IZMENE NA BEOGRADSKIM ULICAMA: Uticaće na sve vozače, zna se i šta će biti sa CENOM PARKIRANJA!

Beograd se zahvaljujući svom jedinstvenom položaju na ušću Save u Dunav, odnosno na razmeđi između istoka i zapada, tokom svoje duge i bogate istorije, ubrzano širio i razvijao, te je od slabo naseljene varoši, postao značajna višemilionska evropska metropola koja zahvaljujući urbanizmu i mnogobrojnim infrastrukturnim projektima živi 24 sata dnevno. Beograd poslednjih godina nastavlja da se širi, ostvaruju se brojni građevinski projekti, što utiče i na druge segmente, kao što je saobraćaj.

Program razvoja "Beograd 2030" omogućiće da Beograd bude moderan, uređen grad za sve njegove stanovnike, koji će do 2030. godine obezbediti bolje funkcionisanje saobraćaja, smanjenje emisije štetnih gasova i adekvatnu zaštitu životne sredine.

Ovaj veliki projekat koji je Gradska uprava grada Beograda uradila zajedno sa stručnjacima, univerzitetskim profesorima, brojnim udruženjima i aktivistima, vizija je razvoja prestonice i slika velegrada koja će građanima umnogome olakšati svakodnevno funkcionisanje.

Čitav projekat podeljen je na devet velikih oblasti, a jedno od poglavlja plana je urbana infrastruktura u okviru koga je predviđeno da najveći broj investicija bude realizovan u izgradnju saobraćajne infrastrukture. Grad je ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu stavio u centar svojih razvojnih prioriteta, jer njihova realizacija integriše brojna druga planirana unapređenja u sferi urbanog komfora, stanovanja i zaštite životne sredine.

Saobraćajna infrastruktura jedan je od najvažnijih faktora za ostvarenje vizije razvoja našeg glavnog grada na putu da postane savremena metropola sa svim karakteristikama koje taj epitet povlači. Sa stanovišta demografije može se reći da je Beograd dosegao objektivne granice rasta, pa postojeća saobraćajna infrastruktura ne zadovoljava na najbolji način potrebe građana, funkcionisanje komunalnih službi, potrebe privrede i ne prati ubrzano širenje i razvoj.

Stoga se glavni ciljevi u razvoju saobraćajne infrastrukture ogledaju u smanjenju gradskih gužvi, smanjenju problema sa parkiranjem i smanjenju učešća individualnog prevoza u ukupnom prevozu građana,

Beograd će se u narednoj deceniji posvetiti povećanju kapaciteta i kvaliteta parking-mesta na otvorenom u garažama, dok će se cene parkiranja održavati na prihvatljivom nivou.

Uvodiće se nove zone, unapređenja u sistemu zoniranja u širem rejonu centralne zone grada i intenzivirati ulaganje u izgradnju javnih garaža u centralnim zonama, a usmeravanje vozača tokom traženja garaža i slobodnih parking-mesta biće unapređeno uslugama u okviru digitalnih aplikacija „pametnog grada”.

Izgradnja javnih garaža i parkirališta rešiće jedan od većih problema za stanovnike i posetioce Beograda - parkiranje. Grad je i do sada dosta radio na unapređenju stacionarnog saobraćaja, naročito u pogledu novih servisa kao što su senzori za obaveštavanje o slobodnim parking mestima, zatim i info-table o mestima u garažama. Ipak, da bi se otklonili postojeći nedostaci i postojeća „uska grla“, povećao komfor vozača, ali i pešaka na ulicama, potrebno je značajno povećati broj parking mesta na otvorenom i u garažama, što će doprineti smanjenju vremena traženja parking mesta, prohodnosti, bezbednosti i dostupnosti ulica. Ovo može da se postigne kroz izgradnju parkirališta i javnih garaža u koje će biti uloženo oko 50 miliona evra, a u njima će biti mesta za oko 3.000 automobila. Nalaziće se na sledećim lokacijama: ugao Kosovske i Vlajkovićeve ulice; Fruškogorska ulica kod Kosančićevog venca; Studentski trg; Trg republike. Pored nabrojanih, Beograd će graditi garaže i u Skerlićevoj ulici kod Hrama Svetog Save, zatim ispod Beogradskog dramskog pozorišta, kao i kod Bajlonijeve pijace.

Uspešnosti rešavanja pitanja parkiranja u centralnim zonama doprineće i unapređenja u vidu kvalitetnog javnog prevoza i mogućnosti parkiranja po obodu centralne zone grada. Ključnu ulogu u javnom prevozu preuzeće šinski sistem saobraćaja (metro, tramvaj, gradska i prigradska železnica), a plan je da prva linija metroa bude izgrađena do 2028. godine i njena trasa kretaće se od depoa na Makiškom polju do Mirijeva. Raspisan je i tender za projektovanje druge linije metroa, za koju se predviđa početak radova 2023. godine, a završetak 2030. godine. Njena trasa je od Železničke stanice Zemun takođe do Mirijeva. Linije se ukrštaju u blizini zgrade bivše Železničke stanice. Vrednost projekta iznosi oko 4,5 milijardi evra, a nakon okončanja ove dve, planira se izgradnja i treće linije, koja bi vodila od Železničke stanice Zemun do Banjice.

(Espreso)