ZBOG POJAVE ŠKORPIJA U CENTRU BEOGRADA ZAVLADALA PANIKA NA VRAČARU I DORĆOLU: Treba li to da nas PLAŠI?

Poslednjih dana, na društvenim mrežama počele su da kruže informacije da su se u Beogradu pojavile škorpije, tačnije zapažene su na opštinama Vračar i Dorćol.

"Da li je neko imao problema sa škorpijama na Vračaru", pitala je jedna korisnica Instagrama, i nastavila: "U poslednjih par meseci na možemo da se odbranimo".

Odgovor otkud škorpije u Beogradu i da li je to česta i normalna pojava u našoj prestonici, zatražili smo od profesora dr Srećka Ćurčića, sa katedre za zoologiju beskičmenjaka i entomologiju na Biološkom fakultetu u Beogradu.

- U poslednje vreme su aktuelne informacije o evidentiranju škorpija u Beogradu, ali to nije ništa novo. Manje-više svake godine se prijavljuju slučajevi prisustva ovih beskičmenjaka u prestonici, najčešće u proleće, kada je vlažnost povećana. Može se reći da je u pitanju uobičajena pojava i da ne treba da postoji bojazan sugrađana zbog njihovog prisustva. Manje je poznata činjenica da se u stanovima mogu sresti i pseudoškorpije, bliski srodnici škorpija, ali se niko ne uzrujava zbog njih jer su dosta sitnije od škorpija i nemaju otrovnu bodlju na kraju tela - objašnjava profesor Čurčić.

Kako kaže, škorpije su veoma stara grupa zglavkara. Pripadaju paukolikim životinjama. Na ovim prostorima se nalaze jako dugo, mnogo duže u odnosu na čoveka. U našoj zemlji uglavnom se sreću u šumama, odgovaraju im povećana vlažnost i zasenčena staništa i uglavnom su noćne životinje.

Gde se nalaze u Beogradu

Ovog proleća viđene su na Vračaru i na Dorćolu, međutim prema rečima dr Ćurčića to nisu jedini delovi grada u kome se ovi beskičmenjaci mogu sresti.

- Do sada su uglavnom škorpije uočavali građani koji žive na opštini Vračar, većinom oni koji imaju porodične kuće sa dvorištem, gde postoje povoljni uslovi za život škorpija. Ima ih na Košutnjaku, Topčideru, Kalemegdanu, Avali, kao i u većim gradskim parkovima, tako da je veća šansa da ih sretnemo baš na tim lokalitetima ili u njihovom okruženju - kaže profesor.

Objašnjava da ih na tim mestima možemo naći ispod kamenja, trulih panjeva, u stelji, kao i u raznim pukotinama, odnosno da se škorpije sklanjaju od svetlosti, tako da im zbog toga više odgovara da pre nasele podrume kuća nego stanove. Međutim, kako dr Ćurčić navodi one su predatori insekata i drugih beskičmenjaka, naročito nekih štetnih vrsta, tako da se može reći da je reč o životinjama koje imaju određen značaj za čoveka.

Značajne za čoveka

Iako imaju određeni značaj za ljude, neizbežna je činjenica da ih se mnogi od nas ipak plaše, i pitanje je kako bismo odreagovali prilikom susreta sa ovim malim crnim zglavkarom.

- Ukoliko sugrađani uoče škorpiju u parku, dvorištu ili šumi, ne treba da je diraju, tj. treba da je puste da slobodne ode. Kao što sam napomenuo, u pitanju su korisne životinje, koje imaju značajnu ulogu u lancima ishrane u brojnim staništima, naročito šumskim. Na kraju tela škorpije imaju otrovnu bodlju, kojom ubadaju i parališu svoj plen, tako da nije preporučljivo da se hvataju golom rukom - priča dr Srećko Ćurčić.

Dodaje da u slučaju da se uoče u podrumu, nema razloga da ih diramo, niti treba da nas brine njihovo prisustvo već da su tu čak i poželjne, jer mogu da regulišu brojnost štetnih insekata koji tu žive.

- Škorpije mogu dospeti u stanove kroz pukotine u podu ili zidu ili kroz otvoren prozor. Ukoliko se uoče pojedinačni primerci u stanovima, mogu se uz pomoć stručnog lica uhvatiti i vratiti u njihovo prirodno stanište. Retki su slučajevi kada je brojnija populacija škorpija primećena u stanu. U takvim slučajevima je bolje da se sugrađani obrate stručnim stružbama za pomoć - napominje profesor.

Otrov škorpije

Ali, ono što je najbitnije da znamo jeste da li su i koliko su ove naše "beogradske škorpije" opasne.

- Škorpije iz tropskih područja su opasne jer poseduju otrov koji je toksičan za čoveka. Naše vrste su relativno sitne i njihov otrov može nauditi samo njihovom plenu. Takođe, njihova količina otrova je nekoliko puta manja u odnosu na tropske forme, tako da čovek ne bi trebalo da ima veće zdravstvene probleme osim bola na mestu uboda. Taj bol nije nimalo veći u odnosu na bol koju izaziva ubod pčele ili ose. Kod pojedinih osoba se mogu javiti alergijske reakcije, ali to je redak slučaj. Poput uboda pčele ili ose, na mestu uboda se mogu javiti lokalno crvenilo i otok. U tom slučaju, poželjno je na mesto uboda staviti led. Ukoliko dođe do izraženije lokalne ili sistemske alergijske reakcije, treba se za pomoć obratiti lekaru - zaključuje dr Ćurčić.

Bonus video:

(Espreso/Blic)