PAMTIMO SREBRENICU: Žene u crnom na Brankovom mostu tražile od Srbije da PRIZNA ZLOČIN (FOTO)

U okviru obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji uz podršku umetničkih kolektiva Škart i Dah teatar iz Beograda, aktivistkinja i aktivista civilnog društva, organizuju sledeće aktivnosti u Beogradu: Ulična akcija Žena u crnom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici” počela je danas 10. jula od 19:30 do 20:30, na Brankovom mostu i Fruškogorskoj ulici (kod Parka nesvrstanih zemalja).

20:17 Perfomans je završen, a protekao je bez incidenata. Aktivisti su se razišli u miru.

20:15 Saobraćaj na Brankovom mostu se nesmetano odvija. Obe saobraćajne trake su sada prohodne.

20:10 Svi okupljeni aktivisti ćutke drže transparent, dok su pripadnici policije u pripravnosti.

19: 51 Okupljeni aktivisti su sa Brankovog mosta krenuli ka spomeniku nesvrstanih.

19.30 Kako javlja naš reporter sa lica mesta, trenutno je blokirana jedna traka za saobraćaj na Brankovom mostu.

Skup paljenje sveća “Sećamo se žrtava genocida u Srebrenici” koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava kao izraz poštovanja prema žrtvama genocida u Srebrenici, održaće se u četvrtak 11. jula od 19:00 do 20:00 kod parka između Predsedništva i Skupštine grada. Uvod u predstavu: "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji biće odigran u četvrtak 11. jula, u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, sa početkom u 20:00. Ulaz na događaj je besplatan. Genocid u Srebrenici je prema brojnim aktivistima koji su se okupili na Brankovom mostu najveći zločin počinjen nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim Slobodana Miloševića saučesnik je izvršenog genocida budući da je Srbija pružala političku, vojnu, logističku, kao i finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske.

Ovom prilikom okupljeni aktivisti podsećaju da:

Država Srbija prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde (2007.) proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zbog toga što što su njeni državni organi imali informacije o genocidu ali ništa nisu uradili da spreče genocid u Srebrenici.

Nizom presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ ICTY) van razumne sumnje, dokazana je individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta. Sramna i porazna činjenica da nijedan od zvaničnika Republike Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid, što potvrđuje kontinuitet negiranja genocida i na nivou države i društva. Državnoj politici negiranja genocida najviše doprinosi kontinuirano odbijanje aktuelnog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić da zločin u Srebrenici imenuju genocidom, u čemu ih slede ne samo političari i političarke vladajuće koalicije, nego i značajan deo opozicionih političara i političarki. Za državne institucije Srbije genocid u Srebrenci je zabranjena reč, a u režimskim medijima za negatore genocida neograničeni su sloboda i javni prostor, dok pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid. Ukratko, Srbija je država ne samo organizovanog zaborava zločina, brisanja tragova počinjenih zločina, već opstaje i ideologija koja je omogućila državno organizovani zločin – genocid. U celom svetu, posebno u državama i institucijama Evropske Unije kao i Saveta Evrope, 11. jul obeležava se kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici. Najvažnije međuvladine evropske institucije zahtevaju da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo, jer je to vređanje i ponižavanje žrtava, ugrožavanje mira i bezbednosti prvenstveno građana/nki BiH, kao i cele regije. Na sve te zahteve i apele država Srbija ostaje slepa i gluva, čime potvrđuje jaku sponu između ideologije zločina i sadašnjih vlasti Srbije, kontinuitet moralnih i kulturnih obrazaca sa režimom pod kojim je izvršen genocid.

Mi dole potpisane organizacije i dalje zahtevamo da:

Država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice;

Da se prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava;

Da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire;

Da se prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca;

Da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma;

Da javne politike koje Srbija kreira i unapređuje u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji zaista odražavaju nameru kažnjavanja ratnih zločina;

Da da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u Republici Srbiji.

Na dan 11. jula iskazaćemo solidarnost i odgovornost odlaskom grupe aktivistkinja i aktivista na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenica, gde ćemo, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava.

Žene u crnom

Inicijativa mladih za ljudska prava

Mreže Žene u Crnom

Dah Teatar

Škart kolektiv

Autonomni ženski centar

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM

Fond za humanitarno pravo

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)