ZA PANTEROM SE TRAGA U SONTI, A SVI PAMTE OVO LEGENDARNO BEKSTVO: Evo kako se u BG "PREGOVARALO" sa Samijem! VIDEO

Šimpanza Sami nesumnjivo je najpoznatiji i najomiljeniji stanovnik beogradskog zoološkog vrta. Čak dva puta je "nevaljali" Sami pobegao da bi prošetao ulicama našeg glavnog grada i tako postao legenda.

Sami je stigao u Beograd u januaru 1988. godine. Kada je stigao u svoj novi dom, opisali su ga kao krupnog mužjaka sa pametnim pogledom, tamnim licem i gustom crnom dlakom. Odrasle šimpanze su izuzetno opasne i agresivne životinje, nekoliko puta snažnije od čoveka. Sve ove karakteristike pokazivao je i nestašni Sami prvih nekoliko dana po svom dolasku, ali se brzo navikao na novi smeštaj i postao miran i druželjubiv. Mali i neugledan kavez sa ojačanim rešetkama i vrata osigurana lancima i katancima nisu bili dovoljni da zadrže Samija koji je vrlo brzo uspeo da razvali rešetke i pobegne iz kaveza.

Prva šetnja po Beogradu

Prvi put je pobegao već u februaru, samo mesec dana nakon dolaska u zoološki vrt. Odlučio je da izađe iz skučenog prostora, razvalio rešetke i malo prošetao samim centrom prestonice. Snimci njegovog hvatanja emitovani su ne samo na svim nacionalnim frekvencijama, nego i širom sveta.

Britanski VVS je među prvima preneo javnosti vest o odbeglom majmunu koji je napravio pravu pometnju na dorćolskim ulicama. Iako su ga u stopu pratile policijske patrole i čuvari zoološkog vrta, on je nonšalantno šetao ulicama, a prolaznici su shvatili da su u opasnosti i da on nije samo simpatičan majmun tek kada se nakostrešio i raširenih ruku im potrčao u susret.

Tada je nastala panika. Uplašeni ljudi su unezvereno bežali glavom praveći prolaz šimpanzi. Kada se zaputio u Terazijski tunel, policajci i radnici iz zoološkog vrta su uspeli da usmere njegovo kretanje prema Kalemegdanu.

"Hajde, Sami, idemo kući"

Desetak policijskih automobila su mu krčili put kako bi zaštitili građane, ali i vratili odbeglu životinju nepovređenu u kavez. Kada je stigao do Studentskog trga, prišao mu je tadašnji direktor Vuk Bojović koji je uspeo da ga smiri i uhvati za ruku. Rekao je "Hajde, Sami, idemo kući", uhvatio ga za ruku i u "kecu" koji je vozio Sava Pinter vratio u Vrt. Do tada, nigde u svetu nije zabeleženo da je neko odraslog šimpanzu smeo da uvede u svoj auto i vozi po gradu. Svakome ko poznaje ponašanje, narav i snagu tih životinja, jasno je da se radilo o velikom riziku i ogromnoj hrabrosti.

Omiljeni beogradski disident ponovo u akciji

Samo dva dana kasnije, Sami je drugi put pobegao. Opet je razvalio rešetke svog kaveza, ali se ovog puta malo duže zadržao u samom Vrtu. Mirno je došetao do trpezarije u kojoj su doručkovali radnici zoološkog vrta koji su, ugledavši ga, počeli da beže kroz prozor glavom bez obzira.

Zbunjen ovakvom reakcijom ljudi, Sami je izašao na vrata i opet se susreo sa tim istim radnicima, koji su ovaj put u još većoj panici počeli kroz isti prozor da uskaču nazad u trpezariju. Sami tada nastavlja svoju drugu postolovinu po Beogradu – preskače ogradu i kreće ulicom prema gradu.

Prolazeći između kamiona i tramvaja koji su stajali na semaforu i iz kojih su ga putnici začuđeno posmatrali, iskoristio je priliku da se odupre šakama o kamion i tramvaj i malo ih zaljulja, tek toliko da pokaže da sa njim nema šale. Radnici Vrta su bezuspešno pokušavali da ga uhvate velikim mrežama i vrate u kavez. Uspeli su da ga usmere u jedno dvoriše u ulici Cara Dušana, gde se popeo prvo na jednu višnju, a kasnije na krov garaže.

Nemoćni radnici su ga samo nemo posmatrali, a veliki broj građana se sjatio u Dušanovu: "Sami, mi smo s tobom!", "Sami, ti si pravi!", "Sami, ne silazi!", "Ne daj se, Sami!" – samo su neke od parola koje su građani nosili ili dovikivali. Ulica je bila blokirana, zaustavljeni su tramvaji i autobusi. Veliki broj novinara, fotoreportera i snimatelja je prenosilo ovaj dogadjaj. Novinari su ga nazivali omiljenim beogradskim disidentom, ćudljivim osobenjakom, velikim džentlmenom, dorćolskim beguncem, alfa predvodnikom, liderom, idolom dece. Posle dugotrajnog i bezuspešnog ubeđivanja, odlučili su da uspavaju Samija i tako ga vrate u kavez. Nestašnoj gorili je trebalo nekoliko dana da se oporavi, uz antibiotike i tople čajeve.

Gospodin majmun

Time što se dvaput prošetao po gradu, a da nikoga nije napao niti ikakvu štetu pričinio, Sami je pokazao svoju veličinu. Uginuo je 1992. godine od iznenadne bolesti creva. Pokopan je na travnjaku preko puta ulaza u novu kuću za majmune, a ubrzo je u blizini postavljen i bronzani spomenik.

Kada su Vuka Bojovića pitali koja mu je bila omiljena životinja, on je odgovorio: "Šimpanza Sami. Bio je prek i divalj. Ali, istovremeno, pravi gospodin majmun. Bežao je iz vrta i ja sam ga vraćao. A šimpanza je opasnija od tigra.

Kad sam ga, na Studentskom trgu, spasao od milicionera s puškama, ušao je u kola i seo iza mene. Jednom rukom sam vozio, a drugom ga hranio salatom. Milicionerima sam rekao da pucaju samo ako vide da me davi... Kad je umro sahranio sam ga u zoološkom vrtu, a tu počiva i moj pas Laki. Voleo bih, kad umrem, da tu sahrane moje srce. Tad bih počivao srećan."

(Espreso / 011info)