NEKOM BISTE OTKINULI GLAVU JER BUSEVI STALNO KASNE? Evo zašto to ipak ne treba da radite

Kasnim ceo život negde. Tako je još od osnovne škole, prosto mi je u genetskom kodu upisano kašnjenje. Poslednjih nekoliko godina, kad je posao u pitanju, razlog je, osim komplikovane operacije slanja dva mala monstruma u vrtić, redovno kašnjenje gradskog prevoza.

Trošim "četrestrojku" svako jutro i mogao bih da kažem da je prilično redovna. U špicevima ide na po 10-15 minuta, otprilike 3 na sat kad nema gužve.

Ipak, poslednjih dana u pola devet, kad je hvatam na putu ka gradu, nema je. Kasni i po 15-20 min. Na početnoj stanici miting. Narod nervozan, gunđa, ne samo sebi u bradu, već poluglasno, pa čak i unošenjem u facu.

Izvesna gospođa tako mi se jutros, posle 45-minutnog čekanja, živo unela u lice i probala da mi objasni u čemu je problem.

- Molim vas, pa na šta ovo liči? Kakvo je ovo ponašanje? Je l znaju oni da ja moram da budem kod lekara u 9 (već je 8:55, bus samo što je krenuo - prim.aut.)? A znate li zašto to rade? Pa, skupi se ekipica kod Ušća (nova okretnica autobusa broj 43 na Novom Beogradu) i onda ćaskaju po pola sata! Na šta to liči?! Ma, treba da ih uzme neki privatnik, pa da kreni da deli otkaze, da vidite kako bi leteli - u dahu ispaljuje zajapurena gospođa, dok polako okrećem glavu na drugu stranu i pokušavam da se sakrijem u ekran mobilnog telefona.

I sam sam besan što bus kasni, naravno. Aj što me kolege svaki dan u sebi prozivaju zbog kašnjenja, stvarno je bezveze. Utom spazih još jednu 43-ojku iza one krcate u kojoj sam, izlećem na prvoj sledećoj stanici i parkiram se pored vozača.

Reda radi, mada nemam običaj da ćaskam s bilo kim u prevozu osim sa ženom na vajberu, pitam vozača što ih nema tako dugo.

Dubok uzdah, i kreće ispovest:

- Svi se drndaju na nas. Svima smo krivi. Sve psuje, sve nervozno, a nemaju pojma da su se trojica jutros spucala na ledu, i to na mostu. Zamalo izgiboše! A onaj moj kontrolor na početnoj stanici, i taj mi se beči u facu! Gde si dosad? Kasniš 25 minuta! Biće po plati za ovo! Kao da ispijam kaficu i jedem burek, a ja stao nisam od jutros od 6! Non-stop vozim, jer su velike gužve na mostovima i ne sme da se kasni - vajka se stariji čičica koji bi i otac mogao da mi bude.

Čoveku je vreme za penziju, a uz sve što njegov posao nosi, mora da hendluje face i psovke svih nas koji kasnimo, kao i onog kontrolora što mu preti oduzimanjem dela ionako bedne plate.

Nedavno je bila vest kako u Beogradu uskoro više neće biti vozača GSP-a, jer svi idu u Nemačku, Austriju, Švicu, da za mnogo više para, a manje stresa, izvezu tu svoju vožnjicu i odu porodicama, mirni i spokojni.

Šta se htelo reći? Sledeći put kad zaustite da poređate familiju vozaču koji kasni, pomislite na nekoliko stvari:

- voze uglavnom krševe s kojima je čudo kako su još živi;

- mostovi su zakrčeni, jer su gradske saobraćajnice davno projektovane za 3 puta manje vozila, a ništa se u međuvremenu nije uradilo da se centralne gradske vene rasterete (ko je pomenuo prsten kakav npr. ima Berlin?);

- redovno ima saobraćajki, koje ionako napete puteve dodatno opterećuju;

- preti im otkazima i smanjenjem plate neka balavurdija kojoj takođe neko preti otkazima.

Nije sve baš tako crno-belo ovih dana u Srbiji. Više je sivo, da ne kažem mračno.

(S. M. S.)