šta je preče?
DRVLJE I KAMENJE NA IZLETNIKE KOJI SU SEKLI DRVO U KOŠUTNJAKU, A ĆUTANJE O STOTINAMA POSEČENIH STABALA: Zašto niko ne priča o pustošenju Savskog nasipa?
Seča šumskih stabala je zakonom zabranjena, ali čini nam se da ovde imamo dvostruke aršine
U ponedeljak, prvog maja grupa mladića snimljena je dok su sekirom sekli stablo drveta u šumi u Košutnjaku da bi raspalili roštilj.
Seča šumskih stabala je zakonom zabranjena, a za ovo delo predviđene su novčane kazne.
Ubrzo nakon što se ova vest proširila medijima, oglasio se i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan koji je rekao da će ministarstvo predložiti da se podignu krivične prijave protiv onih koji su sekli stablo na Košutnjaku.
Ipak, ovo naravno nije promaklo tviterašima, koji su seču drveća u šumi u Košutnjaku uporedili sa sečom stabala na Savskom nasipu.
- Licemerno je iščuđavanje pred mladim balvanima i đilkošima koji su sekli drvo u Košutnjaku da bi podložili rostilj. Što se ministar Trivan ne iscuđava i zahteva krivično gonjenje onih koji usred Beograda pregrađuju korito Save da bi podigli teniske terene i bazene? - napisao je Milan Mića Jovanović, aludirajući na posečenu šumu na Savskom nasipu i stotine stabala koje su uništene zbog ljudske bahatosti.
Inače, samo 2014. godine na Savskom nasipu nelegalno je posečeno stotine, ako ne i hiljade stabala starih 50 godina. Ta stabla su štitila inrastrukturni objekat - Savski nasip od talasa kod visokih voda.
Pitanje da li je procedura oko sečenja stabala na Savskom nasipu u toku ili su prioritet klinci iz šume na Košutnjaku, ali i kako je moguće da dosad za Savski nasip niko nije odgovarao postavili smo i Ministarstvu zaštitne životne sredine.
Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor od nadležnog ministarstva.
Ova mesta kraj obale Save do pre petnaestak godina, sa njihovom netaknutom prirodom, bilo je izletište građana. Danas je Savski nasip postao pravi „zabranjen grad“, odnosno „privatan posed“ iako je zemlja državna.
Iz "Savskog nasipa" , neformalne grupe građana, okupljenih oko ideje da je neophodno suprotstaviti se ugrožavanju naše bezbednosti, otimanju nasipa i građanskih prava kažu da je značajna razlika između slučajeva Savski nasip i mladića koji seku drvo na Koštunjaku.
- Činjenica je da se javni interes štiti, a u tome su znatno mediji pomogli. Osim pojedinih, o problemima kao i sečenju drvoreda na Savskom nasipu pisalo se veoma malo. Vest o mladićima koji su isekli jedno drvo za potrebe pečenja roštilja su preneli svi mediji kao svojevrsnu "srpsku bruku", i zato su nadležni reagovali. Mi se godinama borimo da budemo zanimljivi, ali nam ne uspeva da naš problem dobije na popularnosti poput drveta iz šume u Košutnjaku, iako je na nasipu šteta višestruko veća - kaže za Espreso Oliver Ilić iz ove grupe građana.
- Što se sečenja drveća na Savskom nasipu tiče, imamo i profesora koji je javno govorio da je sekao topolu jer je "bezveze da tu stoji", a isti čovek ima nelegalnu vikendicu na Savskom nasipu. I uprkos tome, niko nije reagovao. Šuma je još od 2008. sečena uz više navrata, a 2013. godine smo mi podneli prijavu protiv NN lica. Tada su i "Srbija šume" podnele prijavu protiv jedne osobe, međutim - niko nije odgovarao za to delo.
Ono što jeste činjenica je to da je problem Savskog nasipa velikih razmera, koji je godinama zataškavan, a veću pompu u javnosti podigla je grupa mladića na prvomajskom uranku. Oliver Ivić iz grupe građana "Savski nasip" za to ima jednostavno objašnjenje:
- Znate kako kažu, od jednog drveta dešava se da ne vidimo celu šumu, pa je tako i sada... - zaključuje sagovornik Espresa.
NE PROPUSTITE
Priobalju i reci obični građani ovde ne mogu da priđu, a vlasnici ovih nelegalnih kuća bespravno su podigli kuće o svom trošku, sekli stabla, narušili nasip - i za to do danas niko nije odgovarao.
Inače, prema zakonu svako ko protivno propisima vrši seču ili krčenje šume tamo gde seča nije dozvoljena, kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom od jedne godine.
Oni koji kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljište u većoj meri ili na širem prostoru, kažnjava se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
Ona službena lica koja ne rpeduzmu propisane mere zaštite životne sredine, ili ne postupe po odluci nadležnog organa o preduzimanjeu mera zaštite životne sredine, kažnjavaju se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
A nadležna ministarstva osula su drvlje i kamenje na klince koji su sekli drvo da nalože vatru za roštilj, a nemi su na masovniju seču šuma na jednoj tako važnoj lokaciji.
Šta vi mislite, šta bi trebalo da budu prioriteti? Pišite nam u komentarima...
NE PROPUSTITE
Bonus video:
ESPRESO ANKETA: Šta građani misle o Cecinim hitovima u udžbeniku?
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
