ODRŽANA JAVNA RASPRAVA O SMANJENJU CENZUSA: Orlić objasnio šta je SUŠTINA!

U Skupštini Srbije održana je danas javna rasprava o izmenama i dopunama zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnim izborima, koje je predložila poslanička grupa SNS, a koje, između ostalog, predviđaju smanjenje izbornog praga sa pet na tri odsto.

Zamenik šefa poslaničke grupe SNS Vladimir Orlić rekao je da su na raspravu pozvane sve parlamentarne stranke, šefovi poslaničkih grupa, ali i stranke koje nisu u parlamentu, a čiji su predstavnici bili učesnici međustranačkog dijaloga na Fakultetu političkih nauka, ali i uz posredovanje evroparlamentaraca.

Javnoj raspravi prisustvovali su poslanici SNS, SPS, SMS, Pokreta socijalista, SVM, LSV, Pokret snaga Srbije, samostalni poslanici Djorđe Vukadinović i Jovan Jovanović, SPAS Aleksandra Šapića, ali ne i predstavnici Saveza za Srbiju.

Među prisutnima su bili i predstavnici CeSID-a, CRTA, OEBS, Evropskog pokreta, Zaštitnika građana...

Orlić je ponovio da je suština izmena zakona smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto, kao i regulisanje učešća na izborima nacionalnih manjina. On je naveo da je nova uloga poverena Nacionalnim savetima koji treba da potvrde status nacionalnim manjinama. Funkcioner SNS je kazao da se smanjenjem cenzusa podstiče razvoj pluralizma u skupštini i stvara prostor da se u parlamentu vernije oslika političko mišljenje i stavovi građana.

Kako je objasnio, građani se ohrabruju da glasaju po svojim uverenjima, a ne u skladu sa kalkulacijom da li će njihov glas otići nekoj drugoj političkoj partiji. Prema njegovim rečima, SNS je stranka koja ima najveću štetu od smanjenja cenzusa, dok su oni koji su razmišljali da li mogu da pređu cenzus, sada relaksirani.

Orlić je podsetio da su se zamerke na smanjenje cenzusa odnosile da se o tome nije govorilo tokom međustranačkog dijaloga, kao i da se zakoni ne menjaju u izbornoj godini, primetivši da kritike nikada nisu bile suštinske. Pozivam vas da se bavite suštinom, a ne motivima. Kod suštine nećete pronaći nijedan kontraargument, rekao je Orlić. On je poručio da je SNS spremna da sasluša svakog i napravi ono rešenje kojim će najširi krug političkih aktera biti zadovoljan.

Emilija Orestijević iz CeSID-a podsetila na stav Upravnog suda iz 2016. da Republička izborna komisija nema ovlašćenje da sama utvrđuje ko je stranka nacionalne manjine. Imaćemo Zakon o političkim strankama koji kaže da je status stranke nacionalne manjine takav kakav jeste i da to potvrđuje registar, a s druge strane, sada imamo drugo zakonsko rešenje koje predviđa da RIK to utvrđuje, rekla je Orestijević.

Dodala je da CeSID predlaže da se ujednače Zakon o političkim strankama i izboru narodnih poslanika, kako se ne bi ponovo u izbornom procesu dolazilo do Upravnog suda. Kada je reč o ovlašćenjima koje se daje Nacionalnim savetima da izdaje potvrde, Orestijević je navela da Zakon o nacionalnim savetima ne propisuje to ovlašćenje. Smatra i da ne treba stranka nacionalne manjine da učestvuje samo na teritoriji gde je po popisu im, već da ima prava da učestvuje u svim delovima zemlje.

Kada je reč o smanjenju cenzusa, CeSID je na stanovištu da se takve važne promene ne rade pred izbore, rekla je Orestijević i dodala da primenu zakona, ukoliko se usvoji, treba odložiti za neke naredne izbore.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović rekao je da socijalisti podržavaju smanjenje cenzusa, navodeći da to daje mogućnost i onim strankama koje do sada nisu mogle da uđu u parlament, da sada zastupaju građane. On je ukazao da je u parlamentarnom životu bilo trgovine mandatima i da su poslanici koji su dobilil mandate počeli da predstavljaju stranke koje nisu dobile mandate u parlamentu. SPS je intevrenisala i mi smo nekoliko puta pokušavali da kroz dopunu dnevnog reda predložimo zakon kojim će se precizno to urediti i da se spreči zloupotreba, rekao je Jovanović. On je naveo da SPS predlaže i da se broj potpisa za odborničku ilstu smanji sa 30 na 20 potpisa birača.

Poslanik Pokreta snaga Srbije Dragomir Karić podržava predlog naprednjaka o smanjenju cenzusa, jer, kako kaže, otvara zeleno svetlo i omogućava da se ravnopravno učestvuje u izbornoj trci.

Bilo je primedbi da nije vreme za to. Pa, u Srbiji je sve brzo, odgovorio je Karić, te ocenio da će na izbore izaći one stranke koje imaju delić progresivnog programa, a neće izaći oni koji kažu da žele slobodu.

Oni koji žele dobro Srbiji treba da se bore i da kažu šta će da rade, smatra Karić.

Mumaer Zukorlić iz Stranke pravde i pomirenja ocenio je da je dobro što se cenzus spušta, a saglasan je i da treba urediti učešće manjinskih stranak na izborima zbog različitih zloupotreba. Međutim, ne slaže se na koji način je to predloženo, a kao primer, kako bi to izgledalo u praksi naveo je Novi Pazar. Sad ja treba da se pojavim na šalter kod Sulejmana Ugljanina da mi dozvoli da izađem na izbore, pošto njegova stranka kontroliše Nacionalni savet Bošnjaka. To se mora menjati, rekao je Zukorlić. On misli da je to novo ovlašćenje Nacionalnim savetima i sa aspekta Ustava neprihvatljivo.

Poslanik Stranke moderne Srbije Vladimir Djurić odgovorio je na ranije opaske koje su se pojavljivale u javnosti da se cenzus smanjuje kako bi lažna opozicija ušla u parlament, rekavši da je SMS donela odluku o izlaskiu na izbore i pre nego što je upšte bilo reči da se spušta cenzus.Djurić je dodao da ne zavisi samo od smanjenja cenzusa da li će biti političkog pluralizma u Srbiji, već i od slobode medija.

Kada je reč da li je cenzus merilo relevantnosti i da li to opozicji odgovara, ja moram da kažem da nema danas nijedne opozicione organizacije u Srbiji koja samostalno ima tri odsto. Posledica toga je da se prave ideološki heterogene koalicije od 20, 30, 40 organizacija koje ne mogu da dobace do 10 odsto, rekao je Djurić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)