IVAN ĆE ŽIVETI ŽIVOT DOSTOJAN ČOVEKA, DOBRI LJUDI SU MU PREOKRENULI ŽIVOT: Heroji su nam OTKRILI SVE o tome, DIVNO!

Društvenim mrežama se poslednjih dana deli apel za pomoć Ivanu za koga mnogi misle da je beskućnik i pijanac. Međutim, po svemu sudeći, istina o njemu je sasvim drugačija.

Imao je tragično detinjstvo, a sada želi samo jedno - šansu i priliku za normalan život.

Naime, sve je počelo kada je pisac i kulinar iz Ripnja Dalibor Ćulibrk na svom profilu podelio Ivanovu životnu priču. Naveo je da je Ivan bio dete kada su mu ubili oca pred očima, a sestru zlostavljali. Od tada je, kako piše, bez doma.

- Ivan je 82. godište i želeo bi da pokuša, želeo bi da radi. Radio je kao tesar, zna taj posao i voleo bi da na nekom gradilištu radi kao pomoćnik (ili bilo koji drugi posao). Problem je što nema gde da se okupa, nema kontakte, nema telefon. Kaže da ljudi zbog njegovog izgleda misle da je pijanac, ali da ne pije. Ja mu možda mogu pronaći mesto gde bi radio, a svakako i ako neko od vas ima neku opciju neka se javi. Najvažnije je sledeće - ako bismo ovom čoveku pronašli smeštaj na barem 10, 15 dana, to bi mu moglo promeniti život - napisao je Dalibor.

Istakao je i da su mu odneli garderobu, posteljinu, jastuk i da se Ivan najčešće nalazi u ulici Vojvode Stepe u Beogradu.

Dalibor je samo jednom objavom uspeo da pokrene lavinu, te su mu se ubrzo mnogi ljudi pridružili na humanoj misiji čiji je cilj pronalaženje posla i smeštaja za Ivana.

Za kratko vreme, Daliboru se javilo više od 400 ljudi koji su želeli da pomognu. Par dana kasnije, napravljen je veliki pomak i Ivan konačno dobija uslove za život dostojan čoveka.

Mi smo pronašli Dalibora, čoveka sa velikim srcem, i on nam je otkrio kakvu moć imaju ljudi koji se udruže da pomognu nekome ko je na rubu egzistencije. Nečije malo, zaista je promenilo mnoge živote.

Kada i kako ste saznali za Ivanovu životnu priču?

- Dobar dan i hvala vašem portalu što ste odlučili da objavite priču o Ivanu. Često dolazim u kafić na Trošarini i tu sam Ivana sretao na semaforu, kada bih mu davao poneku novčanicu. Jednog dana sam mu prišao i pitao ga kako je, koja je njegova priča i da li mu mogu pomoći. Ispričao mi je ono zbog čega je, verujem, prva objava i postala viralna, zamolio me je za nešto garderobe i rekao da mu je želja da se skloni sa ulice i da je voljan da pronađe posao, ali da ne može jer ljudi zbog njegovog izgleda misle da je alkoholičar, a da nije i da ne pije alkohol - ispričao je Dalibor Ćulibrk za Espreso.

Kako ste došli na ideju da to objavite na svom profilu?

- Nakon što mi je to rekao obećao sam mu da ću učiniti sve što je u mojoj moći. Sutradan sam mu odneo nešto stvari, novca, fotografisao ga i nakon toga postavio objavu - kaže naš sagovornik.

Da li ste se nadali tolikom odzivu dobrih ljudi koji su spremni da mu pomognu?

- Nadao sam se da ćemo pronaći nekoga ko bi mu ustupio stan bar na neko vreme, da se malo sredi, okupa i ostalo i da skupimo 10, 20 hiljada dinara da mu se nađe dok ne nađemo posao. Nisam ni sanjao da će biti ovako. Ogroman broj ljudi se javio da sam posle morao da zamolim da se više ne šalju upiti za pomoć jer nisam mogao da postignem sve sam i sa povređenom rukom. Pet sati sam pisao odgovore to prvo veče. Već sutradan je sakupljeno oko 80 hiljada dinara. Kada su mi ljudi javili da se pojavio neko nepoznat ko daje svoj žiro račun za prikupljanje novca Ivanu, što smo ustanovili da je najverovatnije bila prevara, odlučio sam da prekinemo akciju jer skupili smo dovoljno sredstava. Sada imamo oko 100 hiljada dinara minus troškovi iznajmljivanja stana na dan, ali problem je što još uvek ne možemo da nađemo stan jer stanodavci imaju svoje mišljenje prema čoveku koji je bio na ulici. Nemojte da mislite da ovde kritikujem – samo predočavam kako jeste.

Šta se sada dešava sa Ivanom i gde je on?

