BEOGRAD
"Nova venčanica, nikad nošena": Muzej prekinutih veza oduševio Beograđane, ove priče slamaju srca! (FOTO)
Ova putujuća izložba "Muzej prekinutih veza" iz Zagreba stigla je i kod nas u Beograd, a nastala je u saradnji sa KC Gradom i traje do 30. septembra
Muzej prekinutih veza pravo je osveženje u umetničkom svetu, a sam koncept oduševljava ljude širom regiona, ali i sveta. Svako ko je bar jednom voleo zna koliko je teško odvojiti se od uspomena koje vezujemo za neke voljene osobe i trenutke. Upravo to je ono što ova izložba predstavlja - skup sećanja na neke lepe, ali i manje lepe, trenutke o prekidima veza.
Ova putujuća izložba "Muzej prekinutih veza" iz Zagreba stigla je i kod nas u Beograd, a nastala je u saradnji sa KC Gradom.
Posetioci izložbe mogu videti raznorodne predmete za koje su bivši vlasnici širom sveta bili emotivno vezani, da pročitaju emotivne priče iza njih, ali i ostave svoju poruku. Prekidi, iako većinom romantični, nisu isključivo o njima, pa ćete moći da vidite i neke prijateljske, ali i porodične momente koji su obeležili živote ljudima.
Tvorci izložbe naglašavaju i to da su "priče raznolike, nisu samo ljubavne, romantične, već ima priča o prekidu sa porodicom, državom, religijom".
Ono što je još zanimljvije je da je u izložbu uključen i srpski deo, pa će svi posetioci moći da vide i neke priče iz života sunarodnika, pored onih koji su došli iz Zagreba, ali i sveta.
Ekipa Espresa je posetila izložbu (ali i ostavila poruku na zidu) a nakon ovog emotivnog iskustva popričali smo sa Jelenom Pavlović, iz produkcije Kulturnog centra Grad, producentkinja, i Dražen Grubišić, iz Muzeja prekinutih veza iz Zagreba, jedan od osnivača ovog muzeja o tome kako je došlo do ove saradanje i nekim zanimljivostima o samoj postavci.
Izložba traje do 30.septembra i da se može pogledati svakodnevno od 10 do 20h u Vuka Karadžića 2, u izložbenom prostoru Muzeja grada Beograda, i naša topla preporuka je da posetite prostorije Muzeja grada Beograda i proverite i sami zašto je ovaj muzej osvojio srca celog sveta.
Koncept vašeg muzeja oduševljava ljude širom regiona, a nije mali broj ljudi koji je odlazio u Zagreb specijalno da vidi vašu postavku. Kako se rodila ideja da postavka dođe u Beograd? Jelena Pavlović: Muzej prekinutih veza je već imao svoju postavku 2008. godine, ali u manjem obimu, pa smo odlučili da saradnju sa kolegama iz Zagreba, Draženom Grubišićem i Olinkom Višticom, ponovimo i ovoga puta realizujemo izložbu koja je konceptualno veća, sa mnogo više eksponata i koja je na lokaciji u centru grada, u izložbenom prostoru Muzeja grada Beograda. Zagrebački Muzej prekinutih veza nam je odličan primer uspešnog hrvatskog izvoznog kulturnog proizvoda, ali i to da postao neizostavni deo turističke i kulturne ponude Zagreba. I beogradska scena je dobila sjajno mesto na turističkoj i kulturnoj mapi grada, a i srećni smo da smo ovim konceptom spojili Beograd i Zagreb. Mnogo ljudi je poslalo svoje uspomene, a samo su neke postavljene u galeriji. Šta se dešava sa ostalim uspomenama? Jelena Pavlović: Svi predmeti koje smo u Beogradu primili putem otvorenog poziva postaju deo zbirke trajnog Muzeja prekinutih veza u Zagrebu. Tamo se trenutno nalazi preko 3500 eksponata u arhivi. Eksponati koje smo primili biće deo zagrebačke selekcije koja se stalno menja, a imaće priliku da putuju i po svetu. Muzej je međunarodno priznat, postoji i u fizičkom i digitalnom obliku. Nakon Beograda, izložba ide na Sardiniju i Tajland, a do sada je širom sveta realizovano preko 60 izložbi, u preko 30 zemalja širom sveta.
