PRIČE SPASIOCA SA ADE O BORBI ZA ŽIVOT! Ako vidite da se neko davi NIKADA ne skačite da ga izvučete, ima ko će!

Bilo da ste turista, rođeni u Beogradu ili ste ostali u njemu da obitavate, Adu Ciganliju sigurno niste zaobišli! Savsko jezero je mesto kroz koje godišnje prođu milioni, što šetača, kupača, što rekreativaca i sportista, a za njihovu bezbednost zaduženi su spasioci, obezbeđenje i ekipe Hitne pomoći.

Tako je portal Espreso razgovarao sa koordinatorom spasilačke ekipe na Adi Ciganliji, Jovanom Lauševićem koji nam je objasnio kroz šta sve prolaze ljudi obučeni da nas izvuku iz kritičnih situacija na kupalištu, ali i kako teče ova ne tako standardna letnja sezone, s obzirom na to da smo prošle godine prolazili kroz teži oblik pandemije i kroz zatvaranje i karantin, a ove smo se uželeli letnjih čarolija, pa smo se shodno tome i opustili malo više.

*Sa kakvim problemima se spasioci suočavaju kada su ekstremne vrućine kao one kroz koje smo nedavno prolazili?

" Kada smo naišli na drugi talas velikih vrućina, u tom trenutku se povećao broj posetilaca na Adi Ciganliji i samim tim što je velika vrućina, ljudi naglo ulaze u vodu, s pre svega bi trebalo da se u vodu ulazi postepeno, da se temperatura tela privikne, temperaturi vode. Potražnja za tečnošču je povećana, tako da svake godine se apeluje da se izbegava konzumiranje alkohola i gaziranih sokova, slatkih sokova, koji više traži tečnosti, ljudi greše uzimaju više sokova nego vode, ti problemi nastaju u tome ili ako neko dođe ko nije tehnički spreman, uđe u vodu stidi se da kaže spasiocu da je loš plivač, što je slučaj slednjoškolaca najčešće. Takođe, skokovi sa pedolina neplivača mogu da budu veliki problem, što može da prouzrokuje intervenciju od strane spasilaca", objasnio nam je Laušević.

*Kako izgleda jedan radni dan spasilaca na Adi?

"Jedan radni dan kreće, tako što se ujutru skupljamo u Centru vodenih sportova, radimo kratki brifing, šta je bilo prethodnog dana, da uskladimo sve sa vremenskim uslovima i sapsioci kreću na svoje pozicije, tačnije kule, koje su raspoređene svuda. Svake godine moramo da imamo veći broj spasilaca, nego kula, zbog zamena, jer nije lako biti na suncu svaki dan, spasilačka služba radi od 10 ujutru do sedam popodne. Posle 19 časova spasilačka služba se povlači, prekidamo sa radom, posle toga kupači ulaze na spostvenu odgovornost i nije problem ako je to do nivoa bova, malo dalje ko preplivava i koga uhvati grč može da dođe do problema", objasnio nam je spasilac.

*Šta se dešava posle radnog dana spasilaca, ko je tada zadužen za one kupače koji ulaze na sopstvenu odgovornost?

"Svakako posle 19 sati kupanje je potpuno zabranjeno, ali u praksi smo videli da postoje problemi najčešće kod tijendžerskog uzrasta, ulaze u vodu i dovode sebe u opasnost. Mi smo svakako u toku noći angažovali naše pripadnike obezeđenja koji patrolno obilaze jezero, upozoravaju ljude, vade ih iz vode. Tu je i jedan momak koji je na vodenom skuteru tokom cele noći, koji isto tako obilazi jezero i udaljava sve posetioce iz vode i upozorava ih da je to opasno da kuplaište ne radi i da samim tim nema ko da ih spasi, jer spasilačka služba i ekipa Hitne pomoći nisu tu", rekao je za Espreso Miodrag Jović iz JKP "Ada Ciganlija".

*Koji problemi mogu da zadese ljude u vodi?

"Najviše su to medicinski problemi, ljudi ne unose dovoljnu količinu hrane i tečnosti potrebne za hidrataciju tela, izlažu se prekomerno suncu, dolazi do kolapsa, na samoj plaži. Mi imamo raspoređenu službu Hitne pomoći i na novobeogradskoj strani i na makiškoj strani jezera, šefovi plaže su na skuterima na vodi uz njihvo saradnju stižemo brzo do tog kome treba da se ukaže pomoć". Šefovi plaže i sami spasioci na kulama nisu samo za vodenu površinu tu, to jeste primarno za njih, ali sva dešavanja oko kupališta ako se primeti kao što imamo slučajeve ako se dete recimo izgubi, javi se obezbeđenju Ade, ako treba angažuje se i policijska služba. Imamo biciklističku stazu, tu dolazi do sudara i tu reagujemo, iako nije naša pozicija. Naravno, ako dolazi do nemilih scena onda zovemo obezbeđenje rekao je Laušević.

