VEĆI RIZIK OD MOŽDANOG UDARA
MOŽE IZAZVATI SRČANI UDAR I SMRT: Svi smo izloženi "TIHOM UBICI", a nije ZAGAĐENOST u pitanju!
Tipična psihološka i fiziološka reakcija ljudi na buku je uznemirenje bukom, od kojeg trenutno pati 22 miliona ljudi širom Evrope prema procenama Evropske agencije za životnu sredinu
Dugotrajna izloženost buci povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova, pokazala su istraživanja.
Ustanovljeno je da ljudi koji žive u blizini aerodroma u Frankfurtu imaju čak sedam odsto veći rizik od moždanog udara od onih koji žive u mirnijim naseljima. Analizom gotovo 25.000 smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti među ljudima koji žive u blizini aerodroma u Cirihu zabeležen je značajan porast smrtnosti tokom noći nakon preletanja aviona, posebno među ženama. Naučnici tvrde da buka može da uzrokuje dramatične promene na endotelu - unutrašnjoj sluzokoži arterija i krvnih sidova, koje pod uticajem jakih i neprijatnih zvukova mogu iz zdravog stanja da pređu u "upaljeno" s potencijalno ozbiljnim posledicama.
Profesor dr Katarina Paunović, sa Instituta za higijenu sa medicinskom ekologijom, Medicinskog fakultet u Beogradu, kaže da su prve studije koje su ispitivale uticaj buke na zdravlje dovele u vezu izloženost buci sa pojavom visokog krvnog pritiska:
- To je utvrđeno proučavanjem zdravlja radnika koji su dugi niz godina bili pod uticajem zvukova velike jačine i određene frekvencije poreklom od mašina za rad u određenim granama industrije.
* Koje se još posledice po zdravlje dovode u vezu sa bukom?
- Tipična psihološka i fiziološka reakcija ljudi na buku je uznemirenje bukom, od kojeg trenutno pati 22 miliona ljudi širom Evrope prema procenama Evropske agencije za životnu sredinu. Reakcije uznemirenja bukom se najčešće opisuju kao razdražljivost, anksioznost, frustracija ili ljutnja na zvuke iz okoline. Visok stepen uznemirenja bukom dovodi se u vezu sa lošim fizičkim i mentalnim zdravljem uopšte, a osim kardiovaskularnih oboljenja dovodi i do poremećaja spavanja.
AKUSTIČNO ZONIRANJE BEOGRADA
* JESU li stanovnici velikih gradova najviše ugroženi bukom?
- Jesu. Kod nas je najveći izvor buke u Beogradu. U toku je akustičko zoniranje Beograda. Na osnovu toga će se izraditi karte koje označavaju prisustvo zvuka različite jačine kojima su ljudi prosečno izloženi na mestu stanovanja u toku dana i noći. Stanovništvo će tako moći da sazna u kakvom zvučnom pejzažu živi u pojedinim delovima grada. Očekujem da će to podstaći nadležne da preduzmu mere ne samo ka smanjenju nivoa buke već i ka kreiranju prijatnijih životnih sredina, kako bi se unapredio stil života i javno zdravlje uopšte.
Ljudi koji žive u blizini aerodroma imaju sedam odsto veći rizik od moždanog udara
* Da li uticaj buke zavisi od toga kojem stepenu smo izloženi?
- Opažanje zvuka nekog prostora zavisi pre svega od fizičkih karakteristika zvuka, dok interpretacija zvukova iz okoline zavisi i od osobina slušaoca, njegovog odnosa prema zvuku, psiholoških i emocionalnih osobina, te se tako zvuk iz psihološke perspektive tumači kao prijatan ili neprijatan, poželjan ili nepoželjan, pozitivan ili negativan, značajan ili beznačajan. U poslednjih nekoliko decenija naučnici pokušavaju da uoče povezanost između izloženosti zvucima iz životne sredine sa pojavom povišenog krvnog pritiska, srčanog i moždanog udara, što nije nimalo lako učiniti, s obzirom na raznolikost zvukova u okruženju u pogledu jačina, učestalosti, trajanja, izvora zvuka, i slično.
* Šta može da se uradi da bi se smanjio uticaj buke, pogotovo kod ljudi koji žive u blizini velikih saobraćajnica, pruga, aerodroma...?
- Prihvatajući kompleksnost odnosa između buke u životnoj sredini i fizičkog i mentalnog zdravlja, Svetska zdravstvena organizacija je još 2018. godine izdala nove vodiče za buku. Oni treba da budu smernica zemljama širom sveta o tome kolikim nivoima buke stanovništvo sme da bude izloženo kako ne bi došlo do pojave uznemirenja bukom, poremećaja spavanja, kardiovaskularnih bolesti i smanjenja kvaliteta života. Možda te stroge smernice izgledaju nedostižne, ali su dobra osnova za uvođenje preventivnih i korektivnih mera za smanjenje nivoa buke kojoj su ljudi izloženi u toku dana i noći.
* Koje su to mere?
- Mere za smanjenje buke kao što su izolacione barijere duž auto-puteva ili železničkih pruga i ugradnja sonoizolacionih materijala u građevinarstvu danas su standard u mnogim zemljama. U tom smislu posebnu pažnju treba obratiti na orijentaciju spavaćih i dnevnih soba u stanu u odnosu na dominantne izvore buke iz okoline, pre svega od saobraćaja, ali i od uređaja unutar zgrada.
* Verovalo se da će električna vozila da smanje buku na ulicama, a istovremeno neće da zagađuju vazduh, ali nije tako?
- Da, verovalo se da će električna vozila da budu idealno rešenje za očuvanje kvaliteta vazduha i smanjenje buke. Ipak, neočekivano, pokazalo se da su takva vozila previše "tiha" za pešake kao učesnike u saobraćaju, pa se sada traže inovativna rešenja kako bi i vozila na električni pogon proizvodila neki zvuk koji bi ukazivao na njihovo prisustvo na ulici. To pokazuje da ne možemo živeti u svetu bez ikakvog zvuka i da zvučni signali imaju koristan efekat za očuvanje života i izbegavanje opasnosti.
* Šta više ugrožava zdravlje buka ili zagađen vazduh?
- Savremene naučne studije u ovoj oblasti pokušavaju da obuhvate i mnoge druge činioce koji mogu da utiču na pojavu kardiovaskularnih bolesti, kao što su zagađenje vazduha, ishrana, fizička aktivnost, psihološki činioci, i drugo. Čak i kada se svi oni uzmu u obzir, značaj buke se ne može umanjiti, ali ga je teško modelovati za svakog pojedinca u svakom trenutku s obzirom na izloženost veoma velikom broju zvukova kako na poslu, u stanu i u aktivnostima u slobodno vreme, uključujući slušanje muzike ili hobije.
Izloženost jakim zvukovima, pored razdražljivosti, može da uzrokuje dramatične promene na endotelu, unutrašnjoj sluzokoži arterija i krvnih sudova.
* Koja vrsta buke je najštetnija?
- Sve zavisi od dužine izlaganja buci i njenoj jačini. Postoje i neki novi izvori buke o kojima nauka još nije dala konačan sud u pogledu delovanja na fizičko i mentalno zdravlje. A to su vetroparkovi. Iako postoje izveštaji širom sveta da se ljudi koji žive u njihovoj okolini žale na nepodnošljivu buku specifičnih osobina i jačine zvuka, ne postoji apsolutni konsenzus da li takva buka, koliko, i u kom vremenskom periodu izlaganja, utiče na srce i krvne sudove, spavanje ili druge poremećaje zdravlja.
Bonus video:
(Espreso/Novosti)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!