U GSP JE UŠAO ČOVEK KOJI NIJE PRESTAJAO DA KAŠLJE: Ono što se potom desilo je bukvalno istorija! ŠOK!

Povratak u gradski prevoz u Beogradu pao mi je teže nego peto mesto košarkaške reprezentacije na SP u Kini. Pored toga što često nemam izbor i moram da se vozim autobusom, sve je dodatno otežalo varljivo proleće, pa je svaka vožnja novi stres.

Možda je po završetku vanrednog stanja izgledalo kao da smo iz krize izašli mudriji, ali onaj ko se tog petka vozio autobusom sa mnom shvatio je da mnogo toga i dalje škripi i da prebrzo zaboravljamo.

Osuđen sam na dve, tri gradske linije koje koristim svakodnevno. Živim na samom početku Ustaničke, pa su mi linije 17 i 31 kao druga kuća. Prošlog vikenda spustio sam se na stanicu i krenuo na Novi Beograd. Sve termine sam odavno probio, na stanici je već više od 50 ljudi, a autobus dolazi posle pola sata. Ulazim, stavljam masku i sedam na mesto tik iza vozača.

Po navici, kako bih ubio vreme, okrenem se i prebrojim koliko ljudi nosi masku. Samo jedna žena i ja. Već na trećoj stanici ljudi počinju da sede na mestima koja su obeležena kao "nepoželjna" kako bi se držala distanca između putnika. Nažalost, to više niko ne poštuje. Krajičkom oka posmatram čoveka pored mene. Ima 50-ak godina, sve vreme kašljuca, tiho. Niko ne obraća pažnju. Ali tada kreće zaplet.

Kašljucanje čoveka pored mene u trenutku prelazi u napad kašlja. Čovek pokušava rukom da utiša gušenje dok se čitav autobus okreće ka našim sedištima. Kreću dobacivanja vozaču da zaustavi autobus i izbaci zarumenelog čoveka napolje. Tada, u tom trenutku, skoro čitav autobus vadi masku i stavlja je.

Čovek se probija do izlaza sa rukom preko usta do prednjih vrata i ne smiruje se. U autobusu koji je do malopre bio pun odjednom se stvara dva metra razdaljine između nesrećnog čoveka i ostalih. Kada na karantin od dva meseca zbog korone dodate i činjenicu da maltene niko ne nosi masku u zatvorenom prostoru, kao i to da je strah i dalje prisutan - dovoljno je da samo jedan bezazlen kašalj izazove paniku.

Čovek se okrenuo ka vratima, u odsjaju prozora vidim da jedva čeka da izađe iz autobusa jer šta god rekao, nema nikakvog efekta. Iza sebe i dalje čujem osuđivanje i rečenice poput: "Ako ste već bolesni, vozite se taksijem ili nosite masku".

Izašao je na sledećoj stanici. Ostao sam da sedim i pojačao muziku na slušalicama kako ne bih slušao moralisanje zbog maske koju je u tom trenutku nosilo jedva nas desetoro. Prvi talas korone je prošao, rezultate ste videli svi. Prošao je i taj maj i sad smo već u drugoj polovini juna, broj obolelih ne jenjava, a većina se ponaša kao da su neprobojni i imuni na virus koji je zatvorio čitavu planetu. Da stvar bude gora, moralisanje je i dalje tu i uglavnom od ljudi koji ne poštuju savete stručnjaka, ili se sete da budu primerni građani u pet do dvanaest.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)