Milutin Folić: Kako Beograd može da reši saobraćajne gužve i zagađenje koje one proizvode

Saobraćaj na beogradskim ulicama je nešto što Beograđani ističu kao najveći problem svog grada i što im zadaje svakodnevne muke i glavobolje. Kako rasteretiti saobraćajnice tako da grad bude funkcionalan, kako da Beograd ne bude više jedan od najzagađenijih gradova?

Rešenje je u promeni hijerarhije u saobraćaju.

Beograd je jedna od poslednjih evropskih prestonica koja je zbog 30 godina zastoja u razvoju ostala na tzv. automobilskom urbanizmu.

Ono što je neophodno da se dogodi je potpuna promena hijerarhije u saobraćaju gde će prednost dobiti pešaci, biciklisti i javni gradski prevoz.

Ta transformacija je započela uređenjem velikog broja javnih gradskih prostora, širenjem trotoara, dodavanjem biciklističkih staza u ulične profile čime se prave preduslovi da pešačenje i bicikliranje bude udobno i interesantno i time i prvi izbor onih koji treba da odluče na koji način će otići negde.

Generalnim planom koji je postavljen 2016. godine, kako objašnjava arhitekta i nekadašnji gradski urbanista Milutin Folić, postavljeni su veliki strateški ciljevi za grad Beograd. Koji su to ciljevi, šta je do sada urađeno i u kom smeru treba ići da bi Beograd postao grad bez ogromnih saobraćajnih gužvi i grad za ljude?

Okretanje hijerarhije u saobraćaju

Grad pravljen za automobile koncept je koji je u mnogim evropskim gradovima odavno napušten. Arhitekta Milutin Folić istakao je da je cela Evropa prešla na ekološki način razvijanja gradova u kojima pešaci imaju prednost, tako da i Beograd kroz reviziju kroz koju poslednjih godina prolazi pokušava da nadoknadi 30 godina kojih zaostaje za Evropom.

Hijerarhija je u evropskim prestonicama tako postavljena - prednost imaju pešaci, biciklisti, gradski prevoz, pa tek onda automobili. Uspostavljanje takve lestvice rešava i probleme sa gužvom, zagađenjem i parkiranjem. Folić je objasnio da dodavanje novih saobraćajnih traka prema svim svetskim istraživanjima samo navlači novi saobraćaj i nove probleme i potrebe za parkingom, dok smanjenje broja saobraćajnih traka i njihovo pretvaranje u šire trotoare sa zelenilom i biciklističke staze stimuliše veći broj ljudi da idu pešaka ili biciklom.

Spuštanje Beograda na reku

Spuštanje Beograda na reku znači korišćenje našeg najvećeg prirodnog potencijala. Ostaci industrije su velika prepreka na tom putu. Kako arhitekta Milutin Folić ističe – transformacijom industrijskih zona koje su ostale u centralnim gradskim delovima, mahom uz reku, moći će da se grade stambeno-poslovni kompleksi poput Beograda na vodi, a takvi prostori pogodni za ove mešovite komplekse bili bi i brodogradilište na Novom Beogradu, Ada Huja, Luka Beograd…

Beč, Barselona i Kopenhagen već su iskusili takve transformacije, a na glasu su kao neki od najprijatnijih gradova za život i poznato je koliko su atraktivni za turiste.

Izmeštanje železnice iz centra

Milutin Folić je kao najveću smetnju video nekadašnju železnicu koju je koristila nekadašnja industrija koja se nalazila u centru grada, a ne građani. Spuštanje te železnice pod zemlju je započelo još sedamdesetih godina a sada je ovaj poduhvat priveden kraju. Izmeštanjem železnice dobija se to da Dorćol, Kalemegdan, Kosančićev venac i Savski venac imaju direktan izlaz na reku. U najvećem delu ova pruga koja je nekada kao omča oko vrata Beograda odvajala grad od reke bice pretvorena u novi Linijski Park pun raznih sadržaja koji će moći da koriste svi građani.

Šta je do sada urađeno?

Koji su to dobri primeri projekata koji su upravo u skladu sa ovim ciljevima rasterećenja saobraćaja, spuštanja grada na svoje reke i davanja prioriteta pešacima i biciklistima? Šta je to u planu što će biti rekonstruisano i izgrađeno u skladu sa ovom strategijom?

