POGLEDALA SAM U OČI STEFANA NEMANJE: Setila sam se jedne njegove PORUKE koju svaki Srbin uvek mora da zna! (FOTO)

Ekipa Espresa ušla je na gradilište na Savskom trgu, gde nedavno stigli svi delovi spomenika Stefanu Nemanji.

Prolazeći pored masivnih delova, naišli smo na glavu srpskog vladara i eto nas oči u oči sa njim!

Spokojan, blag, istrajan, gotovo da se na licu vide osobine čoveka koji je Srbima stvorio prvu veliku državu, a narod odvratio od jeresi.

Moćne crte lica, kruna na glavi, puštena talasasta kosa, sve vraća kroz istoriju, tako da kada pogledate spomenik možete da zamislite da je baš taj čovek ispred vas na Savskom trgu, Stefan Nemanja, bio veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj vere u Hrista...

Ovaj čovek je postavio temelje najmoćnije države za koju su Srbi znali, one čije teritorije su zapljuskivala tri mora – Jadransko, Egejsko i Jonsko.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da zahvaljujući Stefanu Nemanji danas imamo veru, temelj na kome smo gradili svoje poreklom, da u Srbiji do sada nije postavljen ni jedan spomenik ovom velikanu, onda nema mesta dvojbi - ovde mu je mesto.

Naši preci kojima je vladao Stefan Nemanja bili su vredni, skromni i pošteni i verovatno bi bili ponosni na spomenik svom vladaru, za razliku od naroda koji danas živi u našoj zemlji kome se ne može ugoditi, čast izuzecima...

Da se podsetimo malo istorije...

Stefan Nemanja je najpre bio kršten u latinskoj crkvi, no docnije oslobodi se od te crkve i postane član crkve pravoslavne. Najpre je zavisio u državnom pogledu od Grka, no docnije oslobodio se te zavisnosti i postao potpuno samostalan. Veliki župan postao je 1169., a osamostalio je srpsku državu 1180.godine. Kada je utvrdio državu, i veru pravoslavnu u državi, tada, po primeru svoga sina Save, primi monaški čin u manastiru Studenici 1195. godine i dobije ime Simeon. žena njegova Ana takođe primi monaški čin, dobije ime Anastasija i povuče se u ženski manastir.

Inače, u četvrtak u Beograd su stigla poslednja dva kamiona, od ukupno deset, u kojima je dopremljen spomenik Stefanu Nemanji ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova.

SAVETI I MUDROSTI STEFANA NEMANJE

Sava je zapisao mnoge savete i mudrosti Stefana Nemanje. Pišući žitije, Sava je u početku govorio o svom ocu kao vladaru i u velikoj meri se koristio Nemanjinom Poveljom Manastiru Hilandaru, iz koje je prepisao čitave stavove.

Ovom prilikom prenosimo pojedine mudrosti Stefana Nemanje, velikog župana Raške i rodonačelnika vladarske dinastije Nemanjića...

- Čedo moje slatko i uteho starosti moje, sine, reči moje pazi, ka mojim, pak, rečima priklanjaj svoje uho, i da ne oskudevaju istočnici života tvoga, sačuvaj ih u svom srcu, jer život su svima koji ih nađu.

- Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?

- Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.

- Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.

- Čovek nauči svoj jezik za godinu dana. Ne zaboravlja ga dok je živ. Narod ga ne zaboravlja dok postoji. Tuđi jezik čovek nauči isto za godinu dana. Toliko mu je potrebno da se odreče svoga jezika i prihvati tuđi. Čedo moje milo, to je ta zaraza i pogibija jezika, kad jedan po jedan čovek počinje da se odriče svoga jezika i prihvati tuđi, bilo što mu je to volja, bilo da to mora.

- Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta ti je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gde odzvanja naša reč, gde se još glagolja i gde se još, kao stari zlatnik obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će se tako osvojeni deo zemlje i narod opet vratiti, kad tad vratiti, svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.

- Zapamti, čedo moje, da svako osvajanje i otcepljenje nije toliko opasno za narod koliko je štetno za naraštaj. To može štetiti samo jednom naraštaju, a ne narodu. Narod je, čedo moje, trajniji od naraštaja i od svake države. Kad tad narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik, čedo moje, jezik je ta voda, uvek ista s obe strane brane, koja će kao tiha i moćna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otačastvo i jednu državu.“

Espreso.co.rs