PREREZANI PATRLJCI MOLE ZA ŽIVOT: Stabla posečena i u centru grada, PRIZOR JE PRETUŽAN! (FOTO)

Inače, "topping metod" je primer zastarele i davno prevaziđene prakse orezivanja, koji se više ne koristi nigde u svetu

Objavljeno: 13.03.2019. 15:01h 16:46h

Suzana Trajković

Jedan od najlepših drvoreda u Beogradu masakriran je metodom orezivanja koja je strogo zabranjena u svim razvijenim državama sveta.

Ova informacija najpre je objavljena na Fejsbuk stranici "Zeleni Beograd". Tužne prizore mi smo zatekli u ulici Kraljice Marije.

1 / 6 Foto: Stefan Kojić

Naime, pod izgovorom rekonstrukcije poteza od Dušanove do Ruzveltove ulice naši gradski oci su odlučili da orežu nekoliko kilometara dugačak dvostruki drvored koji se proteže od Dušanove do Ruzveltove ulice. U tu svrhu Gradsko zelenilo je koristilo najdestruktivniji metod orezivanja, tzv.”topping” metodu, koja podrazumeva odsecanje celokupne krošnje drveta, tako da od bujnog i zdravog stabla ostane samo deblo.

Inače, "topping metod" je primer zastarele i davno prevaziđene prakse orezivanja, koji se više ne koristi nigde u svetu. U svim gradovima SAD ova metoda je strogo zabranjena, a u nekim državama za ovakvo orezivanje se naplaćuje kazna od 1800 dolara po stablu. Američki institut za standarde je propisima koji se odnose na održavanje drveća i gradskih drvoreda, industrijskim standardom A300 strogo zabranio topping metod orezivanja.

Sve medjunarodne arborističke i ekološke organizacije (International Society of Arboriculture, European Arboricultural Council, Tree Care Industry Association) izričito su protiv ”topping” metoda orezivanja i na njihovim sajtovima možete naći detaljan opis njegovih štetnih posledica po zdravlje drveta.

Između ostalog, navode da uklanjanje svog lišća pokreće različite mehanizme preživljavanja drveta koji dovode do ubrzanog rasta izdanaka, što iscrpljuje drvo. Ako drvo nema zalihe uskladištene energije da to učini, biva ozbiljno oslabljeno i ne može da se odbrani od bolesti i insekata i postepeno truli. Preveliki rezovi otežavaju zarastanje i lako postaju zaraženi, a izložena drvna tkiva počinju da propadaju. Bez krošnje drvo je izloženo suncu, što dovodi do sušenja i pucanja kore i opekotina tkiva.

Uništavanje celokupne krošnje drveta narušava osetljiv odnos izmedju lišća i korena, što dovodi do postepenog odumiranja korena, te drvo postaje sklonu padu. Ubrzani rast više izdanaka ispod svakog reza formira tanke grane koje imaju višestruko slabiji spoj sa stablom od onih koje drvo prirodno formira. Zato su ove grane daleko podložnije lomljenju i padu pri vetru ili snežnim padavinama. To Beogradjani imaju priliku da iskuse svaki put kad dune košava ili padne jači sneg.

Ovo su sve razlozi zbog kojih su gradske uprave u razvijenim zemljama zapada, štiteći se od velikih troškova zamene drvoreda i plaćanja nadoknade za štetu nastalu padom granja i stabala, strogo zabranile topping metod orezivanja.

To nas dovodi do pitanja zašto su se naši gradski oci odlučili za primenu ovog prevazidjenog, radikalnog i destruktivnog metoda na višekilometarskom drvoredu i to još u trenutku kada se Beograd visoko kotira na listi najzagadjenijih gradova sveta?

Nekad bujan dvored sada je pretvoren u sablasnu kolonu bledih stabala sa patrljcima grana uperenih u nebo, kao da mole za milost.

Ali naše, ironično nazvano, Gradsko zelenilo nema ni trunke milosti. Od svih metoda za orezivanje gradskih drvoreda preporučenih od relevantnih medjunarodnih organizacija, izabrali su baš ono koje te organizacije strogo zabranjuju. Nije teško pretpostaviti zašto. Najlakše i najjeftinije je precvikati drvo na pola, jer onda ne moraš da radiš ništa na održavanju bar narednih pet godina. Ako drvo preživi dobro je, a ako ne preživi – još bolje! Posadiće tu parking mesto ili terasu nekog kafića.

Naši vajni stručnjaci ćute. Jedino što se usude da progovore je:”Pa porašće...”