Slavija je po Folićevim rečima urađena humano, upravo tako da pešaci i biciklisti imaju prioritet, na taj način da pešaci ne moraju da idu ispod zemlje, a uz to je trg Slavija sada i jedno lepo mesto susreta. No, kako ističe Milutin Folić, sama rekonstrukcija kružnog toka ne može dovesti do smanjenja gužve, već taj problem može biti rešen samo manjim brojem automobila na beogradskim ulicama.

Cvetni trg je jedan od prvih poteza koji je napravljen u duhu nove hijerarhije u saobraćaju i svakako jedan od najuspešnijih javnih prostora makar po broju korisnika koji svakodnevno uživaju u uređenim baštama njegovih lokala.

Proširenje pešačke zone na ulice Vuka Karadžića, Obilićev venac, Topličin venac, Kralja Petra, Zmaj Jovinu, ali i dalje ceo Kosančićev venac potpuno su transformisali nekada linearnu pešačku praktično ulicu u pravu pešačku ZONU koja sada povezuje Knez Mihajlovu sa Karađorđevom i rekom, a time i Beton halu sa jedne strane i Sava promenadu i Beograd na vodi sa druge strane.

Umetnička Pasarela koja povezuje Kalemegdansku tvrđavu i Savski kej veoma je uspešan projekat koji je završen, a koji predstavlja komforno rešenje za pešake.

Trg Republike dobio je mnogo veći pešački plato a smanjen je broj automobilskih traka. Novim popločanjem, rasvetom i zelenilom ali i uređenjem fasada okolnih objekata i otvaranjem Muzeja ovaj prostor postao je mnogo prijemčiviji za korisnike.

Kompletna rekonstrukcija Karađorđeve ulice, kojom je šetalište uz Savu oslobođeno saobraćaja, još jedan je pozitivan primer u kojima najviše koristi imaju pešaci.

Savski trg postao je jedan od simbola silaska Beograda na reku a njegovom transformacijom potpuno je preobražena i hijerarhija u saobraćaju u korist pešaka i javnog prevoza.

U planu - most, tunel, biciklističke staze

Tunel koji bi služio kao spona između Savskog i Dunavskog amfiteatra ima funkciju da rastereti centar grada od tranzitnog saobraćaja, a to znači i više staza (pešačkih i biciklističkih), kao i zelenila i drvoreda. Tunel koji bi trebalo da poveže savsku i dunavsku padinu je nešto što postoji kao ideja od pre skoro 70 godina, a išao bi od Ekonomskog fakulteta kao produžetak Savskog mosta prema Terazijama do Kosovske, pa bi se spustio prema Takovskoj i Cvijićevoj do Bulevara despota Stefana.

Savski most će ostati na starom mestu, ali ne i takav kakav je - imaće još dve saobraćajne trake, a dobiće i traku za bicikliste i traku za pešake. Savski most koji postoji još od Drugog svetskog rata biće potpuno estetski i funcionalno transformisan. Kada govorimo o izgradnji novih mostova - u planu je izgradnja mosta na Adi Huji. Most na Adi i budući most na Adi Huji biće povezani bulevarima sa četiri trake što predstavlja svojevrsnu unutrašnju obilaznicu kroz Beograd.

Biciklističke staze i javni bicikli na iznajmljivanje nešto su što je Beogradu preko potrebno. Ne možemo očekivati da ljudi rado koriste bicikl i njime odlaze na posao i na fakultet ukoliko nemaju adekvatno napravljene staze. Prema rečima Milutina Folića, stoga je ovom strategijom predviđeno čak 120 kilometara staza za bicikle koje bi trebalo da budu napravljene u narednih nekoliko godina.

Nove saobraćajnice, mostovi, tunel, ali i fokus na boljim uslovima za pešake i bickliste imaju za cilj da rasterete zagušene beogradske ulice, a srpska prestonica bi zahvaljujući ovim projektima trebalo da postane urbani prostor koji koristi svoje potencijale i u kojem se građani kreću lakše, brže i funkcionalnije.

Bonus video:

(Espreso/B92)