ČUVENI PSIHOLOG ZAKUCAO JE INTERNET! Jedna baka u Višegradskoj mu je promenila život, BILA JE DRUGAČIJA OD SVIH!

Kada idete ulicom, veoma često lutate...negde u svojim mislima, problemima... O ljudima pored kojih prolazite verovatno ni ne razmišljate, a deluje vam da bi svi gledali u vas ako biste se nasmejali - eto tek tako...

Doktor Vladimir Đurić, psihoterapeut još jednom je na svojoj popularnoj Fejsbuk stranici objavio priču koja će vas naterati da se zamislite. U jednoj beogradskoj ulici u reci ljudi bez osmeha sreo je nju...

Dobro pročitajte njegove reči, sigurno će vas naterati da se zamislite...

Višegradska ulica… Ona teška uzbrdica od Kneza Miloša kojom retko ko prolazi srećan… Najveći broj ljudi ide na pregled ili lečenje na nekoj od Klinika obližnjeg Kliničkog Centra Srbije…jednog od krucijalnih mesta gde se svode računi…“sa Onim Tamo Gore“… tog Sabirnog Centra bez puno ateista… Neki idu u posetu voljenim(bez interesa) i manje voljenim (sa interesom) ljudima na lakšim (manje bolnim) ili težim (više bolnim) odeljenjima…ali svakako zagledani u tu bezveznu Budućnost…koja je ako ništa drugo po difoltu neizvesna….i uvek može postati gora…za tren… Studenti uglavnom tuda zamišljeni žure na ispit kao mravi…doduše, ponekad se i srećni spuštaju ka gradu sa istih…kao cvrčci… Namunjene srednjoškolke iz obližnje medicinske smrtno uvređene seenom od sinoć…od Face iz razreda…razmišljaju o hrono dijeti…od sutra…pa zauvek… Možda je do uzbrdice…ali svi izgledaju kao da se muče…i da su tu po kazni… Kao na nekom rigoroznom poligonu za vojnike…gde je cilj da odpadneš… Ko zna…

Sve u svemu…reka ljudi…osmeha bez… Ispred jedne apoteke…stoji Zastava 128…crvena naravno… Na haubi je čitav asortiman…heklanih proizvoda….stolnjaka…miljea…džempera…majci…i onoga što se više ne može stavljati na televizore…jer su preuski…možda još samo u ponekim penzionerskim ili podstanarskim stanovima… Prodavačica je seda…sa trajnom na kosi…i profesorskim naočarima…sa negovanim licem i vitkom figurom… ponosno reklamira heklanu majcu na sebi…hit leta 1916… Njen osmeh je u potpunom neskladu sa ulicom… Ipak je ona prodavac…na vrhuncu forme…i trenutno rutinski obrađuje…dve ženice…verovatno medicinske sestre iz obližnjeg kliničkog…makar gledajući vene na njihovim nogama…“lako“ zarađene po „kratkim“ smenama na „simpatičnim“ mestima u „savršenim“ uslovima…koje prosto ne znaju kako da potroše svoju raskošnu zaradu…od trideset hiljada…a baš bi eto oplemenile dom po savetima iz Glorije… Shvatam u trenutku da je sve na toj haubi…ručno izvezeno…“home made“ što bi se reklo…i shvatam da gledam još jednog diskretnog heroja…još jednu profesorku solfeđa ili radnicu Beobanke ili jednostavno nečiju baku…nekog malog i preslatkog Jovana…kome jednostavno moraš kupiti kaprija…jer jednostavno ne postoji na ovom svetu puno lepših prizora no kad se on ceo zamaže…čokoladom…

I shvatam da je ova baka srećna…i ispunjena…i potrebna…sa ciljem…i organizovanim vremenom…bez lufta za kukanje i ogovaranje…i proklinjanje…i svađanje sa komšilukom… I da ona nikoga ne mrzi…niti ikome smeta…niti je očajna i depresivna…zbog svega što se dešava…niti je na teretu svojoj porodici…zagledanoj u kurs švajcaraca… Jednostavno se snalazi…i trudi…da veštinom svojih prstiju i trudom…ulepša sebi i Svojima dan… I razmišljam…gledano sa aspekta prvog prinicpa evolucije…zvanog „preživeti“… da je ona jedna adaptirana jedinka…carica i super baka…i da bi je bez problema zaštititio kada bi neko počeo da je maltretira…i sklanja odavde…po Balaševićevim prinicipima…„ne lomite mi bagrenje…ma okanite se njih…jer sve ću da vas polomim“…

Jer čisto ekonomski gledano jedna depresivna epizoda je neuporedivo skuplja za ovu zemlju od neplaćenog poreza od 200 dinara… I po prvom principu medicine „PRIMUM NON NONCERE…najvažnije je ne naškoditi“…ako suštinski pogledamo.. „kome bre ona škodi?…“za šta je ona kriva?“ i „kome to ona smeta?“ (verovatno čitav život nije ni mrava zgazila…i sigurno ima poslagane račune od infostana od 75-te do danas…a da ne pričam o bilo kakvim nečasnim radnjama)… I ja se svakako slažem da sve treba urediti…ufiskalizovati…i napraviti da bude pošteno…i kako je u uređenim zemljama… Ali odozgore i logično… I nadasve suštinski pravedno… Jer bi ona svakako znala da sredi…lepo obuče…i povode Jovana do pošte svakog prvog i petnaestog kada bi od penzije makar preteklo za taj kapri… I ne bi se morala cimati…na ulici na 32 stepena… Ne znam… Mi smo učeni na fakultetu da je život najvažniji…I da je njega najvažnije sačuvati…po bilo koju cenu… Sve ostalo je čista demagogija…

Bonus video:

(Espreso.co.rs)