BEOGRAĐANKA, BIGZ, SAVA CENTAR... Sve više ZDANJA završava u rukama privatnika, a mnoga JOŠ čekaju na PRODAJU!

Jedan od simbola Beograda - "Sava centar" prodat je juče kompaniji Delta Holding za 17,5 miliona evra. Nakon dva neuspešna pokušaja prodaje, ovog puta je na javno nadmetanje pristigla samo jedna ponuda, a Delta je potvrdila spremnost da prihvati ponuđenu cenu i obavezna ulaganja od 50 miliona evra, koji su postavljeni kao uslov u javnom konkursu.

Prethodno je novog vlasnika dobila i zgrada u Ulici kralja Milutina u kojoj se svojevremeno nalazio hotel, a koja je bila u vlasništvu Grada Beograda. Prodata je na javnoj licitaciji za za 4,1 milion evra i 1,9 miliona evra više od početne cene. Na licitaciji je učestvovalo deset ponuđača, a najvišu ponudu dala je kompanija "Ramid".

Kupca je našla i Beograđanka, a na prodaju istovremeno čeka još monumentalih zdanja i simbola Beograda.

BIGZ

Zgrada BIGZ-a sagrađena je 1937. godine kao objekat Državne štamparije, u obliku ćirilićnog slova “p”, nalik na štamparsku mašinu. U zlatno doba socijalizma BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi, dok se u poslednjih nekoliko decenija na 25.000 kvadrata nalaze štamparije, skladišta, kancelarije, muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice, škola kapoere, radio-stanica, kulturni centar...

Akcionarima BIGZ pablišinga predloženo je da prodaju nekretnine na čuvenoj lokaciji u blizini Beogradskog sajma. Nova školska knjiga poseduje 76,7 odsto akcija BIGZ pablišinga, 4,3 odsto je vlasništvo Akcionarskog fonda - dok je 18,9 odsto u vlasništvu građana malih akcionara.

Geneks kula

Simbol Beograda izgrađen je još 1980. a poslednjih godina pominje se uglavnom kada liftovi ne rade. Na jednoj od prvih pametnih zgrada na Balkanu, na napuštenoj kuli, radi još samo sat, a ona sama je deo stečajne mase koja se sada prodaje. Nekada moćna kompanija “Geneks eksport”, sagradila je, u skladu sa svojim renomeom i ekonomskom moći, tada najvišu zgradu od 119 metara, nad kojom je dominirao restoran-vidikovac.

Bez obzira što je reč o zgradi od 35 spratova na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, do sada nije bilo zainteresovanih za njenu kupovinu, iako je od uvođenja stečaja više puta nuđena na prodaju.

“Beograđanka”

Grad Beograd prodao je pre dva meseca najveći deo Palate "Beograd" za 16,5 miliona evra, uz obavezu novog vlasnika da u rekonstrukciju objekta uloži najmanje osam miliona evra.

Podignuta je 1974. za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića, a po projektu njegovog imenjaka i prezimenjaka, arhitekte Branka Pešića. Nalazi se pod prethodnom zaštitom tako da novi kupac ne bi smeo da je ruši, već samo da je rekonstruiše.

Visoka 101 metar, sa 23 sprata, Palata “Beograd” je i posle četiri i po decenije jedna od najviših zgrada u prestonici.

Galerija “Progres”

Velika bura se podigla oko prodaje Galerije “Progres”. Istoimena kompanija ovih dana je oglasila šestu prodaju nepokretne imovine Palate “Progres”, a najvredniji objekat upravo je galerija čija početna cena iznosi oko 5,27 miliona evra. Međutim, u više navrata zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je upozorio potencijalne kupce "da je ovaj prostor namenjen za kulturu, a ne za neku kockarnicu".

Galerija je osnovana 1996. godine od strane akcionarskog društva “Progres”, kompanije koja se bavi spoljnotrgovinskim i unutrašnjim prometom, finansijskim posredovanjem.

Palata “Albanija”

Prvi beogradski oblakoder, i u vreme građenja, od 16. jula 1938. do 20. oktobra 1939. godine, bila je najviša zgrada u ovom delu Evrope. Zgrada je smeštena na uglu Knez Mihailove i Kolarčeve ulice, ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, visoka je 53 metra, a ukupna površina joj je 8.000 kvadrata. Proglašena je za spomenik kulture 1984.

Zgrada nije rekonstruisana od nastanka, a prema ranijim najavama fasada Palate “Albanija”, trebalo bi da bude obnovljena do 2021. godine. Ona zvanično nije na prodaju, ali nije isključeno da bude ponuđena narednih godina.

Sava centar

Sava centra je uspeo da nađe vlasnika. Prodat je juče kompaniji Delta Holding za 17,5 miliona evra. Najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u našoj zemlji i jedan od najvećih u regionu, “Sava centar” izgrađen je 1977. godine. Decenijama je bio mesto održavanja najvećih međunarodnih kongresnih skupova, uključujući Generalnu skupštinu Svetske banke i MMF, samit nesvrstanih, a u njemu su gostovala i najveća imena svetske umetničke scene - Lučano Pavaroti, Plasido Domingo, Monserat Kabalje, Majls Dejvis, Henrik Šering, B.B.King, Zubin Mehta, Vladimir Aškenazi, Johan Štraus orkestar, Moskovski filharmonijski orkestar i Okazu filharmonijski orkestar.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/ Blic.rs)