POGLEDAJTE PSE, IMAJU BOLJE USLOVE OD NAS: Migranti u Beogradu su nam ispričali SVOJU ISTINU! (FOTO)

Niske temperature, zima i hladnoća čine da ne želimo da napustimo svoje tople domove. Bez preke potrebe niko ne želi ni da promoli nos napolje. Međutim, nemaju svi taj "luskusuz".

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Migranti iz 15 zemalja koji su se uputili ka boljem životu i dalje su u Srbiji. Dosta njih nalazi se u prihvatnim centrima i u kampovima, ali i dalje ima onih kojima se hladnoća uvukla pod kožu.

Smrznuti, gladni i bez ikakvog krova nad glavom, nalaze se na ulici. Spavaju po parkovima, ulazima, klupama.

Ranije danas, Ivan Mišković iz komeserijata za izbeglice, rekao je da je zbog zime i niskih temperatura, pojačano angažovan kako bi ubedio migrante, koji borave na otvorenom u centru grada, da se sklone u neki od centara za azil.

Međutim, prema njegovim rečima većina njih pomoć ne prihvata.

Naša ekipa posetila je izbeglice koje se nalaze u parku kod ekonomskog fakulteta, a tamo smo imali šta i da vidimo.

500 KLINACA OVDE ČEKA BOLJI ŽIVOT! Obišli smo kamp u kom vladaju osmesi, igra, ali i TUGA! (FOTO)

Odmah mi je pažnju privukla grupa mlađih momaka koji su ispred sebe imali pun karton jaja.

Jedva smo se nekako sporazumeli i na kraju sam saznala da ih zapravo jedu i prodaju. Jedno jaje - 5 dinara.

Većina ih je u duksevima, a vilice im cvokoću od hladnoće. Mladi, stariji, deca... Srce se cepa kada vidite dete od samo nekoilio godina kako na minus 5 boravi napolju čitav dan.

Namera nam je bila da saznamo zašto ne prihvataju pomoć i čega se plaše?

Iako iz Komesarijata naglašavaju da su spremni da učine sve kako bi svi bili zbrinuti, migranti imaju svoju stranu priče.

Naime, prema njihovim rečima, proces dobijanja potvrde za bilo koji prihvatni centar je nemoguća misija.

ŽIVOT TAMO JE NEIZDRŽIV! Kako je samohrana majka uzela svoju kćerku i prešla hiljade kilometara do Srbije!

- U policiji nam kažu dođite za tri dana, pa posle tri opet za tri i tako u krug. Niko od nas ne želi da spava napolju. Imam malog brata, zar mislite da žhoću da bude na ulici po ovoj zimi? U koji god kamp da smo otišli rekli su nam da nema mesta ili da ne mogu da nas prime bez potvrda za azil, iako svi imamo prijave - kaže jedan momak iz Avganistana.

Samo nekoliko metara dalje, par tinejdžera ležalo je na starom dušeku. Uvijeni u neke ćebiće, tresli su se od hladnoće. Scena koja cepa srce...

Ipak, iako je situacija u kojoj se nalaze katastrofalna, osmeh je bio na licu.

Objasnili su nam i da se plaše da će biti deportovani ako krenu bilo gde, a želja im je da stignu do neke od obećanih evropskih zemalja.

- Većini nam je cilj da stignemo u Francusku, ali nam ne dozvoljavaju. Ako krenemo iz Beograda u bilo koji drugi grad, deportovaće nas u Bugarsku ili Makedoniju, a to niko ne želi - objašnjavaju oni.

Pogledajte nekog psa. Ima bolje uslove nego mi.

Provela sam sa njima sat vreman i - ukočila sam se od zime.

Kako li je onda tek njima? Dan, noć na hladnoći. Život koji trenutno žive nije život, a ni preživljavanje. Pre mučenje koje ide u nedogled.

Niko ne zaslužuje da bude na ulici, pogotovo ne ljudi koji su iz jedne agonije već pobegli! Hladan beogradski asfalt im je jedino utočište.

(Espreso.co.rs)