- Ivan je u stanu na dan, gde smo mu uplatili 5 dana boravka. Videćemo za dalje.

Zahvaljujući Vašoj objavi, Ivanu je ponuđen posao. Kako je reagovao na to?

- Još jednom hvala divnom čoveku preduzetniku Lazaru Spasojeviću koji je ponudio zaposlenje Ivanu i ispunio obećanje koje je dao na Fejsu. Mnogi su mi u inbox poslali njegov komentar kada sam odlučio da se njemu prvo obratim. Ivan od danas tamo počinje da radi. Bili smo u firmi, izuzetno je prijatna atmosfera i verujem da će Ivanu tamo biti dobro, što je i njegovo mišljenje - istakao je Dalibor za Espreso.

Sada ste u procesu pronalaženja smeštaja? Da li postoje neke naznake da ćete uskoro rešiti i taj problem?

- Voleo bih da to zajedno rešimo. Novac imamo. Interesantno mi je što tako teško ide sa pronalaženjem stana, a tako smo brzo skupili novac. Samo da neko dopusti da Ivan boravi kod njega i da to bude pristojan i funkcionalan stan, to je sve što treba. Poželjno bi bilo da to bude Voždovac jer Ivanu je sada tu posao, ili barem neko mesto blizu Voždovcu. Apelujem na ljude da pomognu. Da ne grešim dušu jedna divna žena iz Zemuna se javila i ponudila da Ivan kod nje živi besplatno. Predložio sam da sačekamo još malo i vidimo još neke opcije jer Ivan je još pod utiscima svega što se dogodilo za tako kratko vreme, i poželjno bi bilo da se polako privikava na posao i radno okruženje, a mislim da će mu to biti olakšano ako mu je stan blizu. Naglašavam da su se neki ljudi javili voljni da plate tu prvu kiriju, a neki čak i kiriju za godinu dana, pa bi bilo lepo da prikupljeni novac bude Ivanu tu da mu se nađe dok ne stane na noge - priča nam Dalibor.

S obzirom na to da ste svoju velikodušnost pokazali na delu i da u Srbiji ima još ljudi koji žive na ivici egzistencije, koju poruku biste poslali svima koji su u prilici nekome da pomognu?

- Gledajte ljude, životinje, prirodu i na kraju krajeva čitavu planetu Zemlju kao svoje ogledalo. Da li mislite da se među ljudima izgubilo saosećanje i zašto? Da li smo upravo govorili o tome da sam morao da zamolim ljude da prekinu da šalju upite za pomoć? To sve govori. Očigledno nije. Ne može se izgubiti. Saosećanje se bira i uvek imamo taj izbor. Da li sada živimo u svetu u kojem nema ili ipak ima nade? Nade za šta? Za radost, mir, toleranciju, razumevanje, dobrotu? To su sve izbori koje donosimo svakog dana i tiču se svakog pojedinca. Onda pođite od sebe i recite mi da li ima nade. Ne kažem to samo vama, već važi za sve nas. Kada vide vaš gest, drugi ljudi se oduševe humanošću - poručuje naš sagovornik.

Da li ste svesni da ste na ovaj način postavili primer kako bismo zapravo svi morali da reagujemo i da li će se taj primer održati po Vama?

- Ljudi se oduševe ovim jer u sebi prepoznaju istinu i da je prirodno ovako postupati. Humanost u sebi sadrži reč „human“ što znači čovek. Kada si čovek onda je humanost prirodna posledica. Pitali ste me da li će se to održati. Hoće ako sada nekome kažete da ga volite. Videćete kako se u tom trenutku otapaju glečeri straha iz vas i da sve što ostaje je ljubav. Ljubav ne treba održavati, ona samo jeste. Nama nije potrebno da nas neko nauči da volimo. To imamo u sebi. Skinite glečere straha sa sebe i vidite sami. Ali to ne možete dok ne kažete: „Ovo što se dešava je moja odgovornost.“ Mi uporno preskačemo taj prvi stepenik želeći da se drugi promene ne menjajući prvo sebe - kaže Dalibor.

Koliko je Vama lično bilo teško kada ste čuli ovu priču i koji momenat je bio preloman da je podelite?

