OVOG JANUARA UMRLO VIŠE LJUDI NEGO PROŠLOG, NAJVIŠE U POSLEDNJE 2 NEDELJE: Doktorka OTKRILA šta je UZROK...

Tokom januara i februara povećan je broj sahrana na skoro svim grobljima u Beogradu u odnosu na ostale mesece, a slična situacija je u drugim gradovima Srbije. Međutim, u Beogradu se ovog januara beleži više sahrana nego ranijih godina u istom mesecu, a naročito je taj broj povećan poslednje dve nedelje.

Januar i februar dva su najkritičnija meseca kada je u pitanju iznenadno umiranje ljudi, a uz to raste i broj sahrana. Kako su za "Blic" iz JKP "Pogrebne usluge" rekli, januar je mesec kada je smrtnost uvek povećana, i to od 5 do 10 odsto u odnosu na ostale mesece.

Ovog januara više sahrana nego prošlog, broj porastao najviše tokom prethodne dve sedmice

U periodu od 1. do 30. januara 2024. godine na grobljima u nadležnosti JKP „Pogrebne usluge“ Beograd je obavljeno 1.326 sahrana, dok je u januaru pošle godine ovaj broj iznosio 1.240.

"Broj sahrana jeste nešto uvećan, posebno je to vidljivo u prethodne dve sedmice - kažu za Blic u JKP „Pogrebne usluge“ Beograd i dodaju da se na sahranu na nekim grobljima čeka kraće, na nekima nešto duže, ali u proseku ovaj period se kreće od 2 do 4 dana, a inače se čeka od 1 od 3 dana.

- Imajući u vidu nešto povećanu smrtnost u prethodne dve sedmice, u ovom trenutku se nešto duže čeka za sahranu na Novom bežanijskom groblju, koje je je najveće groblje u nadležnosti našeg preduzeća, a ovom groblju gravitira i najveći broj naših sugrađana - kažu.

Ističu da je prosečan broj sahrana koji se godišnje evidentira na grobljima u nadležnosti ovog preduzeća 1.100 mesečno sa izuzetkom perioda pandemije korona virusa.

Više smrtnih slučajeva zbog praznika

Zašto se najviše umire u januaru i februaru?

Biserka Obradović, doktorka, kaže da je na povećanu smrtnost tokom januara i februara, lali i tokom decembra, uticalo to što su se ljudi "opustili" tokom perioda praznika.

- Praznici su uglavnom vreme za druženje i radosti, imamo mnoge proslave, ali tada se prekomerno konzumiraju masna hrana i alkohol. Ljudi zaborave da je u decembru bilo mnogo više stresa zbog kraja godine, a sve to, uz nagle promene vremena češće uzrokuje srčane i moždane udare koji se završe smrtnim ishodima - objašnjava za "Blic" Biserka Obradović.

Prema njenim rečima, velika greška je što se manje ljudi obraća lekaru, misleći da će sve te tegobe koje nastaju proći, ali se neretko dešava da se to završi tragično.

- Niko i ne pomišlja da možda srčani udar pravi stomačne tegobe ili traži opravdanje da je previše popio tih dana i da to ništa nije tako značajno za njegov organizam. Tako prolaze dani, a kod svih srčanih zastoja i moždanih udara sati su vrlo bitni, pogotovo ta dva zlatna sata kod srčanih udara kada je važno da se stavi stent - objašnjava za "Blic" doktorka.

Vladaju virusi, čekaonice su pune

Ona se osvrnula i na to da je ovo period kada vladaju adenovirusi koji mogu biti kako respiratorni, tako i stomačni. Kako kaže, u zimskim mesecima čekaonice domova zdravlja su prepune ljudi, zdravstveni sistem je preopterećen više nego inače.

Imamo i dosta virusa influence, virusa gripa, a tu je i dalje korona virus. Svi ti virusi nama i te kako smanjuju imunitet, te normalno dovode do problema kod ljudi koji su stariji, kod onih koji imaju pridružena oboljenja. Nažalost, neretko se desi da dovode do smrtnog ishoda - upozorava ona za "Blic".

Ljudi zaborave da vežbaju, i da se hrane zdravo

Kako doktorka Obradović kaže, tokom zimskih meseci ljudi zaborave da jedu voće i povrće.

- Ljudi misle da se tokom zime jedu samo kobasice, čvarci,e pečenje, i slična teška i masna hrana. Zaboravljamo na sveže voće, povrće, narandže, limun, kivi, na sve to voće koje ima dosta C vitamina - upozorava za "Blic" doktorka.

Ističe da pored nepravilne ishrane ljudi u zimskim mesecima ne vode računa o fizičkoj aktivnosti, jer misle da je fizička aktivnost rezervisana za letnje mesece.

U zimskim mesecima dodajemo kilograme, neki manje, neki više, a svi ti kilogrami štetno utiču na naš kardiovaskularni sistem. Jednostavno, naš organizam bombardovan je sa svih strana, od naglih promena vremena koje izazivaju stres za naš organizam, preko lošeg načina življenja, lošeg san, nemanja fizičke aktivnost, izloženosti raznim virusima, pa sve do bakterija koje čekaju da nam potpuno oslabe imunitet. Sve to dovodi do po zdravlje opasnih situacija - podvlači doktorka Obradović za "Blic".

