Kafanske priče: Ovo su bili pravi srpski boemi! (FOTO) (VIDEO)

Srpske kafane bile su značajna kulturna sastajališta i središta. U njima su se naši najveći pisci redovno družili, raspravljali, kafenisali, obedovali, ali i napijali se. U njima su nastajale kafanske priče, ali i neka od srpskih najvećih književnih dela, najpoznatijih pesama i stihova, najizvođenijih drama i najcitiranijih rečenica. Tako je, na primer, u kafani „Kolarac“ organizovan prvi sajam knjiga u Srbiji.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

U beogradskim kafanama su se izvodile prve pozorišne predstave, prikazivani prvi filmovi, ali i snimali prvi filmski kadrovi. Pokretanje prvog broja čuvene „Politike“, nastarijih dnevnih novina u ovom delu Evrope, proslavljeno je u Skadarliji 1904. godine, u kafani „Tri šešira“ gde su se skupili svi koji su u nastajanju prvog broja ovih novina učestvovali. Možemo samo zamisliti koliko je dogovora i ideja oko novih projekata u oblasti kulture nastalo za kafanskim stolom, uz čašu dobrog pića.

Posetioci kafana bili su najistaknutiji predstavnici srpske književnosti i srpske kulturne scene. U kafani se pilo i jelo, ali i mislilo i stvaralo. Branislav Nušić, i sam redovni posetilac kafana u Skadarliji zabeležio je da „ako je trebalo povesti kakvu inicijativu umetničku, književnu ili ma koju drugu javnog značaja, prvi sastanci, na kojima bi se izmenile misli, bili su za kafanskim stolovima“.

U kafanama su se nesumnjivo zbivali zanimljivi događaji, a dan danas u narodu žive kafanske priče naših pisaca. Naravno, kako to obično i biva, mnoge od njih su postale legende, mitovi, anegdote u čiju se istinitost ne može potpuno verovati. Priče o kafanskim dogodovštinama naših pisaca prepričavane su kroz generacije, a često i zabeležene od strane novinara, ali i drugih pisaca, da se nikad ne zaborave.