- Saosećam sam sa Ivanom, ali mi nije bilo teško jer sam znao da može nešto da se učini ako je on zaista voljan da uz našu podršku i sam poduzme neke korake. To je temelj ozdravljenja. Po svom iskustvu znam da smo za naša stanja sami odgovorni, i da isključivo od naših daljih odluka zavisi kako će naš život izgledati, o čemu je Ivanov slučaj samo jedan od pokazatelja. Pitali ste me koji je momenat bio preloman da podelim priču. To su zapravo bili momenti. Momenti koji sam proveo sa mojom bakom u detinjstvu, koja me je naučila da ljubav i dobrotu treba deliti bez obzira na sve. Mnogo toga polazi od kuće. Mnogo toga moraš sam. Voleo bih da se zahvalim Mikiju iz Six Pack-a koji je među prvima povukao nogu i podelio objavu uz tekst napisan od srca, Simi Jajiću dobroj duši iz Vrdnika koji je prvi javno predložio da uplati novac čiji su primer ljudi sledili, osoblju iz Cofeedreama i prijateljici moje majke koji su me obaveštavali da li je Ivan na Trošarini (ja živim udaljen 20 km pa mi je značilo puno), svim dobrim ljudima koji su se javljali da ponude garderobu, telefone, novac... Neki su sa malo onoga što su imali ipak odlučili da uplate sredstva i to je, recimo, nešto što me je baš dirnulo. Hvala svima u Ivanovo ime - kaže za Espreso Dalibor Ćulibrk.

Lazar je ponudio posao Ivanu

Lazar Spasojević, preduzetnik sa Voždovca, ponudio je posao i tako rešio jedno od Ivanovih važnijih egzistencijalnih pitanja.

- Daliborovu objavu vezanu za Ivana, video sam na FB stranici "Hercegovac" koju rado pratim. Inače na Fejsbuku nisam aktivan skoro nikako, tek sa vremena na vreme. Objava mi je zapala za oko jer sam prepoznao Ivana na fotografiji, s obzirom da sam ga ranije video nekoliko puta kako stoji na ulici, na semaforu na Trošarini - navodi Lazar za Espreso i dodaje da priča zapravo počinje petnaestak dana ranije:

- Zaustavio sam se na semaforu na kojem je bio Ivan, čekajući zeleno svetlo da krenem. Za razliku od drugih, kojih na žalost u Srbiji ima mnogo i koji na semaforima pokušavaju da obezbede svoju egzistenciju, Ivan nikada ne prilazi kolima, stoji u jednom mestu i gleda u jednu tačku, skreće pogled, štiteći svoje dostojanstvo. Prišao sam kolima do njega, otvorio prozor i ostavio mu novac, pri tom sam ga pitao da li bi hteo da radi, verovatno se malo i uplašio tad jer nije očekivao takvu ponudu, sve je to kratko trajalo i nismo imali vremena da popričamo, ja sam otišao dalje nadajući se da ću ga opet sresti. Hvala Bogu pa je Dalibor Ćulibrk, jedna gromada od čoveka, koji se Ivanovom slučaju itekako posvetio i zahvaljujući kome će, nadam se, Ivan uspeti da stane na svoje noge - poručuje naš sagovornik.

Lazar kaže da njegova firma nije velika, ali da je uvek u potrazi za novom radnom snagom.

- Moja firma nije velika, ima nas 3-4 zaposlenih, uvek sam u potrazi za radnicima, jer bih voleo da proširim posao, nigde nemamo reklamu, samo od usta do usta, jer inače imamo previše posla. Tepih servis čiji sam vlasnik je mesto gde će Ivan raditi, posao nije težak, iskreno nije ni pretarano zanimljiv, sa druge strane nije uopšte zahtevan, i mislim da će Ivan uz podršku kolega moći lepo da se uklopi - navodi Lazar za Espreso.

On je, osim posla, Ivanu ponudio platu unapred, telefon i čistu garderobu. Kaže da je plata unapred mnogima bila interesantan detalj u svemu ovome.

- Platu unapred koju sam ponudio izgleda da je mnogima interesantan detalj, što me uopšte ne raduje. Ne znam zašto se tako gleda na novac, ne znam do kada će ljudima izgovor da pomognu drugog koji nema da bude "što treba u kuću ne daje se u Crkvu". Ja sam rodom sa Kosova i Metohije, iz Zubinog Potoka, živim u Beogradu od 1999, živim kao podstanar, završio sam Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, otac je sam podigao moja dva brata i mene, nikada u životu se nismo predavali, i kada smo delili sve na po 1/4 i danas kada ne moramo da delimo, ovo su dosta lične stvari koje sam izneo veoma teško, ne da bih sebe promovisao nego da bi drugima možda bila inspiracija. Slava Gospodu - poručuje Lazar Spasojević koji je svoju humanu misiju ispunio tako što je jednom čoveku dao način da zaradi za svoju egzistenciju.

Zahvaljujući Daliboru, Lazaru i drugim ljudima velikog srca koji su se odazvali ovoj akciji, Ivan, koji je do skoro na ulici bio prepušten sam sebi, sada će biti zaposlen i sa krovom nad glavom.

Počeće novi život, život dostojan čoveka.

Ovih dana, kada je sve preplavljeno lošim vestima, ovi dobri ljudi su povratili nadu u ono najljudskije, ono što pokreće i pomera stvari iz korena kada sve lađe potonu.

Šta drugo da kažemo nego - svaka vam čast!

(Espreso)