život nedostojan čoveka
OVU ZGRADU U CENTRU BGD OKUPIRALO JE 200 MIGRANATA: Bili smo unutra, i uopšte nam se nije svidelo šta vidimo! (FOTO)
Sedmospratnica u ulici Gavrila Principa, u samom centru grada i svega stotinak metara od vrtića i osnovne škole sada je utočište za njih skoro dve stotine
Migrantska kriza 2015. godine izazvala je pravi haos na Balkanu. Zaglavljeni u regionu, mnogi su noći i dane provodili u našoj prestonici.
Uplašeni od ilegalne deportacije izbeglice sa Bliskog istoka odbijali su prihvatne kampove, spavajući na ulicama, hangarima, vagonima.
Situacija ništa bolja nije danas, decembra 2017. godine.
Zima je opet na pragu a oni, uplašeni od deportacije, spas traže u napuštenim zgradama.
Sedmospratnica u ulici Gavrila Principa, u samom centru grada i svega stotinak metara od vrtića i osnovne škole sada je utočište za njih skoro dve stotine.
Naizgled, ova nedovršena zgrada poput mnogih drugih je u gradu.
Ipak, kad se bolje osmotri njena unutrašnjost vide se prizori koji lede krv u žilama.
Na samom ulasku u ovu zgradu, ispred koje se slivaju reke smeća zapahnuće vas gadan vonj.
Miris izmeta, smeća i mokraće para nozdrve.
U prizemlju je pusto - tamo nema ama baš nikoga. Ipak, na prvom spratu ove zgrade situacija je drugačija.
Iako smo ovde došli usred bela dana, neki su spavali.
Na hladan beton raširili su kartone, a spas od zime našli su u ćebićima koje su dobili u paketima pomoći.
Petnaestak muškaraca, mahom izbeglih iz Sirije i Pakistana ovde provodi dane i noći. Vreme ubijaju razgovorom, ili šetnjama u obližnjem centru grada.
Drugo utočište oni nemaju...
Negde su i prozori polupani, pa vam se posle 10 minuta boravka ovde iz usta otrgne refleksno "brrr"...
- Ne brr, nema brrr! Sad nije brr! - kaže jedan od njih uz osmeh na srpskom, pa dalje nastavlja konverzaciju na engleskom i dodaje:
- Hladnije je noću. Ipak, tad nas je vie u zgradi, između 100 i 200.
Neki nemaju sve što im je potrebno od odeće i obuće. Tako ovaj momak spava - potpuno bos, iako je napolju svega nekoliko stepeni iznad nule.
Za razgovor su raspoloženi. Iako je za mnoge ova zgrada ruglo u centru grada, oni kažu da ovde provode dane u nadi da ih neće deportovati, kao i da će uskoro moći da pređu granicu Srbije i nastave svoj put ka boljem sutra.
Tu su da nam ispričaju svoje tajne, ali i da ispoziraju. Ovi mladi ljudi pobegli su od bombi, a neki od njih u domovini su ostavili porodice spasavajući živu glavu.
Tako nam je jedan od njih pričao o svojim iskustvima.
- U Beogradu sam već dva meseca. Ovde sam, i ne smem da idem u centar jer se plašim da će me deportovati. Pokušao sam da pređem granicu sa Mađarskom - vratili su me. Pokušao sam i u Hrvatsku da uđem. Danima sam pešačio gladan, i nisam uspeo. Pokušao sam čak i ka Rumuniji i ništa - opet sam vraćen ovde. Ipak, ne odustajem, moram da nastavim dalje... - kaže mladić iz Iraka.
Po izlasku iz ove zgrade ostavili smo nasmejana, ali napaćena lica ovih mladih ljudi. Ponovo se u prizemlju osetio neprijatan miris, a već po izlasku na ulicu ova nedovršena višespratnica ponovo izgleda kao svaka druga u Beogradu. I retko ko zna kakvu tajnu ona krije!
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!