Tajne poslednjeg beogradskog parfemdžije: Bili smo na mestu gde nastaju najlepši mirisi već 74 godine! (FOTO)

Prestonica Srbije na svojim pločnicima, iza visokih zgrada i odškrinutih prozora, krije nezamislive tajne, neverovatne ljude i zanate za koje se malo zna. Jedno od mesta koje sa sobom nosi duh starog Beograda, ali i neprocenjlivu umetnost starih veština, jeste parfimerija pod nazivom "Sava", u kojoj poslednji beogradski parfemdžija svakog dana izlaže i prodaje svoje mirise. Nenad Jovanov svakog jutra otvara svoju radionicu, pa nam je tako i sad, uz širok osmeh, dopustio da zavirimo u čaroban svet mirisnih nota, koje su njegovih ruku delo. Ulazimo. Sa svih strana mirisi. Ruža, vanila, čokolada, ljubičica... Sve pomešano, tako različito, a opet sklopljeno u savršenu celinu. Oštre muške arome dopiru s desne strane, dok vas nežna lavanda gotovo miluje po drugom obrazu. Riznica blaga, more različitosti. Ne znate koji biste pre isprobali i koji vam je privlačniji. Nenadova porodica, kaže, pravi parfeme od davne 1941. godine. - Moj stric Milorad i moj otac Dragoljub otvosrili su prvu parfimeriju malo pre rata. Ona se zvala "Đurđevak", zbog cveta, ali i zbog naše slave - Đurđevdana. Nakon rata, bilo je užasno teško opstati u tom poslu, kao privatnik. Često se dešavalo da su morali da menjaju tadašnje proizvode za namirnice poput jaja i mleka. Gospodin Jovanov, naočit i precizan, pokazuje nam prvu policu na kojoj leže parfemi iz pedesetih godina prošlog veka. - Parfimerija dobija ime "Sava" koji svoju simboliku nosi u imenima očevih dedova. Obojica su se zvali Sava i obojica su bili jako uspešni trgovci. Taj naziv održan je do današnjeg dana. Dok govori o porodici i velikoj tradiciji, s neverovatnom toplinom u očima, razgovor prekida užurbana devojka koja traži miris za svog momka. Diplomirao je, priča ova mlada dama, pa tim povodom želi da mu kupi nešto posebno. Nenad naparfemiše svakog kupca. Objašnjava nam da je to deo tradicije. Pošto je devojka kupila poklon, on joj prinosi ogromnu staklenu bocu i prska je prelepom notom ružinog cveta. Simboličan i vrlo poseban gest. - Ja sam 1991. počeo da radim ovde. Inače, detinjstvo sam proveo baš između ovih zidova. Kutije su mi bile automobili, a bočice od parfema vojnici. To su bile moje igračke. U parfimeriji, ovaj veliki zanatlija (kako sebe voli da nazove, iako bismo mi više rekli umetnik) ima oko 20 ženskih i 18 muških parfema. Prozirne boce i eterična ulja leže po policama, a Jovanov tačno zna šta se u kojoj nalazi i kako miriše. - Ne bih mogao sa stoprocentnom sigurnošću tvrditi koji miris Beograđani najviše vole. Ali, mogu reći da je Šanel jedan od vodećih. Da nije moguće odrediti šta osoba voli na prvi pogled, kao što to biva u filmovima, uverio nas je nakon priče o majci i ćerki koje su probale isti parfem. - Na devojci sam video osmeh i oduševljenje. Ali gospođa se mrština i mrštila... Morao sam je upitati zašto se toliko mršti. Nije mi bilo jasno. Zamolio sam je da mi dozvoli da pomirišem. Verujte, to je bio potpuno drugi miris od onoga koji je bio na devojci. A parfem identičan. Ovaj fenomen Nenad objašnjava time što svako od nas ima drugačiju kožu. Što je koža bazičnija, to može da primi širi spektar mirisa. Poslednji beogradski parfemdžija proizvode prodaje po prilično povoljnoj ceni, pa je tako mililitar toaletne vode 13 dinara, dok je mililitar muškog parfema 50, a ženskog 55 dinara. Dok u rukama drži slatku vanilu i govori o posebnosti svakog mirisa, ali i čoveka, ljubazno uslužuje svoje mušterije kojih je dosta. Od ovog posla, kaže, može da se živi. Međutim, Nenadova tradicija se neće nastavljati. Njegov sin se opredelio za filmske studije. Ali, Jovanov zbog toga ne može biti ponosniji otac. Dok završavamo priču, ne propušta tradiciju da nas isprska raznoraznim mirisnim tonovima i dokaže zašto je najbolji u Beogradu. Mi tvrdmo da jeste. Zatvara vrata svoje magične radnje, a iza nas ostaje riznica neverovatnog blaga, koja rado čeka svoje posetioce u Ulici Kralja Petra, usred Beograda. (Dunja Čavić)