Baka Ljubinka je poslednja koja popravlja kišobrane u Beogradu! A jedina je u Evropi! (FOTO)

Dok koračate ulicama Beograda, lako može da se desi da vas uhvati pljusak, a vaš kišobran, kao za inat, "odluči" da se pokvari. Ako vam se takav peh dogodi u blizini Višnjićeve ulice - onda imate sreću u nesreći. Trk do broja 6, gde će vas dočekati ljubazna baka Ljubinka Bošković i uz osmeh popraviti vaš kišobran.

Iza velikog izloga, gde je žutim slovima ispisano "kišobrani", čekala nas je ova gospođa. Kad smo zakoračili u malenu prostoriju, iznenadili smo se koliko je kišobrana u njoj. Svuda!

Ovo je jedina zanatska radnja u Beogradu, ali i u Evropi koja se bavi popravkom kišobrana. Svaki od njih nosi svoj broj i nalepnicu s imenom mušterije.

- Ova prodavnica otvorena je sedamdesetih godina prošlog veka. Ona je moj život, sadašnjost, prošlost i budućnost. Nekom možda zvuči smešno, ali ja zaista uživam u ovome što radim - počinje priču simpatična starica, dok u rukama drži rastavljen kišobran.

Kaže, od malena je volela da krpi, šije i crta, a kad je odrasla zaposlila se u firmi u kojoj je prodavala kišobrane. - Jednom su nam doneli seriju pokvarene robe. Ja sam uzela i jednostavno popravila par kišobrana. Tad me je direktor upitao zašto ne pokrenem sopstvenu radionicu. I evo, već decenijama sam ovde.

Međutim, Ljubinka ne može da preživi od ovog posla. Popravka košta od 250 do 300 dinara, a najveći problem je što ljudi ne dolaze po kišobrane koje ostave. Ova ljupka baka ih popravi i ostavi u radnji da sačekaju svog vlasnika. Nikad nijedan ne prisvoji za sebe, tako neki od njih stoje u izlogu dosta dugo - popravljeni, netaknuti i sačuvani.

Interesovanje za ovu neobičnu radionicu i njenu vlasnicu ne dolazi samo iz Srbije, već i širom sveta. Tako su u Beograd kod Ljubinke dolazili ljudi iz Berlina i Londona, kako bi naučili nešto o ovom unikatnom zanatu. - Kad popravljate ovakve stvari, morate biti pažljivi. Obično se ceo kišobran raspara, rastavi i onda se zamene metalni delovi. Nekad se mogu zalepiti, ali bolje sprečiti, nego lečiti - priča nam gospođa Bošković kroz osmeh.

Napominje da je najveći problem što ima i ljudi koji kradu. - Dešavalo mi se da mi dođe mušterija, uzme kišobran i odbije da plati. Jednostavno kaže da neće. I eto. Šta da radim. Iza sebe pokazuje nam raznobojne modele i tačno se seća koji je, kad i od koga dobila na popravku. Dok razgovaramo, jedan mladić ulazi i ostavlja svoj kišobran.

Pošto dvoje ljudi već čeka ispred, odlučujemo da napustimo Ljubinku. Ona napominje da je svoje veštine prenela na ćerku i dve unuke, pa planira da ovo ostane porodična tradicija.

Uz osmeh kojim nas je dočekala, prati nas i ljubazno zove da svratimo još koji put. Makar samo da proveri jesu li žice na kišobranu "zdrave i čitave". (Dunja Čavić)