SVETSKO A NAŠE: Beograd dobija luksuznu banju smeštenu na VRHU solitera, evo i gde!

Banjski turizam beleži stalni porast. Osim toga, termalni izvori mogli bi da se koriste za zagrevanje prostorija kao i za fabričke pogone, što bi doprinelo značajnoj uštedi energetskih resursa.

I za lečenje i za grejanje

U Budimpeštu, zahvaljujući upravo ovom prirodnom bogatstvu, gosti stižu tokom cele godine. Banje srednje i jugoistočne Evrope nadaleko su poznate, pa i Srbija ima jedinstvenu priliku da se organizovanijim nastupom svrsta na mapu banjskih, velnes i spa centara.

– Mogućnosti korišćenja termomineralnih voda na teritoriji Beograda izuzetno su velike. S jedne strane mogu se koristiti u medicinskim postupcima kupanja i eksternih aplikacija, kombinacijom i mešanjem s lekovitim blatima – peloidima, a s druge strane mogu se koristiti i pijenjem, odnosno inhaliranjem. Vode s temperaturom višom od 30 stepeni Celzijusa mogu se koristiti direktno za grejanje. Ovo je posebno interesantno u banjama koje se karakterišu temperaturama višim od temperature propisane medicinskim protokolima za korišćenje, pa se dovođenjem temperature u te opsege besplatno dobija geotermalna energija neophodna za grejanje banjskih prostora. Najbolje rešenje je organizovanost u nastupu. Treba formirati jedinstvene baze podataka za teritoriju grada Beograda, integrisati javni i privatni interes i ulaganja, promovisati zajedničke nastupe na sajmovima i vršiti stalnu promociju banjskog potencijala Beograda – zaključuje profesor dr Dejan Milenić.

Banjski turizam beleži stalni porast. Osim toga, termalni izvori mogli bi da se koriste za zagrevanje prostorija kao i za fabričke pogone, što bi doprinelo značajnoj uštedi energetskih resursa.

I za lečenje i za grejanje

U Budimpeštu, zahvaljujući upravo ovom prirodnom bogatstvu, gosti stižu tokom cele godine. Banje srednje i jugoistočne Evrope nadaleko su poznate, pa i Srbija ima jedinstvenu priliku da se organizovanijim nastupom svrsta na mapu banjskih, velnes i spa centara.

– Mogućnosti korišćenja termomineralnih voda na teritoriji Beograda izuzetno su velike. S jedne strane mogu se koristiti u medicinskim postupcima kupanja i eksternih aplikacija, kombinacijom i mešanjem s lekovitim blatima – peloidima, a s druge strane mogu se koristiti i pijenjem, odnosno inhaliranjem. Vode s temperaturom višom od 30 stepeni Celzijusa mogu se koristiti direktno za grejanje. Ovo je posebno interesantno u banjama koje se karakterišu temperaturama višim od temperature propisane medicinskim protokolima za korišćenje, pa se dovođenjem temperature u te opsege besplatno dobija geotermalna energija neophodna za grejanje banjskih prostora. Najbolje rešenje je organizovanost u nastupu. Treba formirati jedinstvene baze podataka za teritoriju grada Beograda, integrisati javni i privatni interes i ulaganja, promovisati zajedničke nastupe na sajmovima i vršiti stalnu promociju banjskog potencijala Beograda – zaključuje profesor dr Dejan Milenić.

Mladenovačka banja „Selters” do sada je bila najpoznatija na široj teritoriji Beograda, ali već od 15. septembra ove godine primat će joj ozbiljno ugroziti terma u Novom Beogradu, u Ulici omladinskih brigada, u naselju „Vest 65” . Tamo je već skoro sve spremno za otvaranje banje, što je samo po sebi veliki kuriozitet kada je reč o Beogradu.

– To je prvi slučaj otkrića termomineralnih voda na levoj obali Save na užem gradskom jezgru. Radi se o vodama Terme „Vest 65”, tako nazvanim po mestu u gradu na kojem se nalaze. S dubine od preko 500 metara eksploatiše se termomineralna voda temperature preko 40 stepeni Celzijusa, jedinstvenog hemijskog sastava – kaže dr Dejan Milenić, predsednik Srpske geotermalne asocijacije i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i naglašava da će zbog svojih temperaturnih odlika i jedinstvenog hemijskog sastava moći da se koristi za potrebe grejanja i u balneološke svrhe, kao prirodni lekoviti faktor.

Terme na Novom Beogradu

Zahvaljujući bušotini, odnosno dubokom bunaru, zahvaćene su vode visoke temperature od čak 43 stepena, u količini od 10 litara u sekundi. Vode su kategorizovane kao prirodne, hipertermalne, alkalne, natrijumsko-hidrokarbonatno-hloridne, povišene mineralizacije s povišenim sadržajima vodonik-sulfida, fluorida i bora.

