Kočija koja je bljuvala vatru: Ovo je najstariji automobil u Beogradu! (FOTO)
Vozilo je bilo marke „neselsdorf“, a poticalo je iz češke fabrike „Tatra“. Ovaj automobil nosio je oznaku „tip B“, a kupio ga je tadašnji poznati trgovac i rezervni oficir Boža Radulović
Objavljeno:
Ivan Mitkovski
Iako sada u većini delova Beograda "ne može da se živi" od saobraćajne buke, teško je zamisliti da do pre nešto više od 100 godina nije bilo tako. Naime, prvi automobil u Beogradu je stigao vozom, kao poštanska pošiljka 1903. godine. U vagonu voza nalazila se kočija, koja je predstavljala revoluciju, jer je mogla da se kreće bez konjske vuče.Vozilo je bilo marke „neselsdorf“, a poticalo je iz češke fabrike „Tatra“.Prema rečima Bratislava Petkovića, osnivača Muzeja automobila u Beogradu tadašnji „Tatrin“ automobil nosio je oznaku „tip B“, a kupio ga je tadašnji poznati trgovac i rezervni oficir Boža Radulović.- Istini za volju, pre će biti da je Božin otac bio sposoban da stvori trgovačku imperiju, pa odatle veliki novac za jedan ovoliko upadljiv i luksuzan potez. U suštini, i ovo je bio primer kako jedna generacija stiče, a druga rastače - otkriva on.Kako objašnjava Petković, u to vreme je svota od 17.000 austrougarskih kruna bila ogromna. A taman toliko koštao je „neselsdorf“ Bože Radulovića. U to vreme, za taj novac mogao je da kupi spratnu kuću u „pristojnom“ delu grada.Međutim, Radulović, nije ni znao kako se ovom skalamerijom upravlja, niti jr imao "petlje" ni da proba da nauči.Foto arhiv BorbaUmesto toga, on je svog prijatelja, fotocinkografa Sretena Kostića zamolio da postane njegov "šofer". Sreten nije imao pojma šta je to "šofer", ali je imao znatno više radoznalosti i kuražnosti od Bože, pa se upustio u avanturu.Usput, kompanija od koje je automobil kupljen je u Beograd poslala i prvog instruktora vožnje u Srbiji, Nemca čije ime nikada nije zapisano u istorijskim knjigama. Ovo je u to vreme bila uobičajena praksa, a instruktor je novog vlasnika vožnji učio ravno 45 dana.Istorija kaže da je prva vožnja počela od Železničke stanice, nastavila se uz Nemanjinu i Ulicu Kneza Miloša, a završila se na Topčideru...
Arhivska fotografijaNakon ovog, jedan po jedan, automobili su stizali u Beograd, a sa njima je nastala i potreba da se uvedu saobraćajna pravila. Prvi znak u Beogradu bio je na Avalskom drumu, i na njemu je pisalo „drži desno“.izvesni Sreten Ljubinković nabavio je drugi automobil, potom je jedna banka nabavila treći, a zatim čuveni profesor doktor Nešić četvrti,Svakako nije trebalo očekivati da prvi vlasnik automobila bude umešan i u upravljanju vozilom. To bi bilo kao da danas Beograđani koji su putovali avionom umeju njime i da pilotiraju. Tako je za šoferski zanat bio zadužen poseban stručnjak, Sreten Kostić. On je zvanično bio prvi srpski šofer.Prva beogradska „neselsdorfova“ maršruta bila je uzbrdo, Nemanjinom ulicom od zdanja Železničke stanice.
Arhivska fotografija- Radoznali sugrađani su se okupili da vide ovo varoško čudo. Međutim, uskoro neke od njih obuzima panika. Kada je odjeknuo glasan zvuk motora, počela je bežanija. Bilo je mnogo onih koji su osetili strah od ove bučne novotarije - nastavlja Petković. Kroz grad se pronela vest da „Beogradom ide neka aždaja koja bljuje vatru“.„Aždaja“ se, ipak, nekako „upitomila“ i privikla sugrađane na svoje postojanje, kao i na buku koju je stvarala. Nedugo zatim, počeli su da pristižu i njeni naslednici, pa su automobili postepeno počeli da bivaju deo svakodnevice. Ipak, neke anegdote ostale su veza starih Beograđana sa ovim „sokoćalom“, kako su nekada zvali mašine.Arhivska fotografijaSamo jedan od takvih problema bila je muka Sretena Kostića i nesrećnog vlasnika Bože - kako nabaviti benzin. Nije im bilo lako, u doba kada, sasvim logično, nisu postojale benzinske pumpe. U to doba, početkom 20. veka, benzin je bilo moguće naći samo u apotekama, i to u malim flašama. I tako se prvi beogradski šofer zlopatio, jureći po apotekama.Nažalost kupovina prvog automobila nije imala ekonomsku isplativost za Božu Radulovića. On nije pokazao umešnost u trgovanju, kao njegov otac koji je osnovao finansijsku imperiju, pa je samo tri godine posle uvođenja prvog automobila na gradske ulice, Radulović je bio primoran da proglasi bankrot. (Espreso.co.rs / Godišnjak za društvenu istoriju / Novosti)
