Ko ne voli minus, a ko ima pojačan apetit? Biolog Ovari nam otkriva kako se životinje u Zoo vrtu pripremaju za zimu

Jesenji i zimski period donosi nešto drugačiji režim rada u beogradskom zoo vrtu.

Pripreme za hladnije vreme uveliko su počele, a kako stanovnici omiljenog mesta mnogih mališana podnose niske temperature i ko mora biti na "pojačanom" režimu ishrane, za Espreso je otkrio biolog Kristijan Ovari iz Beo zoo vrta.

- Što se tiče zbirke samog zoološkog vrta, ona je zanimljiva ne samo po svaku sadržini, nego i po svojoj istoriji, jer smo mi već skoro 90 godina ovde i samim tim je zbirka krojena upravo tako da budu to životinje kojima možemo da pružimo optimalne uslove. Kako vreme počne da bude hladno, i životinje se pripremaju za predstojeće promene, napominje Ovari za Espreso i objašnjava koji stanovnici Beo Zoo vrta imaju pojačan apetit:

- To su medvedi i foke. Njima se pojačava ishrana jer u zimskom periodu životinje jedu i do 30 odsto više u odnosu na letnji. Moramo da im uvodimo veće količine namirnica, kaloričniju hranu, da bi se valjano spremili za zimu. Kod nekih životinja, kao što je naš Bert (južnoafrička foka krznašica), to su masne naslage koje su neophodne. Za razliku od nekih drugih, kao što su lavovi i tigrovi.

Ovari ističe da radnici zoološkog vrta u ovom periodu godine imaju poseban zadatak koji se odnosi na objekte u kojima se životinje nalaze. Oni testiraju grejanje i proveravaju neophodne stvari kako bi obezbedili da sve bude uredu za njihove štićenike.

Određene životinje uveliko su se povukle i hladne jesenje dane i noći provode u toplini svojih "skrovišta" u srcu prestonice.

- Kako vreme počinje da bude sve hladnije, prvi se povlače u svoje zimovnike gmizavci, tako da iguana i varan se već naveliko baškare u toploti zmijare. Isto tako krunastog goluba i turaka koji su tropske životinje smo morali da sklonimo na toplije mesto da se ne smrzavaju, jer za njih i niže temperature su problem. S druge strane, papuanski kljunari imaju svoj unutrašnji deo koji posetioci mogu da vide kroz prozore. Tu je već upaljana inca lampa i oni bez nekog pogovora sami uđu da se greju kada osete da je situacija takva.

Kako temperatura budu padala i kako dani budu kraći, tako i zoološki vrt skraćuje svoje radno vreme za posetioce, jer su životinje na prvom mestu.

- I žirafa zahteva da se pola sata pre zalaska sunca zatvori u svoj prostor iz prostog razloga što ako padne mrak ona to neće se prepoznati kao unutrašnji prostor. Svi se mi plašemo mraka, pa je normalno da se i životinje plaše. Onda ide teže nagovoriti je da uđe pa moramo da poštujemo njen ritam. Na svu sreću i nju posetioci mogu da vide kroz prozor u slučaju da smo je, iz nekog razloga, malo ranije zatvoriti, navodi Kristijan Ovari za Espreso.

Pingvini, ipak, ne vole velike minuse

Naš sagovornik ističe da ljudi obično prave grešku u razmišljanju o zimskom periodu kada su u pitanju dve životinjske vrste u pitanju.

- Prvo, to su pingvini. Pingvini isto tako ne vole velike minuse. Odnosno, postoje dve vrste pingvina kao što je carski pingvin koji ne voli da bude na toplijem od minus 4, 5 stepeni, jer to je za njih već prevruće, ali ovi naši humboltovi pingvini uživaju u temperaturama između 4 i 26 stepeni. Zbog toga moramo da vodimo računa da kad krene hladno vreme i jak mraz, oni ne mogu da budu napolju. S druge strane, žirafa, antilopa, sve te afričke životinje i te kako mogu dobro da podnesu i niže temperature. Tu je veći problem oko toga da ne dođe do trovanja klostridijom, pa je to osnovni razlog zašto te životinje moraju da imaju grejane štale gde im se daje hrana kako ne bi došlo do trovanja zamrznutom hranom, kaže Ovari.

"Zima, zima, e pa šta je"

Biolog ističe da pojedine životinje naročito uživaju u zimi, jer ih ona podseća na njihovo prirodno stanište.

- Zoološki vrt i kada obuče svoje belo ruho i bude pokreveni snegom i onda je atraktivan. Neke životinjske vrste poput belih vukova se najviše raduju u tom periodu, valjaju se po snegu i bude im savršeno, jer se onda vidi njihovo kamuflažno krzno.

Kako se dorćolski vrapci zimi "dovijaju" za hranu?

Ovari nam je otkrio zanimljivu priču o komšijama, dorćolskim vrapcima, koji su našli neverovatnu caku, pa u zoološkom vrtu "preguraju" one najhladnije dane.

- Zoo vrt broji veliki broj ptica stanarica, a to su razne zebe, štiglići, češljugari, koji dolaze u zoo vrt jer tu nalaze svoju hranu, a ujedno nalaze i skrovište. Svojevremeno, kada je objekat "Australije", tamo gde su kenguri, pravljen, greškom je uzeta za nijansu šira žica, tako da vrapci i te sitne ptičice mogu da prođu, da se zavuku unutra, gde opet imaju skrovište, imaju zavetrinu i hranu. Ono što je najbitnije, grabljivice tu ne mogu da ih dohvate, tako da u zimskom periodu veliki broj ptica stanarica voli da koristi ovaj naš vrt. Naše jato od 480 dorćolskih vrabaca se redovno tu zavuče da bi prezimelo i preguralo najhladnije dane, otkriva biolog Kristijan Ovari.

Podsetimo, u našem odvojenom tekstu možete saznati kako životinje u zoološkom vrtu podnose visoku temperaturu tokom leta.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/Pripremila M.L.)