Smrtnost u gradovima u Srbiji

Valjevo

Kao što je godinama već praksa koju potvrđuje statistika, i u Valjevu je broj umrlih tokom januara veći nego što je prosek tokom ostalih meseci u godini.

Tako po podacima grobljanske uprave JKP "Vidrak", i ovog januara broj sahrana je za 20 odsto veći u odnosu na prosečan broj sahrana koje se obave u drugim mesecima tokom godine. Veći broj umrlih i sahranjenih na grobljima u Valjevu tokom januara, kako kažu, višegodišnja je praksa, tako da se prvi mesec ove godine ne razlikuje od pređašnjih januara.

- I pored toga što je broj sahrana za petinu veći od uobičajenog mesečnog proseka, nema čekanja za ukop, već poštujemo praksu sahranjivanja pokojnika dan nakon njegove smrti – kažu u grobljanskoj upravi "Vidraka" u Valjevu.

Niš

Na niškom Novom groblju tokom prvog meseca zabeleženo je za oko 10 odsto više sahrana nego u ostalim mesecima tokom godine, što je, kako ističu u JKP „Gorica“, u rangu sa „januarskim“ prosecima iz ranijih godina, ne računajući doba korone.

Rukovodilac niškog Novog groblja Igor Jovanić kaže za „Blic“ da je u ovom mesecu bilo oko sedam, osam sahrana svakog dana osim nedelje - kada nema pogreba, što znači da je u januaru bilo ukupno oko 200 sahrana.

- Svake godine u januaru broj sahrana je uvećan za nekih desetak odsto, osim u doba korone, kada je taj broj bio nešto veći. Ova godina je uobičajena, kao i svaka pre nje. U odnosu na ranije godine nema statističkih pomeranja, niti gore niti dole – kaže Jovanić.

Kraljevo

Iz JKP "Čistoća" koje upravlja grobljima u Kraljevu, kažu da je broj sahrana u januaru ove godine bio manji nego u istom mesecu prošle. Kako su nam objasnili, u januaru 2024. je sahranjena 61 osoba, dok je u januaru 2023. sahranjeno 78 osoba. Napominju da se na sahranu čeka najduže dva dana.

Bor

Prema rečima nadležnih u JKP "3. oktobar" u Boru do 30. januara ove godine bilo je 40 sahrana, što je manje za pet sahrana u odnosu na decembar 2023. godine, kada je u tom mesecu bilo ukupno 45 sahrana. U odnosu na prošlu godinu, u januaru se nisu osetile neke drastične promene po broju sahrana budući da je tog meseca 2023. godine bilo 36 sahrana, dok je u januaru 2022. bilo 65 sahrana.

Statistika ukazuje da se broj sahrana na godišnjem nivou na Novom groblju u Boru smanjuje budući da je 2021. godine bilo ukupno 620 sahrana, 2022. 534, a 2023. 454.

Novi Sad

U Novom Sadu od 1. do 30. januara 2024. godine sahranjeno je 337 ljudi, a od 1. do 30. januara 2023. godine sahranjeno je 330 ljudi. Javno komunalno preduzeće „Lisje“ nije zabeležilo nikakav skok u odnosu na prethodne godine što se broja sahrana u januaru tiče. Na sahranu se čeka od jednog do pet dana - u proseku 3 dana maksimalno. Najbrže budu sahranjeni pokojnici koji imaju porodične grobnice ili obezbeđeno grobno mesto.

Subotica

U Javnom komunalnom preduzeću „Pogrebno“ kažu za „Blic“ da u Subotici tradicionalno ima više sahrana u decembru i januaru, međutim, ovog januara beleže manji broj u odnosu na prethodne godine, odnosno, u poslednjih nedelju dana je opala smrtnost.

Na organizaciju sahrana se ne čeka. Povećani broj sahrana tokom decembra i januara povezan je najviše sa praznicima, rečeno je „Blicu“.

- Najviše posla imamo u vreme oba Božića, u decembru i u januaru, i oko Nove godine. U Subotici smrtnost nije povećana u februara, ali imamo više sahrana i oko Uskrsa, pogotovo kada su spojeni pravoslavni i katolički Uskrs, međutim, više se to dešava u decembru i januaru – kažu u JKP „Pogrebno“.

Prema evidenciji ovog preduzeća, u januaru 2023. bilo je oko 90 sahrana, dok je u decembru 2023. bilo oko 130. Međutim, to nije ukupna smrtnost u ovom gradu po mesecima, jer ljudi koji umru u subotičkoj bolnici se sahranjuju i u drugim gradovima i naseljima, ne samo u Subotici, i osim groblja u nadležnosti JKP, postoje i crkvena, za koji postoji posebna evidencija, u koju oni nemaju uvid.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Preneo D.M.)