pazite!
ČUVAJTE SE BAHATIH TAKSISTA NA AERODROMU! Prate putnike, "love" ih, uzimaju kofere...
Na beogradskom aerodromu bahati taksisti i dalje rade kako im je volja
U leto 2021. usvojene su izmene i dopune Odluke o taksi prevozu koje su predvidele organizovan način preuzimanja klijenata taksi vaučerom na aerodromu.
Na beogradskom aerodromu bahati taksisti i dalje rade kako im je volja. Otimaju putnike, papreno naplaćuju vožnje do centra, a kolegama koje na to ukažu prete i napadaju ih. A da se poštuju i kontrolišu striktno pravila koja je izmenama i dopunama Odluke o taksi prevozu grad uveo u vazdušnoj luci pre nepune dve godine, ove scene odavno bi bile prošlost.
Jer, leta 2021. usvojene izmene i dopune odluke predvidele su nov način preuzimanja klijenata taksi vaučerom na aerodromu. Zamisao je bila da se prilikom dolaska u vazdušnu luku svaki taksista prijavi na ulaz u parking-prostor kako bi bio evidentiran za pristupanje taksi stajalištu. Taksista se automatski svrstava na listu čekanja za pružanje ove usluge, a za to vreme mora da bude u vozilu ili pored njega. Ni pedalj dalje.
Teorija dobra, ali loše se sprovodi
U teoriji dobro osmišljeno, ali u praksi očigledno loše se sprovodi. Sistem preuzimanja putnika, po svemu sudeći, nije rešio problem bahatosti dela taksista na aerodromu.
Grupa od tridesetak njih, od kojih većina ima regularne dozvole za rad, i dalje, kako su rekle njihove kolege, nepošteno preuzima klijente na aerodromu naplaćujući im znatno više nego što to predviđa aktuelni cenovnik. Strancima čak i po stotinak evra. Nepošteni taksisti na više načina i dalje hvataju klijente na kvarno i nude vožnju – najpre u aerodromskom holu, ako ne tu, onda prate putnike dok izlaze, uzimaju im kofere... A to ne bi smelo.
– Sistem preuzimanja vaučera za taksi vožnju i dalje funkcioniše na aerodromu, ali od mesta za preuzimanje vaučera do taksi stajališta, gde putnika treba da preuzme prvo vozilo u redu, ima 250 metara. Tu se i dešava „lov” na klijente. Osim toga, iako je na aerodromu instalirana izuzetno sofisticirana oprema, oni zaobilaze uspostavljeni sistem preuzimanja putnika tako što na stajalište ulaze u rikverc i parkiraju se na regularnu taksi stanicu. Kako je to moguće? – pita se Zlatan Zlatković iz „Beogradskog poslovnog taksija” koji je nedavno napadnut kada je pokušao da na aerodromu zabeleži i ukaže na ove i druge probleme.
Pošteni taksisti u strahu
Zašto taksisti koji pošteno rade u vazdušnoj luci ne reaguju na ovakvo bahato ponašanje?
– Zato što se plaše, niko ne kontroliše bahate koji se drže zajedno i prete poštenim taksistima. I tako u krug – odgovara Zlatković.
Kako je moguće da se i dalje ovakve stvari dešavaju na aerodromu gde je upravo grad pre manje od dve godine uveo rigoroznija pravila za preuzimanje putnika, pitali smo nadležne u prestonici, ali odgovore nisu dali. Bez odgovora ostala su pitanja ko je sve od nadležnih inspekcijskih i komunalnih službi na aerodromu zadužen za kontrolu i kažnjavanje ovakvog postupanja, koliko je ukupno takvih službenika u svakoj smeni i da li su na terenu danonoćno, da li se ovakve stvari i dalje dešavaju jer na terenu nema dovoljno komunalnih i inspekcijskih službenika, kao i koliko je od početka godine izrečeno kazni nepoštenim taksistima i koja vrsta kazni?
Interesovalo nas je i kolika je realizacija preuzetih vaučera, da li je ona stopostotna ili ne, i ako nije – šta je razlog tome? Sva ova pitanja jednako interesuju i vlasnike TH tablica koji pošteno rade ovaj posao. Pitaju se kako je moguće da bahati taksisti i dalje imaju regularne dozvole za rad.
– Da ima volje, nadležni mogu lako tome da stanu na put. Kako sam ja mogao za četiri sata da otkrijem tolike nepravilnosti na aerodromu, zbog čega su i pobesneli, a nadležni ne mogu? Naravno da mogu službena lica da im priđu i da ih upozore da to što rade nije regularan način. Što komunalna milicija nije aktivnija u oduzimanju vozila ili makar skidanju tablice na primer na sedam dana? Brzo bi se sve rešilo da volje ima. Pošto ih je ukupno tridesetak bahatih, da se svakog dana jedan po jedan targetira, da reaguju i saobraćajna policija i komunalna inspekcija i milicija. Za mesec dana bi bilo rešeno – smatra Zlatković.
Od centra grada do aerodroma – 3.000 dinara
Cena taksi usluge u Beogradu godinama je mirovala, ali onda je u prethodnih godinu dana dva puta rasla. Prvi put grad je dao zeleno svetlo za povećanje cene ove usluge početkom 2022, a drugi put krajem godine. Posle poslednjeg uvećanja cena, start je 270 dinara, vožnja po kilometru u prvoj tarifi 96 dinara, u drugoj 125, a u trećoj 192 dinara. Sat čekanja po najnovijem cenovniku je 1.200 dinara. U cene taksi prevoza uračunat je i prevoz ličnog prtljaga putnika. Prema važećoj ceni, vožnja taksijem od aerodroma do Zemuna i Novog Beograda je 2.300 dinara, a do centra grada 3.000 dinara. Sve znatno iznad toga jasan je znak da ste ušli u vozilo taksiste koji želi da vas prevari.
