GRAD FENIKS! Da li znate koliko je puta RUŠEN Beograd? Brojka će vas ZAPREPASTITI!

Mnoge datume pamti Beograd. Urezani su duboko u njegovu više od 7.000 godina dugu istoriju.

Još od prvih naseobina na ušću Save u Dunav iz vremena famozne Vinče, pa naovamo, stizali su kojekakvi osvajači da ih preotmu, da ovladaju, pogore i zagospodare…

Lepo su mesto naši preci odabrali od davnina za potonji Beograd, al nekako na putu svima. Takva valjda sudbina svega što je lepo – da se navek o njega otimaju.

Postradao je Beograd, kako god da su ga kroz vekove nazivali. Za njega je vođeno 115 ratova, a čak 44 puta je razaran raznoraznim projektilima. Zasipan je kamenjem, đuladima, granatama, krstarećim raketama…

Ako se odmaknemo od najezdi Gota, Slovena i Kelta, odnosno, od antičkih vremena kada su bedeme Singidunuma legije starog Rima branile od nebrojenih nailazaka “varvara“, bar od onog što je danas poznato, najviše su na grad u rasponu od čak 4 veka kidisali – osmanski Turci. Skoro u stopu su ih pratili habsburški Austrijanci.

I baš ovih dana, tačnije 4. jula prvi put su 1456. godine osuli topovsku kanonadu i paljba je trajala narednih 17 dana!

Poslednji put su cevi svoje teške artiljerije usmerili na srce srpske prestonice 17. juna 1862. Tukli su nemilosrdno ceo dan kao odgovor na pobunu Srba zbog krvavih događaja kod Čukur-česme.

Rušili su i ubijali i 1670. tokom šestodnevne opsade Beograda u nastojanju da ga ponovo zaposednu i proteraju Austrijanace, koji pak dve godine ranije takođe nisu hladili svoje cevi dok su zauzimali grad.

Boreći se za prevlast sa Osmanlijama pogodili su skladište oružja na Kalemegdanu, a od eksplozije stradalo je mnogo ljudi i prema zapisima iz tog vremena oštećeno je oko 4.000 kuća.

A kada je Karađorđe sa ustanicima preuzeo varoš beogradsku, Turci su plotunima razarali mesec dana naselje. Taman toliko je Đorđu Petroviću trebalo da njegovi momci zagospodare i Tvrđavom.

Na ovim prostorima kad nema Turaka, eto ti – Austijanaca i Nemaca. Tako bi i 28. jula 1914. kada Austrougari osuše paljbu sa rečnih oklopljenih brodova, zloglasnih monitora, nazvanih Bodrog i Lejta, i tako započeše Prvi svetski rat.

I godinu kasnije udruženi sa Nemcima su ponovo su započeli razaranje grada sve dok im nije pao u ruke 11. oktobra 1915. godine.

Proterasmo ih posle proboja Solunskog fronta, ali vratiše se samo 23 godine kasnije. Jutrom 6. aprila „štuke“ su nadletele. Tog i narednog dana su na Beograd smrtonosni tovar izbacila 484 aviona Hitlerove „Luftvafe“. Nebo su zamračili i 11. i 12. aprila, a prestonica je zasuta sa 440 tona eksploziva.

I dok su se nadali skorom oslobođenju, slušajući izveštaje o napretku crvenoarmejaca, ali i zapadnih saveznika, stanovnike glavnog grada 16. aprila 1944. na vazdušnu opasnost su upozorile sirene.

Ovoga puta bombarderi su nosili američke oznake. Gađajući nacističke vojnike i položaje u okupiranom gradu, pogađali su i brojne beogradske zgrade. Napade su ponovili 21. i 24 aprila, 18. maja, 6. juna, 8. jula i 3. septembra.

Rušenja i bombi će biti i u toku nekoliko dana krajem oktobra iste 1944. godine, kada su se Crvena armija i partizani borili za oslobođenje grada. U samoj bici gde su letele rakete “kaćuša” i projektili padali po bunkerima Vermahta, Hitlerova vojska u povlačenju miniraće i paliti brojne zgrade, pa je tako potpaljen i izgoreo i Kolarčev narodni univerzitet.

Stradanjima nikad kraja… Beograd je bio od kraja Drugog svetskog rata spokojan, barem što se tiče bombardovanja, sve do 24. marta 1999. godine.

Tada su se potomci nekadašnjih osvajača ali i saveznika udružili i gađali po Beogradu ono što su proglasili “metama”. Trajalo je to sve do 9. juna 1999. kada je pao poslednji projektil na Beograd, kako u agresiji tako i u čitavom 20. veku.

U srpskoj prestonici 23 godine je mirno. Tako neka i ostane. Lepo su mesto, rekosmo, naši preci odavnina odabrali za ovaj grad.

(Espreso / Kaldrma)