Pajdomanka, limenke piva u tregerici i reka nacirkanih maloletnika! NJUŠKE KOJE SAM VIDELA NA DOČEKU NA TRGU i zgranula se! (FOTO)

Hrpa ljudi. Kontrolni punktovi i pretresanje "do gaća".

Reka nekih mnogo čudnih ljudi sliva se ka Trgu republike. Mislim se, kad sam poslednji put pa bila na Trgu za doček? Pitam se i koračam, potpuno trezna (verovali ili ne), ka bini na kojoj nastupa Lukas.

Mislim se, da mi nije voljenih ljudi koji su me izvukli iz kuće kako bih slatko zakucala u 11 uveče, i prespavala doček preskočivši opštu pompu koja se pravi oko jednog za mene tako običnog dana. Ali, ništa od toga, tu sam gde sam...

Nije doček na ulici toliko sporan koliko face koje tamo dolaze.

Kratak boravak u centru grada pred oči mi je naterao "fleševe" koji su mi i danima kasnije u glavi. Jer - tamo zaista ima svega! Ako skoro niste bili - verujte na reč.

SKANDAL NA GRAĐEVINSKOM FAKSU U BEOGRADU! Pohapšeni radnici studentske službe, inspektori našli milionske malverzacije!

Gledam ono mučeno obezbeđenje, koje se muči sa masom. Trude se da budu profesionalni, da im radna Nova godina što lakše padne. Prilazimo blizu bine, a momci nas štite od mase koja "probija bubrege" samo da bi bila na korak bliže kralju folk muzike.

Ide batica pored mene, ne zna "gde tera". Gleda kroz ljude, i besciljno luta.

U tregerici iz marketa vuče 10 žutih limenki piva. Kesa pred pucanjem, a on ne odustaje. Vuče pivo k'o da mu život od toga zavisi. Nek' si se bato ti opremio! - mislim se dok se saplićem na staklenu flašu nekog buđavog vina (a staklenu ambalažu inače nije bilo dozvoljeno unositi).

Iza mene, dok posmatram masu, čujem neko mljackanje. Da li neko klopa među ovih 50.000 ljudi i kako? - postavljam pitanje, okrećem se i imam šta da vidim. Baba i deda, stariji od mojih roditelja, krljaju se kao da im je poslednje. A ni ponoć još nije otkucala! Onako bezubi, u vrtlogu strasti zaboravili su brzo na masu. Eh da mi je da tako brzo oni iščeznu iz mog sećanja...

Naleće na mene neka pajdomanka, staklastog pogleda i odavno narušenog ždravlja i urušenog života. Vidi se da je na "žutom", nokti dok pipa lika pred njom da ga skloni s putanje sijaju se na žuto poput mesečine, koju povremeno zaklanjaju sumnjivi tipovi koji je prate u stopu!

Drž' Suzana novčanik! Torbu k' sebi, i ne gledaj ih u oči!

One koje sam morala dobro da ošmekam bili su klinci. Sa nenavršenih 16, golobradi, vuku neke flaše koka-kole u kojima je providna tekućina. Mislim se, hvala Bogu ove godine nisam na redu za ispiranje, al' vidim ko jeste.

Po žestini su udarali i turisti, kojih je grad bio krcat! Vuku i oni flajke neke jeftine votke ili rakije, bazajući po Trgu očiju uprtih u vatromet. Jedan za drugim viču "Bjutifuj, bjutiful", a prizora - ko zna da li će se sećati.

Najtoplija preporuka autora - na Trg nikako trezni. Ulica Otvorenog srca i nekako je podnošljiva, ali sam doček sa masom koja je mahom "cirke" nikako nije za one koji su "totalno strejt".

Od svih tamo viđenih faca zaboravih i Lukasa, i zagrljaje, i želje čestitke...

Tu su samo - te njuške.

Bonus video:

Espreso intervju, Aleksandar Šapić

(S. T.)