MILAN ŽIVI U BARACI, IDE NA GROBLJE PO VODU, ŽIVI POD SVEĆOM, JER NEMA STRUJU Svi bi da pomognu, ali pomoć ne stiže

Milan, petogodišnji dečak sa Bežanijske kose, dečak je koji je rasplakao Srbiju.

Njegov život, koji živi potpuno bezbrižno, mnogo je drugačiji od svakodnevnice njegovih vršnjaka.

Živi u udžerici, toalet maltene da nema.

Uslovi u kojima stanuje sa mamom, bakom i stricem su - katastrofalni. Svakodnevnica su mu odlasci na obližnje Bežanijsko groblje na čijoj se česmi snabdevaju vodom - jer je u baraci u kojoj žive nemaju, baš kao ni struju.

Ovo su uslovi koje smo tamo zatekli:

Dečaku to kao da ne smeta. Nikad po njemu ne biste rekli da mu išta nedostaje. Za sreću su mu potrebne igračke i poneki slatkiš.

Ume da ceni sve što dobija, a silno ume da se zabavi onako kako njegovi vršnjaci odrasli s tabletima ne umeju. Tako se tokom naše posete igrao svojim improvizovanim zmajem.

Nije šaren, jedva i da leti. Napravljen je od kartona, a dečak ga je privezanog za kanap vukao po Bežanijskom groblju.

Tamo je došao, baš kao i svakog dana, sa svojom baka Ljubicom.

Napunili su balone vode na česmi groblja, baš kao i svakog dana.

Dečaku s preteškim detinjstvom mnogi su poželeli da pomognu. Veliki broj ljudi obraćao nam se sa željom da dečaku pomogne malim znacima pažnje. Izrazili su želju da mu poklone odeću, patikice, slatkiše...

Na vrata ove porodice zakucalo je mnogo više ljudi nego što je u poslednjih 20 godina koliko baka Ljubica živi ovde, ili poslednjih par godina od kad je Milan sa majkom koja je bila žrtva nasilja došao kod nje... Vodu nemaju nekoliko godina, a struje tu nikad nije ni bilo. Dobra volja ljudi poslednjih 20 dana, od kada smo objavili tekst o njemu, nije izostajala kao ti osnovni uslovi za živote ljudi u 21. veku.

Kako nam je Ljubica Zdionica danas rekla, dok se solidarni ljudi okupljaju da im pomognu u tome da im svakodnevnica ne bude prava muka, ona je zakucala ponovo na vrata opštine.

- Donose nam ljudi slatkiše i odeću za Milana, neki su nam doneli i ćebad...Svaka pomoć nam mnogo znači, ima mnogo dobrih ljudi - rekla nam je Ljubica Zdionica.

Posle naše posete, otišla je da preda još jednu u nizu molbi kako bi im se obezbedio krov nad glavom. Tvrdi da je napisala molbu, ali i da joj je indirektno rečeno iz same opštine "Novi Beograd" da stan neće dobiti, jer ih opština ni nema, a sličnih slučajeva je mnogo. Obratili smo se i opštini sa pitanjem da li imaju uvid u probleme ove porodice, i mogu li da im ih reše, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Zakucala je i na vrata Srpske napredne stranke, iz koje joj je obećana pomoć.

- Bili su ljudi i iz stranke, videli kako živimo, rekli da mesto u kom živimo nije bezbedno za život, i obećali pomoć. Šta će od svega toga biti, ostaje da vidimo... - rekla je Milanova baka.

S pitanjima zbog čega ni Centar za socijalni rad nije reagovao u ovoj slučaju obratili smo se i toj instituciji, ali odgovor nije stigao.

Voleo bi i Milan da ima pravi dom.

Da se razumemo, udžerica i svakodnevni odlasci na groblje po vodu nisu detinjstvo. Ni taj improvizovani zmaj, već pravi, šareni, onaj koji leti. Ne ovaj karton koji se vuče po podu za jednim dečakom koji razdragano trči.

Majka i baka takođe bi volele pravi dom za Milana. Ili barem ono osnovno – struju i vodu. Rade ponekad, peglaju, čiste stanove, ali to nije dovoljno za pravi dom. Kucali su, i kucaće na sva vrata na koja mogu.

Ukoliko želite da uplatite ovoj porodici pomoć, to možete učiniti na račun:

Raiffeisen banka

Ime i prezime: Zdionica Ljubica

Broj tekućeg računa: 265-0000005551329-47

Bonus video:

(Espreso.co.rs)