Koliko taksista redovno radi
Već dugo se spekuliše koliko redovno, svakodnevno ima taksista na ulicama, a jedan od glavnih razloga je što građani često, kada pozovu da naruče vožnju, dobiju odgovor da nema vozila. U više navrata prethodnih meseci predstavnici taksi udruženja nisu sporili da je tačno da ne rade sve njihove kolege koje imaju dozvolu, ali da je ipak broj onih koji stalno rade oko 5.500 uz napomenu da je provere i testove koji su neophodni za taj posao prošlo još nekoliko stotina vozača. Predstavnici taksi esnafa više puta su isticali da bi na umu trebalo imati da taksisti rade po smenama i da kao i druge delatnosti i oni imaju u toku nedelje dan-dva odmora. To znači da od 5.500 njih 10 odsto ne radi jedan ili dva dana nedeljno. Prema studiji koja je nedavno rađena, procenjeno je da u narednih pet godina treba da bude ukupno 7.000 taksista na ulicama.
Predlog za uvođenje taksi vozila za osobe sa hendikepom
Jesenas je pred odbornike Skupštine grada stigao predlog za dodatnu izmenu Odluke o taksi prevozu prema kojoj bi na svakih 300 taksi vozila trebalo da se uvede makar jedno koje će biti prilagođeno osobama sa hendikepom. Ovo su jesenas predložili odbornici „Ujedinjenih” i „Moramo” u ime Udruženja studenata sa hendikepom, ali taj predlog većina u Skupštini grada nije prihvatila. Predstavnici većine ukazali su da je to nešto za šta treba malo vremena jer je reč o pitanju kojim treba da se pozabave tri sekretarijata –za socijalnu zaštitu, za javni prevoz i za finansije, a gradonačelnik Aleksandar Šapić ocenio je da „nije lepo ni pristojno da se zahteva da se taj predlog hitno uvrsti na dnevni red jer je za izmenu te odluke potrebno neko vreme”. Prema našim poslednjim informacijama, u vezi sa ovim predlogom dela opozicije nije bilo konkretnih pomaka.
Taksijem samo kada je neophodno ili kod lekara
Taksi prevoz obično je najskuplji način za stizanje do odredišta, pogotovo sada kada su poskupljenja goriva uticala i na više cene vožnje. Najčešće se koristi gradski prevoz ili se voze automobili, a za taksi usluge sugrađani se opredeljuju ukoliko nisu u mogućnosti da putuju sopstvenim vozilom, kada odlaze u inostranstvo, nose više stvari ili kada idu lekaru. Taksi prevoz mnogi izbegavaju i zbog neprijatnih iskustava. U kojim prilikama koriste ovaj vid prevoza i kakva su im iskustva sa taksistima, pitali smo sugrađane.
– Slabo koristim taksi, ali kada se odlučim za tu opciju, uvek zakazujem vozilo posredstvom aplikacije jer znam da je tako provereno. I kada se vraćam sa aerodroma vozilo zakažem unapred, zato što mi je poznato koliko novca uzimaju taksisti bez dozvole, koji nas saleću čim izađemo. Kada sam bila mlađa, taksista mi je naplatio vožnju mnogo više nego što je trebalo jer je video da ne znam kako ovaj prevoz funkcioniše, otad sam oprezna kada zovem taksi – kaže Jana Babić (23), studentkinja.
– Taksi usluge gotovo i ne koristim, imam svoj auto i još mogu da vozim pa mi je to najpraktičnije. Ne mogu dugo da pešačim zbog problema sa kolenima i zato mi je najlakše da putujem svojim autom. Ali i kad sam koristio taksi prevoz, nisam imao negativna iskustva – rekao je Živojin Mirčić (81), penzioner.
– Izbegavam da zovem taksi, izuzev kada se noću vraćam kući ili kada nosim više stvari. Uglavnom je gužva i taksisti se ne javljaju, zato nisam zadovoljna uslugom. Imala sam i neprijatno iskustvo kada sam sa dečkom doputovala iz inostranstva pa nam je bio potreban prevoz sa autobuske stanice. Pošto nam se telefonom nisu javljali i nije bilo slobodnih vozila, jedan od taksista koji čekaju na stanici ponudio nam je prevoz. Kada smo stigli na odredište, tražio nam je dvostruko više od cene koju inače plaćamo za tu relaciju. Pobunili smo se da nije uključio ni taksimetar i da sigurno ne radi po propisima. Tek kada mu je moja majka zapretila prijavom pristao je da uzme odgovarajuću sumu novca pa se ipak dobro završilo – ispričala je Nevena Tašković (25), građevinska inženjerka.
– Vozim se taksijem samo kada idem kod lekara ili ako baš negde kasnim. Obično me ćerka vozi, a retko idem daleko da bi mi trebao prevoz. Ali kada češće odlazim do bolnice, koristim i taksi. Do sada su svi bili fini, a vozila sam se različitim udruženjima – kaže Olivera Mijatović (73), penzionerka.
– Pošto imam auto, ne sećam se kada sam poslednji put koristio taksi. Ukoliko se vraćam sa neke proslave, pa pošto popijem, ne mogu da upravljam vozilom – pozovem taksi. Ne sećam se nekog problema, imao sam samo prijatna iskustva sa taksistima – rekao je Marko Živković (37), vojno lice.
Da li će se sugrađani odlučiti za taksi prevoz, zavisi i od vremenskih prilika i gužve u prevozu. Često se ispostavi da bi na odredište stigli brže gradskim prevozom nego autom koji ostane zaglavljen u gužvi, a vožnja autobusom je svakako pristupačnija.
(Espreso/Politika)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!