KOŠAVA POMOGLA DA BEOGRAĐANI BAREM MALO PRODIŠU: Evo šta je "FINA PRAŠINA" koja LEBDI u VAZDUHU!

Prema poslednjim podacima, a oni se mere svakog sata, vazduh u Beogradu je dobar, ocenio je dr Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zadravlje. Rekao je da je dinamika promene koncentracije zagađujućih materija u atmosferi intenzivna i da se menja iz sata u sat, zbog čega su i oscilacije u kvalitetu vazduha moguće.

Dr Andrej Šoštarić je u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Magazin na Prvom" naveo da GZJZ u Beogradu vrši monitornig kvaliteta vazduha sa 25 mernih automatskih stanica koje na časovnom nivou daju podatke koji se ažuriraju.

Ukazao je da postoji pet kategorija indeksa kvaliteta vazduha - odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.

Šoštarić je naglasio da su Uredbom o monitoringu i zahtevima kvaliteta vazduha jasno definisane granične vrednosti za svaku zagađujuću materiju.

Naša Uredba je, kako je rekao, ista kao i Uredba koja se primenjuje u EU, a identične su i granične vrednosti i metode za merenje kvaliteta vazduha.

Zakonom su određene granične vradnosti stepena kvaliteta vazduha - to su prihvatljive koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, koje ne ostavljaju posledice po zdravlje stanovništva - proizilaze iz epidemioploških studija i mogu biti satne, dnevne i godišnje, precizira Šoštarić.

Osnovni parametri koji se mere

Istakao je da se ocena kvaliteta vazduha vrši na godišnjem nivou, a da merenja - koja na dnevnom nivou sprovodi GZJZ, daju informacije o trenutnom kvalitetu vazduha.

Osnovni parametri koji se mere radi procene trenutnog kvaliteta vazduha, u gradskoj sredini, su sumpor dioksid, azotni oksidi, ugljen monoksid, prizemni ozon i suspendovane čestice, kaže dr Andrej Šoštarić i konstatuje da je čestično zagađenje - to je uslovno rečeno fina prašina koja lebdi u vazduhu, najveći problem zagađenja vazduha u Beogradu.

On je pojasnio da čestice vode poreklo od nekompletnog sagorevanja fosilnog goriva, i da su osnovi izvori zagađenja saobraćaj i, tokom grejne sezone, loš kvalitet čvrstih i ostalih goriva koja se koriste za loženje.

Šoštarić ne spori da u Beogradu postoji problem zagađenja vazduha, ali i ističe da su ona epizodna.

Naglašava i da Beograd, generalno gledano, nije u vrhu gradova koji imaju nekvalitetan vazduh, odnosno da je vrlo često među gradovina koji su - po kvalitetu vazduha, dobro rangirani.

Nečist vazduh izaziva zdravstvene tegobe

Nečist vazduh izaziva brojne zdravstvene tegobe, a kašalj, otežano disanje, nadražujući efekat, ... signali su reakcije organizma na nečist vazduh, napomenula je dr Vesna Slepčević iz GZJZ.

Dodala je da su peckanje, suzenje očiju, kijanje, kašalj - odbrambene rekacije organizma na zagađujuće materije u vazduhu.

U periodu zagađenosti vazduha lekarima se javljaju pacijenti sa hroničnim oboljenjima - pre svega respiratornim i kardiovaskularnim tegobama, ali i problemima sa centralnim i perifernim nervnim sistemom, limfnim organima, potvrdila je dr Slepčević i ukazala da štetne materije u vazduhu mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, teratogene, odnosno da je čitav organizam na udaru zagađujućih materija koje čine vazduh nekvalietnim.

Kada je o preveneciji reč, dr Slepčević kaže da se na osnovu kvaliteta vazduha daju preporuke, a one zavise od stepena zagađujućih materija i njihove koncentracije, kao i opšteg zdravstvenog stanja organizma. Upozorava i da su hronični bolesnici osteljiviji.

Ona precizira i da zaštitne maske pružaju određeni stepen zaštite, ali ne i maksimalni, jer mogu da zadrže krupnije čestice, ali ne i gasove i paru.

(Espreso / RTS)