Ljudi su nekad veće životinje od životinja, gde je nestala empatija? Scena iz GSP-a je žalosna (FOTO)

Čini se da je nedostatak empatije sve prisutniji u srpskom društvu. Kako u međusobnim odnosima, tako i u odosima prema drugim živim bićima.

Gde smo to pogrešili, pa ruku koju bismo inače pružili brzo stavljamo u džep, šta nam se to desilo, pa smo postali ledene sante koje lebde ulicama prestonice?

Šta god da je u pitanju, opravdanja nema, pogotovo ne za scenu kojoj smo prisustvovali u gradskom autobusu, na liniji 84.

Vrućina je pržila prošle subote ujutru, činilo se da se zidovi tope, u jeku toplotnog talasa koji je zadesio našu zemlju.

Na podu autobusa broj 84 ležalo je nepomično, veliko crno stvorenje - namučeni pas - ko zna koliko dugo.

Njegov plitak dah i nemogućnost da se pomeri izgleda da nisu potresli putnike, jer su svi nonšalantno prolazili pored bespomoćne životinje, ni ne osvrćući se.

Od Zemuna, gde smo mi ušli, do Zelenog venca, životinja je bespomoćno ležala, dok su ljudi okretali glavu. Iako smo prišlu psu, nije moglo mnogo toga da se uradi, pa smo rešili da pozovemo veterinara koji je u blizini stanice.

Odgovor koji smo od njega dobili, svakako nismo očekivali:

- Dobar dan. Ukoliko je takvo stanje, možete pozvati Veterinu Beograd - kratko nam je rekao veterinar, iako smo naglasili da smo voljni dovesti životinju i platiti sve troškove vezane za njeno stanje.

Nakon poziva veterini Beograd, posle kojeg nam se niko nije javio više puta, pitali smo vozača da nam pomogne i da sačeka dok ne izvedemo mališana iz autobusa.

Stranac, čudnog pogleda, osmehnuo nam se uz reči:

- We coock, we eat.

Ovo u prevodu znači "mi kuvamo, mi jedemo", a odnosi se na životinju. Nakon ove odvratne šale, upalio je autobus i odvezao se dalje.

Stajali smo neko vreme na stanici, razmišljajući o tome šta se upravo desilo. Po prvi put - nismo imali odgovor.

Bonus video

(Espreso/Dunja Čavić)