CIPELE PROPUŠTAJU, NOGE MOKRE, PRSTI OTIČU! Pričali smo s čistačima snega koji po KIJAMETU rade po 8 sati (FOTO)

Radnici beogradskog preduzeća JKP "Zelenilo" Beograd ne prestaju da rade punom parom i na debelom minusu.

Čiste trotoare, autobuska stajališta, bacaju so kako bi građani bili bezbedni i zadovoljni.

Koliko puta u toku dana čekate gradski autobus? Smrzvate se dok ga čekate 10-ak minuta kako bi se prevezli do posla, psujete sve živo dok veje sneg vama pravo u lice, kako ste, bože moj, ugazili u baricu i pitate se "šta bre rade ovi iz gradske čistoće, gde su sad"?

Ne brinite. Radnici Gradske čistoće će stići i do vašeg stajališta.

Dok sam kukala kako mi vetar kvari frizuru, kako me mrzi da odem do kafića po kafu, rekla sam sebi, "ma, sačekaću da malo stane sneg, pa ću otići po kafu i doručak, a i ne bih da isprljam nove čizmice. Ne moram baš po ovom snegu da izlazim iz tople kancelarije, a i doneće mi kolega sve, ionako tek treba da dođe na posao".

Zbog niskih temperatura i snega koji neprestano veje rad za radnike JKP-a je veoma težak. Njihov posao ne trpi čekanje, a zadatak moraju da izvrše po naređenju, jer oni ne odbijaju poslušnost. Ledeni dan ih ne sprečava da održavaju grad čistim. Kod nijh nema "ne mogu hladno je" i "ne moram" . Oni su na ulicama puno osmočasovno radno vreme- sa 15 minuta pauze za kafu i doručak u obližnjem kontejneru za radnike, pa se vraćaju na ulice - čak i onda kada se vama boravak napolju čini neizdrživim.

Dok sam nestrpljivo čekala na semaforu da pređem ulicu i kukala kako duva vetar, kako mi je hladno, kako mi se najnovija maskara steže od hladnoće ljudi u zelenom su sa druge strane ulice čekali svoje zeleno svetlo ne bi li nastavili da rade svoj posao.

I nije im ni malo lako. Gledam ih kako u plitkim cipelama punih snega, čiste ulice kako bih ja mogla da hodam neometano u svojim novim čizmicama. Čiste autobuska stajališta kako bi bih ja mogla da čekam gradski prevoz. Posipaju so kako se ne bih saplela na putu do posla.

Gledam ih i prekorevam sebe sa knedlom u grlu. Odlučim da porazgovaram sa njima. Da ih pitam kako su, kako im je na vetru, snegu, kiši, kako žive oni i njihove porodice? Gledam pravo u njihove crne plitke cipele.

- Radimo puno radno vreme na ulici. Evo nas troje smo jedna ekipa koja radi od 7- 15 h danas. Koleginica čisti, a nas dvojica posipamo so na autobuskim stajilištima - to nam je zadatak za danas. Čistimo i mi. Cipele nam propušaju. Mokre su nam noge i hladno nam je, pa naravno. Prsti otekli, ali nema stajanja. Cipele su nam obezbedili iz JKP, ali su nam potrebne nove, nisu bre ove za sneg uopšte - kaže radnik beogradskog zelenila, dok drugi gura noge da slikam i njegove plitke cipele.

Kažem u sebi, joj hladno mi je, trebalo je slojevito da se obučem, ma uskoro se vraćam u kancelariju, i sve to u trenutku dok razmišljam kako će oni ostati na ulici u svojim plitkim cipela, kratkim jaknama do još minimum šest sati da zarade hleb za sebe i svoju porodicu.

-Imam ženu i jednu devojčicu. Plata jeste redovna svakog 10. i 25. ali jedva se krpimo. Supruga radi, ali nam je to sve od plate do plate za osnovne potrebe. Nije lako biti na ulici svaki dan u raznim uslovima. Evo veje sneg ko te pita, ćuti radi. Imamo bar siguran posao i platu. Težak je ovo posao i leti, a ne zimi - iskren je bio radnik u zelenom odelu.

Pitala sam ih kratko i jasno "zašto baš ovaj posao?"

Jedan je slegnuo ramenima, njihova koleginica nije htela da razgovara, dok treći je bio potpuno iskren:

-Išao sam po kafana, lutao tamo-amo. Nijedna me nije htela. Mnogo sam se mangupirao. Sada u 51. godini sam ovde. Tek sad me neće nijedna kad čuje gde radim. Ako nisi udata, biraj nekog jakog biznismena, a ne ko ja, gle kako sam završio, kad nisam mislio, neće me niko - iskren je bio jedan od radnika.

Sve to nama izgleda potpuno drugačije iz toplih soba i kancelarija. Možda i ne obraćamo pažnju na njih, nekako svi očekujemo da grad bude očišćen, posut solju. U stvari, radnici preuzimaju najveći teret u ovim situacijama. I tako iz dana u dan oni će požrtvovano raditi sve dok ne otopi sneg na ulicama, ne uklone ledenice da terasa, led sa autobuskih stajališta....

BONUS VIDEO:

(J.Č.)