MOŽE DO MIRIJEVA, ALI ZA 2.000 DINARA! Ludilo s taksistima u BG se nastavlja: Njih 15 na stanici, niko neće da vozi

Slobodna taksi vozila stoje na regularnoj taksi stanici u centru grada. Hoćete vožnju, imate novac, ali niko od 15 vozača ne želi da vas vozi. Nedaleko od vas stoje komunalci koji ne mogu da vam pomognu?

Zvuči poznato?

Upravo to se dogodilo novinarki Blic.rs dok je pokušavala da se preveze do Mirijeva.

"Može, al' za 2.000 dinara".

Utakmica Crvena Zvezda-PSŽ osim gužve na stadionu te večeri izazvala je veliku gužvu u gradu. Autobusi prepuni, vrata jedva da mogu da se zatvore, navijači žure na utakmicu, put do kuće deluje kao nemoguća misija. Prijateljica i ja odlučujemo da krenemo taksijem, svako svojim, računajući da ćemo tako doći najbrže. Kako se nalazimo na Zelenom vencu, pre poziva taksi udruženja, jer smo mislile da je sve zauzeto zbog utakmice, odlučujemo da vozilo potražimo na "improvizovanoj" taksi stanici u blizini.

Na stanici tačno dva vozila za nas dve. Obe ulazimo u vozila i kada smo rekle lokacije, ja Mirijevo, ona Banjica, oba vozača kažu da ne voze tamo već "samo ka Novom Beogradu i Zemunu".

Izlazimo iz vozila i krećemo na drugu taksi stanicu koja je blizu i regularna je, kod Palate Albanija. Dolazimo tamo, a u redu nekih 15-ak vozila i to ne bilo kakvih, već novijih, ali sa oznakama ili nekih potpuno nepoznatih taksi udruženja ili samo sa oznakom "taksi".

Pravilo je da ne možete ući u bilo koje vozilo, već morate kod prvog u redu. Odlazimo do vozila, ono je prazno, okrećemo se tražeći vozača, njega nema, ista situacija je i sa drugim vozilom, treći vozač nervozno odmahuje rukom, očigledno ne želi da vozi, četvrti vidi da bismo da se vozimo, izlazi iz kola i kad smo pitale jeste slobodni za vožnju on odgovara: "A dokle idete?", na šta mu odgovaram: "Zašto je to uopšte bitno?". On kreće da se pravda da bi da ide kući, pa da vidi dokle je vožnja.

Već prilično nervozne, odlučimo da sreću potražimo kod poslednjeg u redu. Kucam na prozor: "Izvinite, jeste slobodni za vožnju?", mladić, sređen u skupom automobilu odgovara već više puta postavljeno pitanje: "A dokle idete?". Ovaj put sam spremna i već rezignirano odgovaram: "Do Mirijeva". Tada dobijam začuđujući odgovor: "Može, al' za 2.000 dinara".

Inače, vožnja od Knez Mihajlove do Mirijeva najviše može da košta 800 dinara, ako imamo u vidu da je radni dan, predveče, prva je tarifa. Za taj novac bi moglo da se vozi i dalje od Aerodroma.

Na metar od nas, u istom tom redu stoji vozilo komunalne policije u kojem sede dva policajca. Odlazimo do njih da pitamo kako je moguće da od 15 vozila nijedno ne može da nas vozi, zašto je bitno dokle idemo i kako neko može da unapred odredi cenu, koja je pritom duplo veća od prosečne?

Dobijamo potpuno nezainteresivan odgovor dva mlađa policajca: "Znate, to nije u našoj nadležnosti. Ne možemo mi nekome da odredimo da li će da vas vozi ili ne, a ne možemo ni da im odredimo cenu."

Odgovaramo da se zna koliko košta start, a koliko kilometar pređenog puta i da je to zakonom regulisano.

Međutim, očigledno želeći da nas se reše, oni i dalje odgovaraju da oni tu ne mogu ništa i da treba da se žalimo saobraćajnoj inspekciji.

Nakon toga smo odustale od daljeg traganja, pozvale taksi preko taksi udruženja, ali ostaju pitanja koje može postaviti bilo koji Beograđanin, jer je svako imao slično iskustvo: šta su nadležnosti komunalne policije, ako ne da sankcionišu očigledne "divljake" i to u samom centru grada, koji se pritom nalaze tik uz njih?

BONUS VIDEO: SNEG NAPRAVIO HAOS KOD ARENE: Drvo palo na parkirana kola (KURIR TV)

(Espreso.co.rs/Blic.rs)