ZNATE LI KO JE BIO NAJJAČI ČOVEK BEOGRADA?Hodao po ŽICI, KIDAO LANCE ZUBIMA, a tek da vidite ŠTA je radio na AVIONU

Dragoljub Aleksić je bio srpski i jugoslovenski filmski reditelj, scenarista, akrobata i glumac, ali i poznat kao najjači čovek u Beogradu i Kraljevini Jugoslavije.

Rođen je u mestu Vina kod Knjaževca 9. avgusta 1910. godine i odmah nakon završenog kovačkog zanata seli se za Beograd. Tada je osnovao akrobatsku artističku trupu, a u periodu između dva svetska rata Dragoljub je nastupao širom Jugoslavije i Evrope.

ČUVENO HAPŠENJE U KRUŠEVCU ZBOG HODANJA PO ŽICI

1931. godine imao je osmišljen nastup u Kruševcu, gde je dobio dozvolu da prelazi preko žice iznad ulice Knez Mihailove (danas Vidovdanska ulica) i izvodi akrobacije na žici. Žica je bila vezana, Dragoljub je izvodio akrobacije na visini od 25 metara, pred više od 3.000 okupljenih, ali se jedan od vlasnika lokala u zgradi ispod pobunio jer je rekao da mušterije ne mogu da uđu u apoteku zbog gužve. Nakon premeštanja žice na drugu zgradu, stigla je zabrana zbog straha da bi mogao pasti i tražila se dozvola tadašnjeg predsednika opštine Đorđa Drenovca. Drenovac nije hteo da da dozvolu za nastavak akrobacija, a Dragoljub nije želeo da odustane, pa je nakon pobune uhapšen. Kruševljani su se okupili masovno ispred zatvora, nakon čega je Dragoljub pušten iz pritvora.

TOP ZA IZBACIVANJE LJUDI U BEOGRADU

U akrobatskim tačkama savijao je gvozdene šipke, kidao lance zubima, hodao po žici i padao sa žice bez posledica.

Jedna od atrakcija dogodila se 1936. godine kada je doneo top za izbacivanje ljudi u Beograd i iz njega ispalio jednog muškarca. Pored toga, izveo je vratolomiju zvanu Spiralna smrt – na čeličnom stubu visokom 17 metara postavljena je štangla i na njoj je vozio bicikl.

PRELETANJE KALEMEGDANA DRŽEĆI SE ZA AVION SAMO ZUBIMA

Ubedljivo jedna od najpoznatijih tačaka je bilo preletanje gde je Dragoljub visio ispod aviona držeći se za isti samo tako što bi zagrizao kaiš. Mnogi su za ovu tačku mislili da je lažna, međutim postoje video snimci na kojima i Dragoljub objašnjava kako je ovo izveo. Prvo preletanje iznad Kalemegdana uradio je 21. aprila 1940. godine. Imao je puno problema pre svega da pronađe pilota koji je želeo da učestvuje u ovoj akrobaciji i da ga vozi, a potom u samoj vožnji kada se držao za merdevine ispod trupa aviona jak vetar je zaljuljao njega na merdevinama pri čemu je udario u avion. Zbog jakog vetra let iznad Kalemegdana je trajao svega petnaestak minuta, ali dovoljno da Dragoljub zagrize kaiš, raširi ruke i bez ikakve zaštite pokaže svima okupljenima svoju najnoviju tačku.

Za list Vreme na pitanje kako je rešio da izvodi ovu akrobaciju, Dragoljub je rekao: Nisam željan ni para ni slave. Prihod sa moje uskršnje priredbe ide za humano društvo „Kosovka devojka“. Ja samo želim da pokažem svetu šta jedan jugoslovenski akrobata može da izvede.

NEVINOST BEZ ZAŠTITE – PRVI FILM SA DIJALOGOM I DVA HAPŠENJA ZBOG NJEGA

Dragoljub Aleksić će pored karijere u akrobatici ostati upamćen i kao neko je napisao scenario, režirao, producirao i igrao glavnu ulogu u prvom srpskom filmu sa snimljenim filmskim dijalogom – Nevinost bez zaštite. U filmu je prikazan junak koji spašava od nasilja nezaštićenu devojku, a film je tada videlo oko 80.000 Beograđana.

Zbog ovog filma hapšen je i od strane Nemaca, ali i od strane domaće nove vlasti posle rata. Nemci su ga uhapsili jer je, prema pričama Beograđana, njegov film izazvao ovacije koje su nadjačale ton u susednom nemačkom bioskopu, a komunistička partija ga hapsi nakon rata pod sumnjom da je filmski materijal i tehniku dobio od Nemaca kao njihov saradnik. U oba procesa, Dragoljub Aleksić dobio je oslobađajuću presudu.

Sada je film Nevinost bez zaštite sačuvan samo u fragmentima, ali se oni, uz komentare Dragoljuba Aleksića, mogu videti u istoimenom filmu Dušana Makavejeva koji je snimljen 1968. godine.

Nekima to nije poznato, ali Čovek od čelika u filmu Čarlston za Ognjenku (2008) je upravo lik Dragoljuba Aleksića i tumači ga glumac Nenad Jezdić.

Pored svih ovih dostignuća, Dragoljub Aleksić ostao je upamćen i kao veliki humanista. Poznato je da je tokom njegove karijere donirao velika novčana sredstva raznim humanitarnim, sportskim i drugim udruženjima građana. Preminuo je 4. novembra 1985. godine u domu za stare na Bežanijskoj kosi, nažalost u velikom siromaštvu. U beogradskom naselju Zemun Polje postoji Ulica akrobate Aleksića.

Bonus video:

(beligrad.com / novosti.rs / sr.wikipedia.org/ beograduživo/ Prenela M.L.)