Balkanska ulica zauzima posebno mesto na mapi Beograda: Među retkima je koja nije menjala ime

Balkanska ulica u srcima mnogih ima posebno mesto jer su sa velikim planovima i puni nade upravo njome dolazili u Beograd.

Sa stare Železničke stanice peli su se u srce glavnog grada i sa Terazija i od hotela „Moskva" nastavljali svojim putem u budućnost.

Balkanska ulica počinje kod Terazijske česme i zauzima posebno mesto na mapi Beograda, ali i u njegovoj istoriji, duhu i kulturi. Među retkima je koja nije menjala naziv od 1872. godine.

Deo ulice do 1896. godine se zvao Pivarska jer se između Admirala Geprata i Nemanjine nalazila Kneževa pivara. U njoj je održana Svetoandrejska skupština, a u njoj su igrane i pozorišne predstave.

Duga je 700 metara i izlazi na dve gradske opštine Stari grad i Savski venac.

Prometnost ulice učinila je da brojne zanatlije baš u njoj otvore svoje radionice, ovde su se nalazile saračke, abadžijske, kovačke radnje, svoje mesto su našle i jorgandžije, tašneri, šeširdžije... U ulici se bukvalno moglo kupiti sve.

Neke su i danas još uvek tu, a Balkanska, koja je i postala poznata po zvuku alata za rad sa pravom nosi status Ulice starih zanata.

Balkanska ulica, pored zanatskih radnji je bila poznata i po najboljoj ćeten alvi i sladoledu.

Kad bi mogla da govori Balkanska bi sigurno mnogo toga mogla da ispriča. I danas je jedna od najpoznatijih beogradskih ulica gde je prisutan spoj modernog i tradicionalnog.

Bonus video:

(Espreso / gradonacelnik.beograd.rs / Prenela: J.N.)