STAJALA SAM U KNEZU I NUDILA ZAGRLJAJE: Sada ŽELIM da podelim SVOJU priču, TOTALNO sam se TRANSFORMISALA! (FOTO)

Prošlo je tek par dana od eksplozivnog socijalnog eksperimenta na ulicama Beograda u kojem sam glavni akter bila ja, i moram priznati da sam još pod utiscima. Preplavljena sam emocijama i misli ne prestaju da naviru u mom umu, a kada je tako, onda znam da moram da ih prenesem svima vama.

Stajala sam na beogradskim ulicama nudeći zagrljaje srpskom narodu da bih se potom okrenula i otišla, ali ne i zaboravila, niti uzela zdravo za gotovo celu priču.

Pogledajte kako sam se provela:

Ovo je bio samo početak. Postoji mnogo delova koje jedva čekam da vam ispričam, pa hajde da počnemo!

Sve je počelo početkom ove sedmice kada je naša glavna urednica Jelena Jovanović pitala svih redom da li žele da učestvuju u ovom projektu, na šta su oni maltene odjednom uzviknuli: ,,Ne!"

Razlog nije bio poznat, ali ona nije mnogo brinula jer je znala da će neko na kraju prihvatiti ponudu, a taj neko sam bila ja. Za mene nije bilo dileme jer je to koncept koji mi je vrlo drag i kojem sam se u više navrata divila na društvenim mrežama. U svom srcu sam znala da je to nešto što prosto moram da uradim, privobitno kao uslugu državi koja me je tako velikodušno primila, a potom i da dokažem sebi da mogu da izađem iz svoje zone komfora i učinim nešto što je po meni jako važno.

Svi koji me znaju mogu da potvrde da nisam osoba koja preferira da bude u centru pažnje, ali takođe znaju i da nikada ne mogu da budu apsolutno sigurni u moj sledeći korak, te da sam sklona velikim gestovima i neočekivanim akcijama.

Ovaj projekat je za mene bio posebno važan jer sam od kad znam za sebe slušala komentare poput: ,,Ti to ne možeš jer si povučena", ili ,,Bolje nemoj, previše si mirna", i to je nešto što me je često ograničavalo u učestvovanju u odlučujućim aktivnostima. Međutim, nedavno sam odlučila da se vodim ovim motom: ,,Ja samoj sebi postavljam granice i niko drugi. Sama znam koliko mogu."

I tako je bilo i tog dana kada sam se, zajedno sa svojim foto timom, koga čine Emilija Jovanović i Aleksa Petrović, zaputila na beogradske ulice. Iako sam imala blagu tremu, njih dvoje su bili moja sigurna luka. Dali su mi samopouzdanje i učinili da se osećam smirenije. Ovom prilikom im upućujem veliku zahvalnost.

Kada sam stajala u žiži javnosti sa plakatom koji je bio gotovo veći od mene same, osećala sam uzbuđenje u celom telu i nisam mogla da skinem osmeh s lica, što je, pretpostavljam pomoglo po pitanju brojnosti ljudi koji su mi prišli.

Prvi zagrljaj je onaj koji nikada neću zaboraviti. Bez mnogo oklevanja mi je prišla plavokosa dama i čvrsto me zagrlila. Osetila sam kao da mi se duša vratila u telo i da će sve biti u redu. Ona nije progovorila ni reč, ali je njen govor tela otkrio da joj je zagrljaj bio preko potreban.

Nastavak projekta je bio izuzetno uzbudljiv! Prilazila je horda ljudi, grlila me je i ćaskala o intimnim delićima svojih života. Grlili su me svi od starijih ljudi, devojaka, dečaka, male dece... Sve što je trebalo da uradim jeste da stojim tamo i uzvratim istom energijom.

Za mene je bilo jako važno da ne budem nametljiva, niti da na bilo koji način zadirem u nečiju privatnost. Želela sam da samo budem ,,rame za plakanje" i dopustim ljudima da podele onoliko koliko su spremni, ili da ne izuste ni reč.

Ovo je na kraju krajeva, bio eksperiment poverenja. Oni koji su osetili da mogu nešto da ispričaju, ispričali su, a oni koji nisu, produžili su dalje. I to je bilo potupuno razumljivo. Ne bi bilo poente ikoga prisiljavati na nešto što mu ne godi.

Ja sam izuzetno ponosna na celokupni ishod ovog projekta. Osećam se preporođeno i mnogo samopouzdanije u sebe i svoje sposobnosti. Bilo mi je zadovoljstvo što sam imala priliku da pružim bar malo pozitivne energije u ovom hladnom svetu.

Nadam se da ste i vi uživali da vas je ovaj projekat inspirisao da nastavite da svakoga dana širite empatiju.

Bonus video:

(Espreso/Ana Klikovac)