tužno
OBIŠLI SMO ZGRADU U VIDOVDANSKOJ GODINU DANA OD URUŠAVANJA! Evo u čijim rukama je sudbina stanara, POTRESNO (FOTO)
Danas, nešto više od godinu dana od ove havarije, ekipa portala Espreso obišla je oronulu zgradu u Vidovdanskoj i zatekao nas je tužan prizor
Stambena zgrada u Vidovdanskoj ulici na Vračaru urušila se 16. jula prošle godine, a od tada je bilo još dva veća urušavanja kada je sa jedne strane otpao stan na prvom, a potom i na drugom sprat. Stanari su se prilikom prvog urušavanja brzo evakuisali, a na sreću nije bilo povređenih.
Danas, nešto više od godinu dana od ove havarije, ekipa portala Espreso obišla je oronulu zgradu u Vidovdanskoj i zatekao nas je tužan prizor. Oko zgrade je zarastao korov, a ruševina stoji i samo se čeka kada će ponovo otspasti neki deo zgrade.
"Svakoga dana nešto otpadne, to je strašno", ovako je razgovor za Espreso počela Zorica Stanimirović, jedna od stanarki zgrade koja se urušila u Vidovdanskoj.
"Išli smo do zgrade tog 16. januara kada se još jedan veći deo zgrade urušio, tada je otpao i deo mog stana, toliko je tužna i ružna slika i toliko je teško kada vidite vaše stari u onoj jami. Baš sam tužna... Ćerka mi skoro kaže da je sanjala stan u Vidovdanskoj i da traži svoje knjige, kaže da je mnogo puta sanjala da traži knjige i filmove", počinje priču naša sagovornica.
16. jula 2021. godine urušio se stan u prizemlju
20. jula 2021. godine urušio se stan na prvom spratu
16. januara 2022. godine urušio se stan na drugom spratu
Zorica sa svojim suprugom i još nekoliko komšija sada stanuje u zgradi u kojoj im je Grad dodelio stanove na privremeno korišćenje.
"Dvanaestog avgusta prošle godine dobili smo stanove na privremeno korišćenje i u njima smo i dalje. Svi smo smešeni u istoj zgradi, nismu u barakama i na ulici što se toga tiče dobro je. Kada smo se uselili u stanu su bile samo sudopere, od Centra za socijalni rad smo svi dobili po 300.000 dinara. Odmah zatim smo grupno otišli i svi smo kupili isti zamrzivač, frižider, šporet, mašinu za veš, aspirator peglu, itd. i na to smo zahvaljujući dobrim ljudima koji su nam izašli u susret imali popust", priča Zorica i dodaje:
"U početku je bilo jako teško, došli smo u stan bez ičega, sećam se da sam kupila dva metalna poslužavnika, dva tanjira i pribora. Nismo imali ni krevete ni stolice, apsolutno ništa. Za deo nameštaja nam je takođe jedna firma izašla u susret pa smo se koliko, toliko opremili", priča Zorica koja i danas tuguje za svojim stanom u Vidovdanskoj 2A u kom je provela najveći deo života i kog se svakodnevno seća.
Svakoga dana mi nedostaje moja zgrada u Vidovdanskoj, pa ja i kada kuvam sada u ovom stanu i kad mi nešto treba ja se setim kuhinje u mom stanu i samo mi je ta slika u glavi", kaže Zorica s tugom u glasu.
Kada se havarija sa zgradom dogodila u julu prošle godine, stanarima je obećano da će se u roku od godinu dana useliti u stanove koji će biti na istoj adresi gde i njihova stara zgrada. Međutim, godinu dana je prošlo, od stanova nema ni traga obzirom da još uvek ni stara, urušena zgrada nije potpuno srušena. Osim toga, o sudskom postupku koji bi trebalo da je pokrenut protiv investitora B.S. i izvođača radova M.R., G.M. i D.R. stanari ne znaju ništa.
