Juče je sneg napravio kolaps u Beogradu: Ovo su najjače zime u istoriji prestonice, i Dunav se čak...

Dok smo se proteklih meseci i doslovce rastakali na ogromnim vrućinama od preko 40 stepeni skoro da nema nikog ko bar jednom nije zavapio “eeh, da mi je da samo krene zima i padne sneg, pa da se rastosiljamo ove vreline“.

I mada se tako već unapred radujemo snegu, s druge strane, kad padne odmah preziremo muke koje nam donosi – čišćenje, paralisan saobraćaj, skok računa za struju, gas, potrošen ugalj i drva.

Sneg katkad u Beogradu zna da padne kao da smo na Kopaoniku, ali i mraz da stegne kao da smo u Sjenici. A pravi znak da je zima pokazala zube jeste kada zaledi Dunav.

I mada se sve češće čuju priče o “poludeloj klimi” i “vremenu koje nije isto kao pre“, bar kad su zima i sneg u pitanju, kratak osvrt na protekle decenije kao da nam daje sliku nepredvidljivih vremenskih kretanja, bez ikakvog pravila, a posebno ne onog “o kraju (klimatskog) sveta” jer su protekle zime bile i zastrašujuće hladne i neverovatno tople, a da nema nikakvog kalendarski ustaljenog obrasca u tom “ponašanju“…

Beograd kao i da po ovom pitanju pokazuje neki svoj prkos i karakteristično udaljavanje od obrazaca, makar to samo bili oni koji se od skoro šire mrežama i u globalnim političkim narativima.

U poslednjih 20 godina imali smo dve zime u kojima se ova reka pretvarala u ledenice, rušeći splavove na obali, ugrožavajući plovidbu, ali pružajući nesvakidašnji prizor. Demonstracija moći prirode fascinira običnog, malog čoveka, koji u ledenom danu stoji na nekom keju i posmatra idilu koja prerasta u katastrofu. Tako je bilo 2012. i 2017. godine.

1962. godina – Najveći sneg

Kada je u pitanju snežni pokrivač, stariji Beograđani sigurno pamte 1962. godinu. Tada je, 3. februara, izmerena najveća visina snežnog pokrivača u Beogradu ikada, a iznosila je čak 80 centimetara.

2012. godina – Mnogo snega, zaleđene reke

Jedna od najsnežnijih godina u poslednje dve decenije bila je 2012.

Te zime je u našem gradu bilo čak 45 dana sa snežnim pokrivačem od jedan centimetar ili više. U periodu od 25. januara do 26. februara, dakle, 33 uzastopna dana, Beograd je bio beo.

Sneg je te zime dostigao pozamašnih 53 centimetara i to 13. februara 2012. godine.

Zaledile su se i reke, jer smo imali niz od 20 uzastopnih ledenih dana.

1940. godina – Najviše snežnih dana

Godišnje u Beogradu, prosečno, bude 39 dana sa snežnim pokrivačem. Ali, rekord u broju dana pod snegom zabeležen je 1940. godine i iznosio je čak 98 dana, dok je u zimu 1928/1929. godine zabeležen 81 dan sa snežnim pokrivačem.

Inače, ta zima 1928/1929. bila je naročito hladna. Mogu se naći podaci da su tada saonice slobodno prelazile iz Beograda u Zemun preko Dunava i Save!

U Beogradu nije bilo godine, a da baš nije bilo snega. Ipak, bilo je godina kada je zabeležen samo jedan takav dan – u zimu 1950/1951. i 2019/2020.

A tu su i još neki zanimljivi podaci i godine iz novije beogradske istorije koji doprinose utisku o svojevrsnom zimskom klimatskom karuselu:

1897 – Najraniji sneg (7. oktobra) 1953 – Najkasniji sneg (11. maja) 1908 – Najraniji snežni pokrivač (20. oktobar) 1997 – Najkasniji znežni pokrivač (22. april)

Bonus video:

Espreso/Kaldrma/M.L.