ZABORAVITE NA STARI “KNEZ” U CENTRU GRADA! Pešačka zona menja izgled, otkrivamo šta nas čeka

Osvrnemo li se nekoliko godina unazad i prođemo li centrom grada, lako ćemo primetiti da je opština Stari grad doživela radikalne promene zahvaljujući brojnim projektima koji su realizovani na ovoj opštini i koji su u velikoj meri promenili njen izgled, ali i uslove života Starograđana. Rekonstruisano je na desetine ulica, obnovljen veliki broj fasada, parkova, urbanih džepova, a u narednom periodu, imajući u vidu projekte koji su ušli u realizaciju, Stari grad će zasijati još većim sjajem i uticati u velikoj meri na kompletnu sliku našeg glavnog grada.

Stari grad nastavlja sa projektima urbanog uređenja

„Cilj nam je da se sistemski efektivnije i efekasnije rešavaju komunalni problemi sugrađana, ubrza realizacija rekonstrukcija saobraćajnica, parkova i zelenih površina, da se održi i poboljša dostignuti nivo komunalnog reda i čistoće, nastavi sa obnovom fasada, uređenjem novih parkova, kao i da se nesmetano realizuju novi projekti urbanog uređenja Starog grada u interesu naših sugrađana“, rekao je predsednik Gradske opštine Stari grad Radoslav Marjanović.

S obzirom da je reč o jednoj od najstarijih beogradskih opština, mnoge ulice, trgovi i zgrade bili su u jako lošem stanju usled godina propadanja, a sledeći na dnevnom redu kada je u pitanju obnova, jeste Akademski plato između zgrada Filozofskog fakulteta i Rektorata (Kapetan Mišinog zdanja), koji zapušten i devastiran godinama čeka na rekonstrukciju.

Posle više od dve decenije propadanja, neodržavanja i svakodnevnog zapinjanja prolaznika za polomljene i devastirane kocke, konačno će plato ispred Filozofskog fakulteta u strogom centru prestonice biti kompletno sređen. Mesto na kojem mnogobrojni studenti odmaraju, a pešaci prekraćuju put do trolejbuskih stanica, biće uređen po najmodernijim standardima i izmeniće sam centar prestonice, posebno pešačku zonu Knez Mihailove ulice na koju se faktički plato nadovezuje.

Plato čuva ostatke iz rimskog perioda

Nakon izgradnje zgrade Filozofskog fakulteta 1977. godine, po projektu arhitekte prof. Svetislava Ličine, uređen je plato koji sa jedne strane izlazi na Čika Ljubinu ulicu i druge na Studentski trg. Površina platoa je oko 1.870 metara kvadratnih, a tokom izgradnje pronađeni su arheološki ostaci iz rimskog perioda koji su prezentovani kao deo ambijenta. U središtu platoa je spomenik Njegošu postavljen 1994. godine.

Akademski plato je već duže vreme u ruiniranom stanju - kamene ploče su delom izlomljene, na pojedinim mestima je oštećena podloga, blokovi stepenika su delom napukli ili pomereni iz svog položaja, pa je kretanje pešaka samim tim, otežano.

Poseban problem predstavlja i nedostatak rampi jer centralni deo platoa sa kog se ulazi na Filozofski fakultet sa jedne i druge strane ima stepenice, tako da nije omogućeno nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

Kako će izgledati novi Akademski plato?

U planu je da se zameni kamena podloga uz izvođenje hidroizolacije kompletne površine platoa. Takođe, radiće se na kanalima koji odvode atmosfersku vodu. Plato će imati deblje ploče, podne svetiljke, ali i četiri listopadna drveta, dok će sam pristup platou biće prilgođen osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Procenjena vrednost radova iznosiće ukupno (bez PDV-a) 83,3 miliona dinara (sa PDV-om 99,95 miliona dinara).

Sama rekonstrukcija podrazumeva i uređenje površina za komunikaciju pešaka, ulaz u filozofski fakultet i prostora sa sedištima za odmor koji će najviše koristiti brojnim studentima.

Takođe, u samom planu rekonstrukcije navode se i tehnička rešenja kojima se osigurava obnova prezentacije arheoloških ostataka iz rimskog perioda i popravka postolja spomenika Petru Petroviću Njegošu.

Tamo gde budu dozvolili podzemni prostori i instalacije, biće posađeno visoko drveće, pa su svi izgledi da će nakon rekonstrukcije, Stari grad dobiti još jedno u nizu novih mesta za odmor i uživanje.

Inače, Ispod samog platoa, na dubini od četiri metra, nalaze se ostaci nekadašnjeg Singidunuma, odnosno rimskih termi. Tu su i ostaci antičkih zidina iz 1. i 2. veka. Ove arheološke dragocenosti iz doba antičkog Singidunuma su pod zaštitom Gradskog i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Bonus video:

(Espreso / Promo / Prenela: J.N.)