Dr Milenić dodaje da će u okviru kompleksa „Vest 65” biti formirane prostorno najveće terme u užem gradskom jezgru u ovom delu Evrope. Na ovim termama biće primenjen koncept „resursnog parka”, odnosno vode će se koristiti višenamenski u kaskadnoj aplikacionoj varijanti. To praktično znači da će se temperatura vode spuštati sa 43 stepena do 15 kaskadno, odnosno postupno, tako što će se s najtoplijom vodom zagrevati prostori, a kako se temperatura bude smanjivala koristiće se za džakuzi, saune, kade, bazene za plivanje.

Sva ozbiljna istraživanja su urađena, bili su uključeni nemački institut i Medicinski fakultet u Beogradu, tako da je s najvišeg mogućeg stručnog vrha ne samo dato odobrenje da se voda bogata mineralima može koristiti već se i preporučuje posebno za inhalacije i kožna oboljenja. Zgrada u kojoj će se banja nalaziti izuzetno je atraktivna, trenutno najviša u Beogradu sa čak 42 sprata, a na njenom vrhu će biti apartmani za vodu – objašnjava "Politikin" sagovornik.

Podseća da smo koncept preuzeli iz Budimpešte, pa ćemo sada i kod nas u samom centru Beograda imati velnes, spa i druge sadržaje. Jedina razlika što je to kod nas novina, a Mađari su svoje termalne bunare iskopali još pre sto godina.

Ovaj iskorak će biti daleko ispred svega što smo do sada imali prilike da vidimo. Kada je reč o beogradskim vodama uglavnom se pominju kupališta na dve reke, ali u geografskom smislu kada se pomenu banje misli se o Mladenovcu, Sokobanji, Niškoj, Vranjskoj, Vrnjačkoj.

Beograd je i do sada imao termalne izvore, ali daleko od ovog nivoa uređenosti. U Skadarliji postoje tri izvora, po jedan u Leštanima, naselju Braće Jerković, Belim vodama, Ovči, Vrčinu, Obrenovcu, Konjarniku, Koraćici. Nažalost, ovi izvori su daleko od idealnog stanja, mnogi su neuređeni, deluju divlje, ako izuzmemo „Selters”, banju u Koraćic i ispod Kosmaja i Obrenovačku banju.

Sam teren Beograda i okoline je, po kazivanju stručnjaka, složene hidrogeološke građe, zahvaljujući čemu na nekim područjima postoje izvori mineralne, tople i lekovite vode, ali njihovo prirodno isticanje je retko. Izvor u Višnjičkoj banji je u tom smislu najpoznatiji. Ostali izvori su mahom pronađeni bušenjem. Neki imaju prirodno isticanje samoizlivom, dok se kod drugih koriste bunarske pumpe za eksploataciju.

– Način isticanja ne opredeljuje kvalitet korišćenja, on više predstavlja određenu atraktivnost, ali svakako ne utiče na kvalitet i mogućnosti korišćenja mineralnih voda – ističe sagovornik.

Banjski turizam beleži stalni porast. Osim toga, termalni izvori mogli bi da se koriste za zagrevanje prostorija kao i za fabričke pogone, što bi doprinelo značajnoj uštedi energetskih resursa.

I za lečenje i za grejanje

U Budimpeštu, zahvaljujući upravo ovom prirodnom bogatstvu, gosti stižu tokom cele godine. Banje srednje i jugoistočne Evrope nadaleko su poznate, pa i Srbija ima jedinstvenu priliku da se organizovanijim nastupom svrsta na mapu banjskih, velnes i spa centara.

– Mogućnosti korišćenja termomineralnih voda na teritoriji Beograda izuzetno su velike. S jedne strane mogu se koristiti u medicinskim postupcima kupanja i eksternih aplikacija, kombinacijom i mešanjem s lekovitim blatima – peloidima, a s druge strane mogu se koristiti i pijenjem, odnosno inhaliranjem. Vode s temperaturom višom od 30 stepeni Celzijusa mogu se koristiti direktno za grejanje. Ovo je posebno interesantno u banjama koje se karakterišu temperaturama višim od temperature propisane medicinskim protokolima za korišćenje, pa se dovođenjem temperature u te opsege besplatno dobija geotermalna energija neophodna za grejanje banjskih prostora. Najbolje rešenje je organizovanost u nastupu. Treba formirati jedinstvene baze podataka za teritoriju grada Beograda, integrisati javni i privatni interes i ulaganja, promovisati zajedničke nastupe na sajmovima i vršiti stalnu promociju banjskog potencijala Beograda – zaključuje profesor dr Dejan Milenić.

(Espreso, Politika)