KAKO STOJE STVARI
SRBIJA DOBIJA GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA, A STRUČNJAK POSLAO VELIKO UPOZORENJE: Ljudi mogu biti u opasnosti
Razgovarali smo sa stručnjakom koji je pojasnio zašto sahranjivanje uginulih životinja na neadekvatnom zemljištu može biti štetno po ljudsko zdravlje
Ideja o groblju za kućne ljubimce u srpskoj prestonici postoji već godinama, a prvi plan za izgradnju napravljen je čak 1996. godine.
Međutim, sa gradnjom se počelo tek 8. marta 2021. godine.
Sada se finalni radovi u Bloku 51 polako privode kraju, a ovo bi trebalo da postane jedino mesto u Beogradu gde će na desetine hiljada vlasnika mačaka, pasa i drugih životinja svoje ljubimce moći da isprate na večni počinak.
Groblje će imati 2.000 grobnih mesta za različite životinje koji ne moraju biti samo psi i mačke. Postojaće i poseban deo za uginule životinje iz Beo zoo-vrta.
Planirano je da na površini od 1,5 hektara, pored grobnih mesta bude rozarijum, kolumbarijum, kao i "Vrt sećanja" za rasipanje pepela.
Izgrađene su interne saobraćajnice, staze i prateći objekti.
Čekajući prvo legalno groblje za ljubimce u istoriji Beograd da počne sa radom, mnogi su svoje pse i mačke sahranili u dvorištu i po parkovima iako to nije legalno.
Međutim, stručnjaci ne preporučuju da se kućni ljubimci sahranjuju na ovaj način jer nije svako zemljište predviđeno za zbrinjavanje tela uginulih životinja.
- Javne površine, kao što su parkovi i šume, nisu pogodne za sahranu kućnih ljubimaca iz higijenski i preventivnih razloga sprečavanja širenja bolesti na ljude i životinje, kaže za Espreso veterinar Dragan Vesić.
Naš sagovornik podseća da sahranjivanje životinja na neodgovarajućem zemljištu nosi mnoge rizike za sobom.
- Ljudi se mogu u takvim slučajevima neadekvatnog zbrinjavanja leševa inficirati virusima i bakterijama - zoonozama, a životinje opasnim baterijama, virusima, gljivicama i prionima, navodi veterinar.
Objasnio je i na koji način se odvija razgradnja tela uginulih životinja i kakve patogene forme se formiraju tokom tog procesa.
- Puterfakcija, poslednji stadijum raspadanja leša, odnosno telesnih proteina zajedno sa telesnim tečnostima izaziva pre svega nesnosan smrad kod površno ukopanih leševa i predstavlja idealnu podlogu za razvoj svih vrsta zaraza za ljude i životinje, naglašava veterinar Vesić za Espreso.
Takođe, sahranjivanje animalnog otpada ili leša na neadekvatnom zemljištu može uticati na vodotokove.
- Podzemni vodotokovi su javno dobro i niko nema pravo da ugrožava pijaću ili tehničku vodu koja se dobija iz takvih izvora, te je najjednostavnije pozvati komunalnu službu - Zoohigijenu na svom području ili kontaktirati komunalnu policiju sa naglaskom na potencijalne lokacije ,,divlje,, zbrinutih leševa, podseća Vesić.
Sagovornika smo pitali i koje kriterijume treba uzeti u obzir kada se odlučujemo da sahranimo kućnog ljubimca i zašto je važno znati da li je tlo podvodno.
- Preporuka je da vlasnici kontaktiraju Zoohigijenu na svojoj opštini i na bezbedan način sklone leš svog ljubimca. Vlasnici nisu u mogućnosti da znaju da li je zemljište podvodno ili ne, i svojim nezakonitim postupkom mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ljudi i životinja, ističe veterinar Dragan Vesić za Espreso.
Krematorijum za ljubimce u Beogradu
Krematorijum za kućne ljubimce u Beogradu postoji nepunih sedam godina. Na cenu kremacije, pored težine ljubimca, utiče i to da li je reč o individualnom ili grupnom kremiranju.
- Najzanimljiviji slučaj je onaj kojem nismo mogli da izađemo u susret. To je bio klijent iz Ćuprije koji je zamolio da kremiramo kućnog ljubimca magarca. Zbog gabarita nismo mogli da ga kremiramo. A što se tiče ostalih životinja, apsolutno sve – od papagaja tigrice, kornjače, zeca, zmije, rekao je vlasnik krematorijuma Zoran Tomić za RTS.
Vlasnik nakon kremacije sam bira oblik urne u kojoj želi da čuva uspomenu na svog ljubimca: U obliku šapice, srca, od keramike, porcelana ili drveta, sa svećicom ili bez nje, a odnedavno i od granita i mermera.
- Imamo preko 40 vrsti različitih urni, ali urna nije obavezujuća. Jer mi svakako kad se klijent opredeli, ali klijent se uglavnom opredeli za urnu, stavljamo u vrećicu od crnog satena sa zlatnim povezom, pa tek onda u urnu - , pojašnjava sagovornik RTS-a.
Gde su se dosad sahranjivale uginule životinje iz zoo vrta?
Ranije smo kontaktirali Beo zoo vrt odakle smo dobili informaciju gde su se dosad sahranjivale uginule životinje iz zoo vrta.
- Životinje Beo zoo vrta većinom dožive duboku starost, jer su odgajane u specijalnim uslovima, sa posebnom negom i ishranom. Ukoliko dođe do njihovog uginuća prirodnim tokom, što je i najčešći slučaj - od starosti, do sada se veći deo životinja odnosio na Veterinski fakultet, gde bi se koristio u nastavi za potrebe izučavanja njihove anatomije. Kada je reč o uginuću životinja od zaraznih bolesti, takođe bi se odnosile na Veterinu, gde bi se sa njima postupalo na zakonom propisan način. A što se tiče uginulih životinja koje su zakonom zaštićene, one bi se bile korišćene za potrebe Prirodnjačkog muzeja, rekli su ranije za Espreso iz Beo zoo vrta.
Groblja kućnih ljubimaca u Evropi
Uz londonsko i parisko, groblje za ljubimce u Rijeci jedno je od najstarijih na Starom kontinentu. Napravljeno je još početkom 20. veka, ali je 2004. godine zbog izmene zakona dobilo spomenički karakter.
U Zagrebu je otvoren kompleks "Spomengaj" u kome građani mogu sahraniti uginule ljubimce ili ih kremirati.
Bonus video:
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!