Obišli smo kompleks u kome se neguju konji lipicaneri: Oni održavaju red i na utakmicama, imaju posebne treninge!

Četa konjanika u sistemu unutrašnje bezbednosti ima dugu tradiciju, koja datira još od 1946. godine kada je nadležni državni organ uputio raspis sreskim i gradskim upravama Narodne milicije da upute milicionare koji su u toku NOB-a služili u konjičkim jedninicama da se jave u Beograd.

Tokom aprila 1947. godine osnovan je eskadron Narodne milicije u Beogradu i konjička škola. Eskadron je ubrzo postao elitna jedninica. Za njene potrebe birani su i kupovani najbolji konji po Srbiji, koji su bili smešteni u objektu koji više ne postoji a nalazio se kod današnjeg Kriminalističko policijskog Univerziteta u Zemunu.

U vremenu kada nije bilo dovoljno automobila, milicionari su konjima patrolirali kroz prestonicu.

Razvojem automobilske industrije broj konjanka se smanjivao tako da je 1957. godine eskadron činilo 100 milicionera i 150 konja. Iste godine eskadron se preselio na Banovo Brdo gde je u skladu sa njihovim potrebama napravljen objekat sa kompletnom infrastrukturom za smeštaj službenih konja i u tom objektu se Četa konjanika i danas nalazi.

Sadašnji naziv je Četa konjanika Specijalističkog bataljona Posebne jednince policije Policijske brigade, PU za grad Beograd.

Obišli smo kompleks Čete konjanika i o treninzima, poslovima i ovlašćenjima porazgovarali smo sa komandirom voda konjanika, poručnikom policije Sinišom Padežaninom.

Smeštaj konja je organizovan u štali koja je namenski pravljena za boravak konja tako da svaki konj ima svoj boks sa hranilicom i pijaćom vodom. Održavanje higijene konja, boksova, drugih prostorija i prostora je stalno kao i hranjenje koje je organizovano u tri obroka dnevno, kaže Padežanin. Za konje u ovoj jedinice predviđene su dve vrste obuka, prva koja je osnovna - svakodnevna, kondiciona i druga vrsta koja je složenija i sveobuhvatnija. Veoma je bitno da se konji obučavaju svakodnevno i da budu u stalnoj kondiciji.

"U manježu izvodimo svakodnevnu obuku sa konjima. Sprovodimo osnovnu i specijalističku obuku. Svakodnevna obuka predstavlja vežbe kasa, galopa i hoda tj. kondicione treninge. Konji moraju da treniraju svakodnevno kako bi održavali kondiciju. Sa konjem koji zbog povreda ili bolesti „ispadne“ iz kondicije, potreban je duži vremenski period da bi se vratio u potrebno stanje obučenosti i spremnosti za izvršenje zadatka. Svaki naš radni sat posebno je posvećen jahanju konja i izvođenju u „šetalicu“ gde oni bez jahača slobodano kasaju, objašnjava Padežanin.

Kako kaže, neophodno je da se konji pripreme za sve one situacije sa kojima mogu da se susretnu na ulici, bilo da su to javna okupljanja različitog stepena rizika, posebno ako se radi o sportskim priredbama na kojima se okuplja veliki broj navijača i gde može doći do većeg narušavanja JRM-a u većem obimu.

Pripremo ih na različite vrste situacija sa kojima bi mogli da se susretnu u slučaju intervencije, kao što su: vizualni, zvučni i svetlosni efekti izazvani petardama, bakljama i ostalim pirotehničkih sredstvima

"Konj kao biljojed je plahovita životinja koja živi u krdu i koja se jako teško odvaja od ostalih konja. Zbog toga se mi trudimo da svaki konj bude jedinka za sebe, ali i da istovremeno pripada jednom krdu i da sve radi zajedno sa ostalim konjima. Takođe su jako osetljive životinje i reaguju čak i na bezazlene situacije za koje nikada ne biste mogli da pretpostavite, priča Padežanin i dodaje:

"Mi pokušavamo da istreniramo konje za sve situacije koje mogu da nas zadese na ulici. Naša Četa pruža specijalističku podršku Operativnim bataljonima PJP Policijske brigade koji su zaduženi za uspostavljanje narušenog javnog reda i mira. U tim situacijama veći broj konja mora biti angažovan i svi oni moraju da se kreću istom brzinom prema masi što je jako komplikovano i zahtevno. Veliki izazov za nas predstavljaju parade i defilei koji treba da izgledaju idealno i zato je nama potrebno puno vremena da se pripremimo za takve manifestacije. Inače svakodnevnim patrolama opserviramo Kalemegdan i Adu Ciganliju. Kada konje izvodimo u patrolu uvek gledamo da uparimo starijeg iskusnijeg konja i mlađeg neiskusnog konja."

Neke od treninga su nam demonstrirali, poput guranja velike lopte kojom se konji uče da prevazilaze prepreke i da ih se ne plaše kada se susretnu sa njima i da ih guraju napred.

Druga vežba se odnosila na paljenje baklji što je veoma česta situacija na mnogim sportskim priredbama na kojima se inače pojavljuju izgrednici.

Nakon treninga, odlučili smo i da se sami "prošetamo" službenim konjima Vestfalen rase.

Poručnik policije Siniša Padežanin kaže da svako ko želi da postane deo Čete konjanika PJP policijske brigade mora pre svega da voli životinje i da voli konje, da ume sa njima da radi, jer bez te ljubavi nemoguće je obavljati ovaj posao:

"Svaki policijki službenik koji želi da postane deo našeg tima mora da voli životinje, to je nešto što je neophodno i taj policijski službenik mora samom sebi da postavi taj uslov kao osnov. Sa druge strane, svako ko želi da postane policijski službenik - konjanik, mora da računa na to da će mu se kad tad dogoditi pad sa konja jer postoji ona izreka da "nema osobe koja je sela na konja, a da makar jedanmput nije pala sa njega". Tako da, ukoliko ne volite životinje, onda i ne možete sa njima da radite", zaključuje on.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/Miloš Dojčinović)