*Ko je problematičniji deca ili odrasli?

"Nama deca od 5 do deset godina ne mogu da naprave problem, ako su roditelji tu, oni su nam od najveće pomoći, da roditelji brinu o njima. Nije dovoljno da roditelj dođe sa detetom na plažu i kaže - "spasioc je tu ne moram da brinem". Suprotno treba da bude, roditelji treba da budu tu da brinu o deci, a da mi uradimo asistenciju, roditeljima a ne kontra. Zato svake godine apelujemo roditeljima, da vode računa o njima. Molimo roditelja da deca imaju prsluke, mišiće ili gume i da sa tim deca idu ka bovama, rizik uvek postoji. Imali smo slučaj kada je spasioc reagovao i izvukao dečaka i devojčicu koji su se davili i tek u tom trenutku roditelji iz kafića su primetili da sa decom nešto nije u redu, tek kada su videli da ih izvlači.

PRIČE SPASIOCA O BORBI ZA ŽIVOT KUPAČA!

Na Adi Ciganliji postoje delovi kupališta koji nisu pripremljeni da budu zvanično kupalište i nisu ograđeni plažnim ogradama. Sve ono gde postoji infrastruktura adekvatna za kupanje to je obeleženo, tu postoji spasilačka služba. Ukoliko se neko davi na 10 metara, spasilac će po prirodi stvari brže stići do njega, nego da je na 150 metara udaljen.

"Ljudi moraju da znaju da postoje međunarodni propisi za postavljanje ograde i ona je postavljena između 1,80 i 2,20 zato što po svim nekim statistikama uočeno je da je to zona gde najviše utapanja nastaje. Već 10 godinu za redom Savsko jezero ima plavu zastavu koja je najveće međunarodno priznanje kvaliteta kupališta i ono je ujedno i jedno od najbezebednijih kupališta u Evropi", rekao je za portal Espreso Miodrag Jović iz JKP "Ada Ciganlija".

Prošle godine su spasioci imali 12 spašenih za celu sezonu, a da spasilac nije adekvatno reagovao sigurno bi došlo do fatalnog ishoda, dok je ove godine situacija malo drugačija.

"Za mesec i po dana od početka sezone na Savsko jezeru imali smo 13 intervencija, koliko smo imali za celu prošlu sezonu. S obzirom da su 90 odsto intervencija tinejdžerska populacija i verujem da je tu korona uradila svoje, da su se uželeli i sad kad su krenuli nemaju meru, pa u prvih 20 dana imali smo 11 intervencija", rekao je Jović.

Intervencije imaju svoj tok. Uoči se davljenik, preko radio veze se javlja da ta i ta kula kreće u intervenciju, za to vreme kreću skuteri, tj. šef plaže tog dela koji je na skuteru na vodi i dobija još jednu podršku sa druge plaže, njegova pozicija se pokriva od susednog kolege i po potrebi možda i dvoje njih. Zatim, pored njega kreće ukoso drugi spasilac, opet zavisi od situacije, dva skutera su tu svakako, dopreme ga do obale i ide transport do ambulante.

Cela intervencija traje 20 sekundi dok spasilac dopliva do davljenika onda ide spasilački hvat, pa transport do obale, oko 20, 30 sekundi prođe od momenta kad je spasilac uočio davljenika do trenutka kada dođe do njega

"Bila je jedna intervencija gde je prevrnuta pedolina, od njih petoro dvoje njih je bilo poklopljeno, sreća u nesreći je što su svi bili plivači, a spasioci su ih pre toga opominjali da ne rade to što su naumili, ali su oni želeli da je prevrnu, to su i uradili. Sami su sebi napravili problem. U takvim situacijama reaguju svi koji su na skuteru", rekao je Laušević.

Posao spasioca je pre svega opasan i odgovoran, a da su jedino oni spremni da vas izvuku iz vode govori u prilog činjenica da na kupalištima u Srbiji neretko ljudi u želji da pomognu davljeniku sami izgube život.

"Posao je odgovoran, drugo opasan je posao, ti stavljaš svoj život na kocku. Mnogo puta se desi da neko ko ne zna da pliva skoči da pomogne, što nikako ne treba da se radi, ako vidiš nekog da se davi, a nisi spasilac, ne treba ulaziš, treba da bacite granu, dušek, loptu bilo šta za šta davljenik može da se uhvati", zaključio je Jović.

(Espreso/Jelena M.)