"Niti nas ko obaveštava ni o suđenjima, ni o čemu. Mi nismo imali nikakav poziv, rekli su da će suđenje biti na jesen, a šta će biti to ćemo videti. Nama je prvobitno rečeno da ćemo se u roku od godinu dana useliti u nove stanove na staroj adresi odnosno da će zgrada biti srušena i da će podići novu. Zgrada nije do danas srušena niti je bilo šta započeto", pojasnila je naša sagovornica.
Podsetimo, saslušanje osumnjičenog investitora radova B. S. i izvođača radova održano je 2. septembra. Kako je investitor tada tvrdio "nije kriv i naveo je da je radio sve po propisima", kao i da je imao angažovane izvođače radova, ali na pitanja nije hteo da odgovara. Izvođač koji je pred tužiocem bio početkom septembra istakao je da je bio u pregovorima za posao, ali da nije izvodio radove.
U daljem toku postupka tužilaštvo će dati nalog za građevinsko-tehničko veštačenje, ispitaće oštećene i svedoke i sprovesti sve druge dokazne radnje, nakon čega će doneti odluku o daljem toku postupka. Tužilaštvo je ranije ocenilo da temeljna jama nije bila propisno obezbeđena, usled čega je najverovatnije došlo do pucanja šipova i obrušavanja.
Pet meseci nakon što su ostali bez krova nad glavom, stanare iz Vidovdanske ulice zadesila je nova nedaća. Zgrada u kojoj su živeli je obijena. Iako je policija nekoliko meseci čuvala zgradu koja je iz bezbednosnih razloga bila zapečaćena, te je i samim stanarima bilo zabranjeno da dođu po svoje stvari, čim su se pripadnici MUP-a povukli, lopovi su upali u zgradu.
"Zgrada je obijena 27. novembra, bila sam u crkvi sa suprugom kada nam je komšinica javila da je njen unuk čuo lomljavu i buku u toku noći, a ujutru su videli da je zgrada obijena. Ja sam tada javila svim komšijama i odmah smo otišli do zgrade. Ne mogu da vam opišem kako je to bilo, sve otvoreno i ispražnjeno, garderoba, stvari razbacane po podu... Zgradu niko nije čuvao, policija je prestala da je čuva u nekom momentu i desilo se šta se desilo. Kada smo došli zatekla sam i merdevine, a u mom stanu sam zatekla sveću koja nije moja i koju su verovatno doneli lopovi jer su ulazili noću, a moje mišljenje je da su ulazili više puta", opisala je Zorica kako je izgledao taj težak dan za sve stanare i dodala:
"Meni su ukradeni filmovi i slike mog deteta koje je preminulo, ja više ne živim od uspomena nego samo os sećanja. Nisam imala bogatstvo, imala sam mnogo stvari koje imaju sentimentalnu vrednost, sveske moje ćerke koja sada ima 35 godina, pa njena garderoba iz svakog perioda života, to su stvari koje sam čuvala i koje su za mene bile najveće bogatstvo. Celog života sakupljaš nešto da imaš nekakvu uspomenu, a ja sada odlazim u starost bez ičega", kaže naša sagovornica.
Inače, Zorica Stanimirović je na Kalenić pijaci pronašla dosta svojih i stvari njenih komšija za koje se borila da ih povrati. Neke je uspela, neke ne, a neke možda više nikada neće videti.
"Sa prozora zgrade u kojoj sam sada ja vidim zgradu u Vidovdanskoj, svaku kišu sam otplakala, mislim da sam više suza isplakala nego što je oblak kapi kiše izbacio. Traume su to, više ne ulazim u zgradu. Bili smo poslednji put sada na godišnjicu 16. avgusta. Više čak ni na Kalenić pijacu ne idem jer kad god sam otišla, tamo sam pronašla nešto mojih stvari, stalno prijavljivala policiji i satima bila u policiji, ali su mi rekli da su sve moje dragocenosti bačene ili su prodate da ih nikada neću pronaći", zaključila je Zorica Stanimirović za portal Espreso.
Bonus video:
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!