Primetili smo da većinom zene budu te koje ostavljaju stvari - sta mislite koji je razlog za to? Dražen Grubišić: Mogu samo nagađati zašto su žene te koje najčešće ostavljaju predmete u muzeju, te zašto čine najveći dio posjetitelja muzeja. Mislim da je to zato što je ženama ipak uobičajenije razgovarati i dijeliti detalje vezane uz ljubav i raspad. Pogotovo u ovom našem dijelu svijeta. Nije uobičajeno da muškarci otvoreno razgovaraju o takvim pitanjima, zato i mislim da je njima ovaj muzej vrlo edukativan.
Emocija je ono što je osnovna stvar vezama za vas muzej - kako reagujete na to da ljudi tamo neretko i puste suze u evociranju sećanja? Jelena Pavlović: Kako kažu Olinka i Dražen, inicijatori ovog koncepta, to je prostor "sigurnosne memorije" ili "zaštićenog sećanja" za očuvanje materijalne i nematerijalne emotivne baštine prekinutih veza, taj prostor je višeslojan i donosi nam priče u kojima posetioci osećaju i doživljajvaju prekide ne samo sa partnerima, nego i sa porodicom, prijateljima, pa čak i sa državom, religijom...Kada se neko rasplače, to je samo znak duboke identifikacije i saosećajnosti publike, ali i pokazatelj da se cilj izložbe ostvaruje, a to je povezati zajednicu sa publikom, brisati bilo kakve granice, kulturološke, geografske, religijske i biti ljudsko biće.
Koja vam je najzanimljivija stvar u postavci (subjektivni, prica ili objekat)? Dražen Grubišić: Često dobijemo pitanje da probamo odabrati predmet kao za neku top listu, ali to je u našem slučaju nemoguće - previše je različitih priča, previše različitih emocija da bi se mogla izdvojiti jedna. Mogli bi prvo napraviti neke kategorije pa onda u njima birati a ni to opet ne bi bilo fer. Mogu vam samo reći da je jedan od najfotografisanijih predmeta sekira iz Berlina.
"Umetnost kao lek" je nesto što je meni prošlo kroz glavu dok sam prolazila kroz muzej - da li se slažete sa tim da muzej moze da leči? Jelena Pavlović: Izložba jeste veoma emotivna za posetioce, mnogo je različitih priča iz života, sa kojima se kao ljudska bića identifikujemo. Izaziva katarzu, oslobađujuća je, i za donatore predmeta, i za posetioce, pa samim tim i jeste lekovita. Da li možemo očekivati ovaj "putujući muzej" u još nekom od gradova Srbije? Dražen Grubišić: Način na koji dolazi do naših gostovanja je vrlo jednostavan - dobijemo poziv od negdje i ako se dogovorimo i ako je partner ozbiljan onda izložba dođe u taj grad. Ako nas netko pozove iz još nekog mesta u Srbiji naravno da ćemo se odazvati.
Kako se ekipi Espresa svidela ova inovativna postavka?
Ovaj muzej je ostavio veliki utisak na nas, a jedna od priča koja se po nama posebno izdvaja je ona napisana o beloj venčanici, ali i o plavoj bluzi, pa ukoliko posetite muzej obratite pažnju na njih. Inspirisani, i mi smo ostavili svoje poruke, a u nastavku možete da pogledate neke od objekata koji su se nama najviše svideli, ali i kako to izgleda zid sa pismima posvećenim voljenima:
Bonus video:
(Espreso/T.Š.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!