"SEĆAM SE KAD SU LJUDI FARBALI STAKLA, PA GLEDALI": Pitali smo Beograđane po čemu pamte POMRAČENJE '99! (VIDEO)

"U zatvorenoj prostoriji, bilo kod kuće ili pak na radnom mestu, treba spustiti roletne na prozorima ili se odaljiti od prozora, kako pogled ne bi nesvesno bio upućen prema Suncu, a bez zaštitnih sredstava."

Tim rečima je spikerka RTS-a, u avgustu 1999. godine, saopštila uputsvo građanima Srbije kako da se ponašaju prilikom pomračenja Sunca.

Danas, 23 godine kasnije, kada je sličan astronomski fenomen ponovo bio vidljiv na nebu iznad naše zemlje, ove reči deluju smešno, maliciozno i nadasve nepotrebno.

Ali tada nisu delovale tako. Naprotiv. Unele su ozbiljnu pometnju među stanovnike koji su se panično zatvarali u kuće, stanove, podrume a u toj sveopštoj histeriji, pominjala se i mogućnost gubitka vida.

Ulice su bile puste, a nesvakidašnje ponašanje ljudi uplašilo je i životinje.

Poučeni ovom lekcijom iz prošlosti, ovogodišnji fenomen na nebu prošao je bez dizanja panike na Zemlji, a da nije bilo najave stručnjaka, verovatno bi mnogima ostao neopažen.

Da nam delimično pomračenje ne bi promaklo, uputili smo se ka Kalemegdanu gde smo sa terase Narodne opservatorije posmatrali ovaj fenomen.

Sunce, Mesec i Zemlja našli su se na istoj ravni, pa je bilo moguće posmatrati delimično pomračenje Sunca. Mesec je pokrio jednu trećinu Sunčevog prečnika.

- Prisustvujemo delimičnom pomračenju Sunca što znači da će Mesečev disk da zakloni Sunce jednim delom jer će se naći na putu svetlosti Sunca ka Zemlji. Tako da ćemo imati pad ukupnog pada Sunca za neko vreme kratko, negde oko dva sata. To je pojava koja se dešava nekoliko puta godišnje ali ne može da se posmatra, što ne može da se posmatra iz svih mesta, što zbog toga što imamo loše vremenske uslove. Tako da uvek čekamo neku finu priliku da snimimo taj događaj, kaže za Espreso Stanislav Milošević sa katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Naš sagovornik je napomenuo i da se delimično pomračenje Sunca bez problema može posmatrati kroz određene naočare, rendgen snimke, maske za varenje ili neku zatamljenu površinu.

Podsetio je i na događaj iz 1999. godine i otkrio po čemu se razlikuje od ovog današnjeg.

- Za razliku od onog pomračenja 1999. godine ovo je delimično pomračenje. Ono je bilo totalno pomračenje koje se ređe dešava. Naravno, razlikuju se po još jednom aspektu - nema toliko medijske histerije kao tada. To je bila jedna proba, da kažem, kvazi nauke, gde su ljudi zamračivali svoje sobe, nisu smeli da gledaju u Sunce, naveo je Stanislav Milošević.

Okupljeni studenti, astronomi i drugi posmatrači na terasi Opservatorije sa uzbuđenjem su iščekivali trenutak pomračenje a vremenske prilike, u početku, nisu išle na ruku.

Međutim, ubrzo se razvedrilo i ovaj fenomen postao je vidljiv. U Beogradu je Mesec "dodirnuo" Sunce u 11 časova i 22 minute, a napustio je Sunčev disk u 13 časova i 38 minuta.

Iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" kroz teleskop su prisutnima pokazali pravu čaroliju koja se baš u tom trenutku odigravala na nebu. Projekciju Sunčevog lika najbezbednije je posmatrati na belom papiru kroz neki optički instrument ili direktno kroz njega.

Iz ovog društva su objasnili kako dolazi do pomračenja Sunca.

- Mesec kruži oko Zemlje, a u tom svom kretanju nekad može da stane ispred Sunca. Upravo se to danas dešava. Biće 31% sunčeve površine pokriveno, a gledano po po prečniku 42% će biti pokriveno Mesecom, istakli su iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

"Naočare na kuče da ne oslopi"

Osvrnuli su se i na događaj sa konca prošlog veka i ispričali jednu anegdotu iz tog perioda.

- Posle završetka NATO bombarodvanja, 1999. godine, bilo je potpuno pomračenje Sunca. Vladala je jedna masovna histerija u državi, ljudi se krili iza roletni, išli u podrume... Jedna baba iz Smedereva zove i kaže: "Da li da stavim naočare na moje kuče da ne oslepi?" I država je svemu tome doprinela, ministarstva su "prosula" neka nadriznanja. Sećam se po novinama da se mesecima pre pravila neka masovna histerija, istakli su iz Astronomskog društva.

"Jedini smo u svetu bežali od prirodne pojave"

A kako Beograđani pamte to čuveno pomračenje Sunca, proverili smo iz prve ruke.

- Sećam se, kako da ne. To je bilo totalno sejanje straha - od toga da se ne treba gledati u Sunce, da treba svi da uđemo u kuće, zatvorimo prozore, vrata, sve rupice... Naravno, ja sam radoznala po prirodi, pa nisam ništa od toga poštovala. Bila sam napolju i gledala kroz staklo. A posle toga su se ti isti stručnjaci čudili šta je našem narodu, a javno su na televiziji to govorili da treba da se sklonimo. Mi smo valjda jedini u svetu koji su bežali od te prirodne pojave, rekle su anketirane za Espreso .

- Sećam se kad su budale farbale stakla pa gledali, pa bežali... Ne znam šta će sve da se desi, ti Majanski kalendari, čuda... Pojava kao i svaka druga. Ja sam taj dan bio napolju kao i svaki drugi. Šetao, gledao, istakao je naš sagovornik.

- To je bilo tako davno i uopšte ne pamtim to. Sećam se najava putem medija, svi su bili uplašeni, ali ja ne. Veliki sam optimista i nikada se ničega ne plašim, navela je jedna od anketiranih.

- Da sećam se, 11. avgust. Bio sam tada napolju, gledao sam, istakao je anketirani.

Po čemu vi pamtite totalno pomračenje Sunca iz 1999. godine? Pišite nam u komentarima.

(Espreso)