KRENULA SAM IZ CENTRA ZEMUNA U CENTAR GRADA! Bus plus karta traje 90 minuta, A MOJE PUTOVANJE je bilo DUŽE! (VIDEO)

Nije li prelep ovaj naš beli grad, prestonica Srbije kojim dnevno prođu reke ljudi diveći se njegovim čarima i nesvakidašnjim...bla, bla bla...STOP!

Šta vam nije štimalo u ovoj rečenici? Da nisu možda "reke ljudi"?

Pogodili ste. Ukoliko kojim slučajem živite u istom ovom Beogradu o kojem pričam, onda ćete pored Save i Dunava, zaista videti reke ljudi potrpanih u kockaste automobile ili duguljaste autobuse, kako...stoje. Ili, u najboljem slučaju, mile.

Zašto? Pa, zato što u normalnom vremenskom periodu ne mogu da stignu tamo gde su naumili. I sve to, zbog gomile radova koji se od LETOS sprovode na ulicama i mostovima. Uprkos obećanju trenutnog gradonačelnika, Siniše Malog, da će isti biti završeni u oktobru (koji je prošao), i dalje se besomučno buši, vari, raskopava...

OBEĆALI SU ZAVRŠETAK SVIH RADOVA U BEOGRADU DO DANAS: Izašli smo na ulice i zatekli OPŠTI KOLAPS! KO JE KRIV ZA TO? (FOTO)

Slavija i kružni tok - kao da ste u nekom apokaliptičnom filmu, pa ljudi izlaze nakon strahovite oluje koja je porušila sve i gledaju u ruine, dok im se prašinčina uvlači u nozdrve. Ruzveltova - potpuni kolaps, od radova gotovo ništa nije.

Bulevar oslobođenja zakrčen vozilima i žurnim pešacima.

A, Brankov most...e, to je priča.

Krenula sam iz Zemuna, sa stajališta u Glavnoj ulici, sa namerom da izmerim koliko će mi vremena biti potrebno da dođem do Zelenog venca. Možete li iz prve da pogodite?

U 15 časova i 22 minuta sam stajala na stajalištu u Glavnoj ulici, odakle 4 autobusa vode do centra grada. Par minuta kasnije (što je za pohvalu) naišla mi je osamdeset četvorka, u koju je uletela gomila nervoznih putnika, a i ja sa njima. Možemo slobodno zaokružiti da je bilo tačno pola četiri (bez onih par minuta ranije) kada je moje putovanje počelo.

Sve je bilo relativno normalno, klackali smo se uz dobro poznate zvuke razdrmanog metala, škripu vrata i divnih putničkih mirisa, dok nismo stigli do Palate Srbija. E, tu smo stali. Zapravo, sigurna sam da bih peške pre stigla do ciljanog odredišta, pošto sam se jednom vraćala iz centra grada do Zemuna peške i za to mi je trebalo nekih 70 minuta.

Ali, pošla sam prevozom, koji uredno plaćam, pa kako koja kontrola uđe, ne može da me rešeta s onim poznatim pitanjima - "zašto nemate kartu", "hoćete li platiti kaznu na licu mesta" i slično. Palatu Srbija sam prošla u 16 časova i 29 minuta, a kod Ušća sam se zaglavila u 20 do 5.

Računajte vreme.

Dok automobili voze stazom za pešake, shvatam da za sat i po vremena neću stići do Zelenog venca. Ipak, problem postaje malo veći, ako to povežem sa činjenicom da jedna bus plus karta traje tačno 90 minuta. I, sad, ako mi uđe kontrola, ja kartu nemam. Pa, što je onda uopšte plaćam?

Da ne napominjem činjenicu da nešto prokišnjava na moje sedište, da su svi besni i da kasnim na posao, što takođe moram da opravdam.

Ali, da se vratim na kontrolu. Sad da uđe neki kontrolor, ja kartu nemam. Ah, da, zaboravih da napomenem da sam na Brankov most "kročila" u 5 popodne. Zbogom karto, dobar dan kazno. Osim, ako nemam tu sreću, pa da mi se busplusovci ne pojave. I, nisu se pojavili, barem ne ovog puta.

17 časova i 7 minuta izašla sam iz razdrndane osamdeset četvorke. To je tačno 97 minuta vožnje. Za to vreme možete komotno iz Beograda stići do većine okolnih gradova. Ali, ne, ovo je bilo putovanje iz Zemuna u centar grada. No, moje pitanje (pored svih onih zašto, kako i pre svega DOKLE) je sledeće - ŠTA BIH RADILA KADA BI MI UŠLA KONTROLA I KOJA JE POENTA KUPOVATI KARTU SADA?

Pa, razmislite o tome do kraja radova...

(Dunja Čavić)