ZAŠTO U BEOGRADU MORA DA DOĐE DO KOLAPSA KAD PADNE KIŠA? Postoje 4 glavna razloga, a ima li rešenja?

Prve kapi kiše i u Beogradu kolaps! To je uobičajena slika u prestonici, nebitno da li je uobičajeni jutarnji ili popodnevni špic. Tako je i ovog kišnog jutra, a gužve i zakrčenja po mostovima i centralnim gradskim saobraćajnicama potrajale su i do posle 10 časova.

Šta se to desi da u trenutku prvih kapljica toliko vozila se stvori na ulicama grada?!

Iz Agencije za bezbednost saobraćaja ranije su objasnili da vremenski uslovi utiču u velikoj meri na uslove u saobraćaju.

- Generalno, kada pada kiša vozači postaju oprezniji, jer su svesni da im je smanjena preglednost i da će ukoliko se ukaže potreba za kočenjem zaustavni put biti duži - izjavila je ranije Ivana Stanić, načelnica odeljenja za istraživanja u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Kako kaže, potrebno je imati u vidu i da kada padnu velike količine kiše u kratkom vremenskom roku dolazi do zastoja u saobraćaju, jer je potrebno da infrastruktura svu vodu koja je na ulici odvede i omogući nesmetano kretanje.

Pored toga, pešaci nisu spremni da čekaju na semaforima kako bi se uverili da mogu bezbedno da pređu kolovoz kada pada kiša, već im je prioritetno da se sklone sa kiše i ne pokisnu. Tako vozači moraju i na takve situacije da obrate pažnju, što još dodatno otežava i usporava vožnju, što doprinosi gužvama.

- Takođe, potrebno je imati u vidu da veliki broj upravo zbog kiše odlučuje da na put krene putničkim vozilom, umesto da koristi javni prevoz ili neko drugo prevozno sredstvo koje bi koristio da mu vreme dozvoljava - priča Ivana Stanić.

Ključne tačke u gradu gde su redovno najveće gužve:

• Autokomanda
• Most Gazela
• Autoput
• Ulica kneza Miloša
• Brankov most
• Pančevački most
• Beogradski sajam
• Takovska
• Slavija
• Trg Nikole Pašića

Što se tiče onih standardnih gužvi u Beogradu, kako kažu iz Agencije za bezbednost saoraćaja, u jutarnjim časovima je gužva iz pravca centra ka Novom Beogradu, a popodne ka centru i periferiji grada.

- Do gužve dolazi ujutru kada ljudi od svojih domova kreću ka radnim mestima, ono što je potrebno imati u vidu da je ujutru vršni čas „malo duži“, obuhvata period od 7:30 do 9:00. U tom periodu najviše ljudi odlazi na posao, deca idu u škole i zahtev koji se ispostavlja mreži saobraćajnica je veliki ali je u odnosu na popodnevni čas malo razuđeniji - objašnjava Ivana Stanić.

Kada je u pitanju večere, tu kaže da su malo drugačiji uslovi, pored toga što se ljudi vraćaju sa posla kućama, veliki broj ljudi se upućuje u završavanje nekih drugih obaveza, poput kupovine, odlazaka na treninge i slično.

Dodaje i da sve navedene lokacije predstavljaju glavne arterije koje stanovnici Beograda koriste kako bi zadovoljili osnovne životne potrebe. Veliki broj korisnika sa jedne strane i ograničeni kapaciteti mreže sa druge strane dovode do gužvi.

Šta bi moglo da bude rešenje

Postoji li neko rešenje? Stanićeva kaže da je najbolje da ljudi putuju od posla do kuće istim rutama i kada god mogu svoja putovanja objedine.

- Istraživanja pokazuju da najveći broj vozila ima samo vozača, te nam je popunjenost vozila jako mala. A prostor koji zauzima jedan putnički automobil sa vozačem i jedan autobus sa 50 putnika je nešto o čemu treba da razmišljamo - naglašava načelnica odeljenja za istraživanja.

Čim padnu prve kapi kiše, odmah kolaps

Ko čita bioprognozu RHMZ-a, mogao je da zapazi da se stalno savetuje oprez u saobraćaju, kao i pojačana koncentracija, a da vremenski uslovi u tolikoj meri mogu da utiču na psihu vozače potvrdila je sagovornica.

- Vremenski uslovi i te kako utiču na vozače, naime ljudi se lagodnije i bezbednije osećaju kada je lepo vreme. Kiša, sneg ili vetar daju ljudima osećaj nelagode te se ne osećaju prijatno i bezbedno u takvim uslovima je potrebno da vozači obrate posebnu pažnju kako bi pravovremeno i ispravno reagovali u situacijama koje saobraćaj stavlja pred njih. - kazala je.

Međutim, kako dodaje, ne smemo zanemariti ni period godine kada su visoke temperature. Naime, kada u vreme letnjih meseci imamo visoke temperature potrebno je da se u toku vožnje odmaramo, unosimo potrebne količine vode i biramo za putovanja period dana kada su temperature niže kako bismo mogli da punu pažnju posvetimo učešću u saobraćaju.

Motociklisti najugroženiji

Sa dolaskom lepog i sunčanog vremena, imamo i veći broj motociklista u saobraćaju, međutim upravo su oni najugroženiji učesnici u saobraćaju. U prilog ovome svedoče i mnoge saobraćajne nezgode u kojima učestvuju dvotočkaši.

- Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mopedisti i motociklisti su proglašeni ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju. To znači da je, prilikom učešća u saobraćajnoj nezgodi, velika verovatnoća da će oni biti povređeni, u odnosu na verovatnoću da oni povrede drugog učesnika u saobraćaju. Odnosno, kada ove kategorije vozila učestvuju u saobraćajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih lica, lica koja se prevoze tim kategorijama vozila su najčešće ta koja pretrpe smrtne posledice. U skoro svakoj desetoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima u Srbiji učestvovao je motorni dvotočkaš – moped ili motocikl. - zaključuje Ivana Stanić.

Objašnjava nam i da motociklisti, prema grupama tipova saobraćajnih nezgoda, najviše smrtno stradaju u saobraćajnim nezgodama sa najmanje dva vozila – skretanje ili prelazak (tip - najmanje dva vozila koja se kreću istim putem u istom smeru uz skretanje, polukružno okretanje ispred drugog vozila) i u saobraćajnim nezgodama sa jednim vozilom (tip - nezgoda sa jednim vozilom – silazak sa kolovoza u krivini).

Svakako, svim vozačima se savetuje oprez, naročito kada su uslovi za vožnju kao današnji.

(Espreso / Blic)