OVI MLADI ŠPANCI DOLAZE U BG, ALI NE ZBOG NOĆNOG PROVODA! Srbi, ugledajte se na njih! (FOTO)

Prvi toplji dani ove zime obradovali su mnoge, a najviše migrante koji utočište traže na ulicama prestonice. Umotani u ćebad, tamnoputi mladići sa Bliskog istoka životare po Srbiji pokušavajući da se sačuvaju od hladnoće.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Većina je neku vrstu zaklona našla u barakama kod beogradske autobuske stanice, gde nema struje, a jedina svetlost je sunčeva. Krevet je zamenio beton, a kako bi se zagrejali na niskim temperaturama, migranti pale vatru. I tako iz dana u dan...

Mnoge izbeglice koje dolaze u prestonicu biraju da dane i noći provode na otvorenom i u nehigijenskim uslovima, a kako kažu, u prihvatne centre ne žele da idu, jer se plaše deportacije.

Pored pojedinaca koji svojevoljno pomažu ovim ljudima koji su napustili svoje domove u potrazi za boljim životom, nedavno je u Srbiju stigla grupa od oko 25 volontera iz Španije, koji čine sve kako bi im bar malo olakšali migrantske muke.

Izabela, Sara, Bjanka, Bruno, Karlos i Iva samo su neki od onih koji im pružaju podršku. Većina ih je smeštena u beogradskim hostelima, koje plaćaju iz svog džepa, a prema njihovim rečima, ovde su sa jednim ciljem - da ovim napaćenim ljudima pomognu i da im vrate osmeh na lice.

Kako hrana predstavlja ozbiljan problem, odnosno to što nema uslova da bi se bilo šta spremilo, rešili su da jedan deo barake pretvore u kuhinju. Nazvali su je "No name kitchen", a ekipa Espresa ih je posetila i prisustvovala spremanju ručka.

Kada smo stigli i upitali za španske volontere, mladići oko nas nabacili su osmeh i sproveli nas do kuhinje. Jedan od njih s ponosom je rekao da uskoro počinje spremanje ručka i da ostanemo da im se pridružimo.

Bruno, koji se u Srbiji nalazi već više od mesec dana objasnio nam je kako su došli na ideju, na koji način pomažu izbeglicama, kao i šta planiraju dalje.

- Pre svega postoji potreba za donjim vešom, peškirima i lekovima koji su u svakom trenutku potrebni. Pošto nas je ovde između 20 i 30 podelili smo poslove između sebe. Neki su zaduženi za sakupljanje garderobe, drugi za nabavku hrane, a treći za spremanje iste. Uspeli smo da uspristojimo ovu prostoriju, pronašli smo sto, pa sada zaista liči na kuhinju - objašnjava on.

Bruno dodaje da su najpre imali problema što se tiče nabavke hrane i da su stalno nosili iz prodavnica do baraka, pa je sve duže trajalo. Međutim, sada su se dogovorili sa većim marketima u Srbiji da oni vrše isporuku, te sve ide mnogo brže.

On je objasnio da je sav novac od koga se kupuje hrana, lekovi i ostale potrepštine dobijeni iz donacija ljudi iz Španije.

- Imali smo bezbroj akciija kako bi se sakupilo što više sredstava za ove ljude kojima je to preko potrebno. Malo po malo smo uspeli - priča Bruno dok pali plinsku bocu jer spremnje ručka samo što nije počelo.

Izabela je u Beogradu već 20 dana i potpuno je posvećena radu sa migrantima i njihovom boljitku. Kako i sama kaže, najviše je brinu mlađi dečaci jer su često bolesni.

- Pomoć im je itekako potrebna, a mi se trudimo da im bar malo vratimo osmeh na lice. Sa kuhinjom smo to uspeli. Koliko toliko. Ako ništa drugo, sada imaju topli obrok, a trudimo se i da svakog dana spremamo nešto drugo.

U odnosu na ostale prostorije u barakama koje su tamne i zadimljene, a vazduh težak, Španci su dali sve od sebe da od kuhinje naprave mesto gde će se tamnoputi momci osećati sigurnije. Napravili su oglasnu tablu, a mnogi migranti su napisli poruke na zidovima na svom jeziku.

Dok se vrše poslednje pripreme, migranti lagano pristižu u kuhinju. Umesto tužnih i izmorenih lica, sada su tu osmesi. Jedan po jedan trče u zagrljaj Izabeli, Sari...

Upitali smo ih kako se osećaju sada kada imaj pomoć ovih ljudi, a njihovi odgovori su nas iznenadili.

- Pomažu nam mnogo. Više nismo gladni. Zavoleo sam ove ljude, voleo bih da uvek budu sa nama gde god da smo - priča nam mladi Avganistanac.

Interesantno je da se Špancima pridružio i veliki broj ljudi koje su upoznali na mestima gde su odsedali. Pa je tako Iva iz Nemačke odlučila da ostane i pomogne u barakama, umesto da nastavi svoje putovanje.

- Poželela sam da se priključim akciji čim sam čula. Sigurno ću ostati još mesec dana. Želim da im pomognem kako god mogu. Bruno i ostali su primer kako bi svi trebali da se ophodimo prema ljudima kojima je pomoć potrebna - priča Iva.

Osim pripremnja hrane, Španci se sa migrantima šale, druže, pa čak i obaraju ruke.

Dok ćaskamo ručak se lagano krčka. Piletina sa pirinčem je bila na današnjem meniju, a šta će se kuvati sutra se još ne zna, jer se o ručku za sledeći dan dogovaraju kasnije, "punih stomaka".

Migranti su zbog ovih mladih ljudi osetili da nisu sami. Osetili su da ima ljudi koji brinu za njih. Hajde da se svi ugledamo na ove mlade ljude iz Španije koji su ostavili sve i došli u Srbiju da pruže pomoć i podršku ljudima koje je muka naterala da napuste svoje domove.

Složićete se da smo i na sopstvenoj koži osetli šta znači biti izbeglica, tako da ih nećemo osuđivati, ni šikanirati. Hajde da ne pravimo razlike, jer i oni su samo ljudi koji preživljavaju tešku nesreću.

A drugovima iz Španije - veliko hvala i divljenje!