BEOGRAĐANKE IZ 1983: Po čemu su posebne i kako izgledaju Dorćolke, Vračarke, Palilulke, Zemunke...(FOTO)

Sve je više žena koje dolaze u Beograd tražeći novi posao, novi život ili nešto treće... Ali, ono što je sigurno je to da je svaka našla neki delić sebe koji joj je nedostajao. Ima onih koji se brzo uklope u novu sredinu, toliko da ostaje neprimetno njeno poreklo, ali i onih pravih, rođenih Beograđanki, koje se time diče.

Otkrivamo vam po čemu su posebne i kako izgledaju Dorćolke, Vračarke, Palilulke, Zemunke...

Novembar 1983: Ko su Beograđanke? Zašto se na njima odmah vidi da su Beograđanke? Kako i najveća neznalica smesta primeti da je Beograđanka Beograđanka, a da nije ni Zagrepčanka, ni Parižanka, ni Londonka, ni Moskovljanka, ni Valjevka?

Kladim se da ste i za neke Japanke u Beogradu prvo pomislili da su Japanke, ali se ispostavilo da su i one Beograđanke, naročito kad onako beooogradski ooootegnuto kažu: "sajoooonara!"

Kako izgledaju Beograđanke, kako se oblače i hrane, šta čitaju (i da li?), kako se doteruju i neguju, koje su im vrline i mane? Sve sama pitanja.

Naravno, ovaj tekst ne bi ni bio objavljen kad bi sve ostalo samo na pitanjima.

Zato se istraživač Maksi-humora godinama bavio opsežnim ispitivanjima, uzduž i popreko, vodoravno i uspravno, i u svim ostalim pravcima. Kao i većina naučnih radova, i ovaj je doneo izvesne rezultate, ali od njih štampamo samo najkraći, ali najvažniji deo.

Ko su Beograđanke?

Osim onih koje su se rodile i oduvek žive u Beogradu, Beograđankama same sebe proglašavaju i sve one koje u njemu proborave najmanje pet i po dana i sedam časova. Posle tolikog staža, nekoliko poseta aktuelnim sastajalištima i upoznavanja sa, u proseku, 43 prave Beograđanke, lako je proglasiti se Beograđankom. Nekad se govorilo: "već dvadeset godina živim u Beogradu", a sada: "već dvadeset dana sam u Beogradu". Ta pojava je naročito uočljiva prilikom početka jesenje fakultetske sezone.

Samo, nije isto želeti i - biti Beograđanka. Svaka žena u Beogradu voli da kaže da je Beograđanka, a najviše one koje nisu. Kad nisu u Beogradu, Beograđanke jedva čekaju da ih neko pita odakle su (došle).

U Beogradu žive stare i mlade Beograđanke. Srednjih nema. Ni jedna Beograđanka ne voli da spada u srednju klasu. Ako takvih i ima, sede u kući, jer neće da budu srednje.

Po čemu se na ulici prepoznaje Beograđanka? Prvo, po hodu. Ona tako sigurno hoda ulicama, podzemnim prolazima, parkovima i kafanskim baštama - kao atletičar koji je hiljadama puta prešao istu stazu.

Njihov je cilj da se dopadnu - sebi

Beograđanka obično prolazi trotoarom ne okrećući glavu prema izlozima, pošto se uglavnom oblači u depozitu ili, u krajnjem slučaju, u butiku. Mnoge Beograđanke šiju same sebi (odnosno preko svog predstavnika: mame, tetke itd.) pa opet izgledaju kao da su sišle iz "boutiquea".

Beograđanke uvek hodaju uzdignute glave i ne gledaju druge prolaznike i prolaznice. One uvek, s pravom, očekuju da drugi gledaju njih.

Kozmetika je skupa, a i nema je uvek, ali su Beograđanke uvek našminkane po poslednjoj modi u svetu.

Ako nema šminku ili za šminku, Beograđanka će ostati u kući i čekati da joj nešto stigne - preko veze.

Beograđanke se hrane na razne načine i na raznim nivoima, ali najčešće po sistemu najaktuelnije dijete ili aerobika, aerokrave i drugih aerokurseva. Beograđanka dobro zna da svaki suvišni zalogaj znači komadić krpica u garderobi - manje.

Po logici Beograđanke, lepše je moderno obući vitko telo, nego biti punačka u prevaziđenoj bluzici. Beograđanke se, uostalom, ne trude da se dopadnu drugima, njihov je cilj da se dopadnu - sebi.

Postoji jedan paradoks: stare Beograđanke rado ogovaraju mlade Beograđanke. Mlade spremno odvraćaju kako su stare Beograđanke zaboravile da su nekad i same bile - mlade Beograđanke.

Postoji li uopštena, prosečna Beograđanka?

Ne! Čak ni statistika ne priznaje prosečnu Beograđanku. Sve Beograđanke su - natprosečne!

(Yugopapir.com)