Beogradski taksista zarobio Libanca: Zaključao me u kolima, otkupio sam život za 9.000 dinara!

Portal "Novosti" objavio je priču Kamala El Zeina, Libanca koji je u Beogradu doživeo pravu tortutu od taksiste koji ga je "kidnapovao" i za oslobađanje tražio 9.000 dinara?!

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Priču objavljujemo u celosti:

Pozvani smo u Beograd na proslavu 40. rođendana mog dobrog prijatelja. Uvek sam želeo da posetim Srbiju, ali nikad nisam imao priliku. Došli smo iz svih krajeva sveta kako bismo tog vikenda prisustvovali slavlju u Beogradu.

Ovako svoju priču počinje Kamal El Zein iz Libana, koji je nedavno bio gost srpske prestonice, i koji bi iz Beograda poneo samo najlepše uspomene da nije imao posla sa ovdašnjim taksistima. Evo šta on kaže o tome šta mu se dogodilo:

Po dolasku u Beograd skupili smo se na večeri. U pitanju je bio veoma lep restoran, jedan od mnogih u nizu na reci. Predivan pogled, odlična atmosfera, divna hrana. Jedan od konobara bio je izuzetno gostoljubiv, objašnjavajući nam svako jelo koje je došlo na sto, uzimajući u obzir sve naše zahteve u vezi sa ograničenjima oko hrane (ja ne jedem svinjetinu). Srpska hrana je zaista izuzetna.

Nakon što se završila jedna od najboljih večera u mom životu, dogovorili smo se da druženje nastavimo u klubu i doživimo noćni život u Srbiji. Rekao sam prijateljima da ću prvo otići u hotel da pokupim svoju devojku i naše ostale prijatelje koji su tek pristigli u Beograd(a ne znaju put), a da ću im se potom pridružiti u klubu. Bila je ponoć kada sam izašao iz restorana u Beton hali na reci. Posmatrao sam ljude, atmosferu i slušao muziku. Sećam se da sam pomislio kako je ovo grad u kom bih sigurno mogao da živim. Vreme je bilo divno, duvao je svež povetarac, a ja sam osećao životni entuzijazam.

Došao sam do kraja trotoara i naišao na taksiste koji su stajali u grupicama, pušili i ćaskali.

Parking taksija bio je na kraju prilično dugačkog praznog parkirališta kroz koje je trebalo proći na putu do glavne ulice. Mahnuo sam jednom vozaču koji je odmah došao i ušli smo u kola. Vozač taksija bio je star oko 23-25 godina, visok, tamnoplava kosa. Nosio je kratki šorc, staru tamnu majicu i japanke. Kola su bila stari karavan, model možda ih 80-ih, „tojota“ najverovatnije. Pun razbacanih stvari. Kola su bila crne ili tamnoplave boje.

Ušao sam igrajući se s telefonom i rekao vozaču da vozi u hotel Metropol. Ubacio je u rikverc i agresivno nagazio na gas. Motor starih kola je zaurlao a mi smo ušli u rikverc brzinom od skoro 120 kilometara na čas! Da budem iskren, ne plašim se brzine, pa sam se nasmešio, zavrteo glavom i pomislio kako je vozač lud! Izgleda da Srbi voze kao i Libanci!