"OD OVOGA SU SVI PRASNULI U SMEH": Beograđanka "ZALUTALA" u RUSKI KAFIĆ u centru Beograda!

Gratis leto koje smo dobili ovih dana super je za večernje šetnje po gradu. Tako sam bar ja odlučila da iskoristim ovo leto usred jeseni. Krenuli smo sa Zvezdare, došli do Pravnog fakulteta pa onda Dorćolom išli sve dalje. Zapričali smo se i samo shvatili da smo prešli ozbiljnu kilometražu, da je kasno, a i da nas hvata umor pa smo odlučili da se vratimo. Tako smo krenuli uz Francusku ulicu, a negde na sredini smo ugledali neobičan lokal u kome nikad pre nismo bili, a i bili smo žedni.

Neonska svetla šljašte iz omalenog lokala. Estetika se čini kao neki miks kiča osamdesetih i istočnoevropske socijalne depresije. Što bi se reklo, veoma "instagramično".

Sedamo unutra za jedan jedini veći sto, a bogami niko nam ne prilazi duže vremena. Gledamo po lokalu, a nema čak ni pićovnika i pušenje je zabranjeno. Jao, jesmo ovo ušli u moderne kafiće što moraš da skeniraš neke kodove da bi video šta ćeš da naručiš, a cigara uz kafu je najveće zlo odmah iza Hamasa i Hezbolaha!?

Ne znam, nazovite me staromodnom, ali eto, ja volim tako.

"We don't speak Russian"

Uglavnom, nakon izvesnog vremena nam prilazi mlađahna konobarica koja kao iz topa kreće da priča nešto na ruskom! Svi se gledamo, niko ne govori ruski i nikom nije jasno o čemu se radi... "Excuse me, we don't speak Russian..." skliznulo mi je sa usana.

Konobarica se nasmešila, odmahnula rukom i odmah se prešaltala na engleski. Kaže da su ruski kafić i da 80 odsto mušteija su Rusi. Vrati se sa menijem koji je prevede na nekoliko jezika i ostavi nas da ga prostudiramo.

I ovo bi bila jedna simpatična pričica koji biste možda i pomenuli prijateljima ili kolegma s posla. "Eto, moja Slavice, koliko je Rusa u Beogradu..."

Meni kao iz "Alise u zemlji čuda"

Samo što se ova priča tu ne završava. Gledamo meni i samo jedano po jedno krećemo da se smejemo! Osim što ima zilion sorti votke, što je krajnje očekivano, ima tu i neobične hrane poput sardine sa krompirom u tegli i viršli s graškom. A najveći šok nam je bila fenomenalna ponuda - jedna kriška hleba ili jedan kiseli krastavc! Po odličnoj ceni od 50 dinara po komadu!

U tom trenutku, se pojavljuju dvojica Rusa, staju za šank, naručuju dve votke i krastavčić. Što se kaže, s nogu ispijaju votku, a konobarica im iz ogromne tegle nabada na viljušku krastavac i daje im da "grickaju" uz alkohol.

Kakav kulturološki šok!

Ali, to je bio znak da ćemo i mi definitivno naručiti krastavce uz votkice.

Uglavnom upoznajemo se s konobaricom, devojka se zove Sonja i jako je prijatna i otvorena. Preporučuje nam votkice sa ukusima i kaže da je njoj omiljena votka sa kamilicom (!?). Ipak, sve mi što još imamo srce prosečne petogodišnje barbi devojčice, naručujemo roze votku sa šljokicama!

Votka sa šljokicama "kida"

Stižu nam šotići i krastavčići, zapravo, uopšte nisu krastavčići nego krastvci! Ne radi se tu o kornišonima od kojih mi pravimo turšuju, već više liče na one krastvce za salatu, a deluje i da se kisele u mnogo aromatičnoj vodici. Deluje da ima tu i belog luka i mnogo začina. U svakom slučaju - nisam obožavatelj. Dok roze votkice sa ribizlom i šljokicama su odlične i apsolutno bih preporučila!

U svakom slučaju, jedno zanimljivo iskustvo u centru Beograda, a kao da si izbačen iz svog centra teže. Umesto kroz vrata ormara, portal je ovaj omaleni kafić i transportuješ se neki paralelni univerzum. Sva hrana i piće su tu, poznati, ali u nekoj neobičnoj paralelnouniverzumskoj kombinaciji. I zaista, nije loše povremeno upoznati neku novu kulturu, a da ne moraš da makneš iz udobnosti svog Beograd.

Bonus video:

(Espreso / Blic)