PRIČALO SE DA FONTANE VIŠE NEĆE BITI NA TRGU NIKOLE PAŠIĆA: Ovo je prava istina o najpoznatijoj BG fontani
Fontana na Trgu Nikole Pašića, Foto: Stefan Jokić

kratak osvrt na istoriju

PRIČALO SE DA FONTANE VIŠE NEĆE BITI NA TRGU NIKOLE PAŠIĆA: Ovo je prava istina o najpoznatijoj BG fontani

Na sam ulaz na Trg Nikole Pašića postavljena je davne 1959. godine, prema zamisli Hranislava Stojanovića

Objavljeno:

Nakon rekonstrukcije Trga republike, trebala bi da usledi i rekonstrukcija Trga Nikole Pašića. Arhitektonsko rešenje za njegovo preuređivanje predvidelo je uklanjanje fontane, što je naišlo na neodobravanje i kritiku kod građana.

Tradicionalno okupljalište prestoničkih maturanata, ali i "prizor" koji se najčešće nalazi na razglednicama, vido zapisima, televizijskim emisijama, fontana na Trgu Nikole Pašića, ostaće, no ipak će da morati da pretrpi neke promene, juče je potvrdio glavni gradski urbanista Marko Stojčić.

foto: Marina Lopičić

- Građani treba da bud bezbrižni. Fontana će ostati na ovom trgu, a rešenjem će svakako biti zadovoljni. Trenutno se razrađuje projekat da bi se došlo do fontane koja je savremena, prilagođena prostoru na kojem če biti i koja će, ako bude tehničkih uslova biti u funkciji svih 12 meseci u godini, kao i ona na Slaviji. Ono što je sigurno, izgled fontane će u najvećoj meri biti sličan ovome kako je danas - rekao je Stojčić.

foto: Marina Lopičić

On je, takođe, istakao kako je pre postojeće fontane na istom mestu postojla jedna koja je imala vrlo sličan oblik.

Podsetimo, 2015. godine sproveden je konkurs za tri trga , među kojima i za Trg Nikole Pašić, a razlozi za promenu, ispričao je Stojčić, krije se u tome što je uočen potencijal za veći pešački prostor, kao i to što današnja fontana u zimskim mesecima i kada se ne koristi često bude pretvorena u "neku vrstu deponije".

foto: Marina Lopičić

Ipak, zaista bi bilo šteta da ova fontana, zaštitni znak Beograda, iščezne sa ovog mesta, budući da ima dugu i lepu tradiciju.

Trg je popločan 1953. godine, uklonjena je tramvajska okretnica i izgrađena jedna od najpoznatijih fontana u gradu. Na sam ulaz na Trg Nikole Pašića postavljena je davne 1959. godine, prema zamisli Hranislava Stojanovića. On je zajedno sa svojim kolegama pobedio 50-tih godina na arhitektonskom konkursu za podizanje spomenika Marksu i Engelsu i uređenje trga.

Rešenje koje je predložio Stojanović zajedno sa svojim kolegama, a koje je kasnije i prošlo na konkursu predviđalo je lepezasti pešački deo i visoki spomenik koji bi se ogledao u izduženom bazenu, odnosno fontani. Beograd je fontanu dobio, ali ne i spomenik.

foto: Stefan Jokić

Ipak, u prvim decenijama postojanja ove fontane ljudi u se nisu oko nje okupljali, kao danas, percipirajući je kao oazu. Dobrim delom i zbog toga što su vozači vešto koristili nedostatak zelenila na trgu, koristeći ga kao veliki plato za parkiranje automobila.

Kasnije, tek osamdesetih, isti taj trg pretvoren je u raj za pešake, i to na inicijativu Đoke Vještice posađeni su platani i drugo zeleno rastinje. Trg je popločan šestougaonim pločama, a fontana je takođe dobila novi sjaj.Tako je ova fontana pre tačno tri decenije dobila i lepotu po kojoj je danas poznata, a dobila je i prostor oko centralnog prednjeg vodoskoka.

Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" projektovao je, a njegovi inžinjeri izveli su radove na fontani koja je tada dobila izgled koji mi poznajemo danas. Pretvorena je u svojevrsan potok sa vrelom, a od tada je turistička atrakcija. Mnogi turisti danas prave fotografije sa njom u pozadini.

foto: Stefan Jokić

Zanimljivosti

Priča o velikanu naše muzičke scene Đorđu Marjanoviću vezuje se takođe za ovaj gradski trg. Povod je što je marta 1961. godine, prilikom dodele "Zlatnog mikrofona", Đorđe bio "preskočen", a nagrada je dodeljena Loli Novaković, Nadi Knežević i Anici Zubović. Revoltirani nepravdom, "đokisti" su na dva sata paralisali saobraćaj na trgu ispred Doma sindikata. Da bi nekako smirio razbesnelu masu, Đorđe se popeo na krov legendarnog "fiće" i pevao sa 7.000 svojih obožavalaca. Delirijum je nastao kada je Đorđe izveo svoj čuveni potez, skinuo sako i bacio ga u masu...

Svetleći spomenik zbog nesvrstanih - Obelisk, obeležje Prve konferencije nesvrstanih zemalja održane 1961. godine u Beogradu, sada se nalazi u parkiću pre početka Brankovog mosta ka Novom Beogradu, doduše, više ne svetli. Ovaj objekat bio je privremenog karaktera i stajao je na trgu dok je trajala prva konferencija nesvrstanih. Kada se manifestacija završila, ova maketa je rastavljena, a obelisk je u novom izdanju i od trajnijeg materijala izgrađen na ulazu u stari deo grada.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.